Матеј 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.
1Исус С-а суит ынтр-о корабие, а трекут маря ши а венит ын четатя Са.
2И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.
2Ши ятэ кэ Й-ау адус ун слэбэног, каре зэчя ынтр-ун пат. Исус ле-а вэзут крединца ши а зис слэбэногулуй: „Ындрэзнеште, фиуле! Пэкателе ыць сунт ертате!”
3И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
3Ши ятэ кэ уний дин кэртурарь ау зис ын ей ыншишь: „Омул ачеста хулеште!”
4И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
4Исус, каре ле куноштя гындуриле, а зис: „Пентру че авець гындурь реле ын инимиле воастре?
5Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?
5Кэч че есте май лесне? А зиче: ‘Ертате ыць сунт пэкателе’ сау а зиче: ‘Скоалэ-те ши умблэ’?
6Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.
6Дар, ка сэ штиць кэ Фиул омулуй аре путере пе пэмынт сэ ерте пэкателе, – ‘Скоалэ-те’” , а зис Ел слэбэногулуй, „ридикэ-ць патул ши ду-те акасэ.”
7И уставши отиде дома.
7Слэбэногул с-а скулат ши с-а дус акасэ.
8А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.
8Кынд ау вэзут нороаделе лукрул ачеста, с-ау ынспэймынтат ши ау слэвит пе Думнезеу, каре а дат оаменилор о астфел де путере.
9И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.
9Де аколо, Исус а мерс май департе ши а вэзут пе ун ом, нумит Матей, шезынд ла вамэ. Ши й-а зис: „Вино дупэ Мине.” Омул ачела с-а скулат ши а мерс дупэ Ел.
10И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.
10Пе кынд шедя Исус ла масэ, ын касэ, ятэ кэ ау венит о мулциме де вамешь ши пэкэтошь ши ау шезут ла масэ ку Ел ши ку ученичий Луй.
11И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?
11Фарисеий ау вэзут лукрул ачеста ши ау зис ученичилор Луй: „Пентру че мэнынкэ Ынвэцэторул востру ку вамеший ши ку пэкэтоший?”
12А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
12Исус й-а аузит ши ле-а зис: „Ну чей сэнэтошь ау требуинцэ де доктор, чи чей болнавь.
13Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.
13Дучеци-вэ де ынвэцаць че ынсямнэ: ‘Милэвоеск, яр ну жертфэ!’ Кэч н-ам венит сэ кем ла покэинцэ пе чей неприхэниць, чипе чей пэкэтошь.”
14Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
14Атунч, ученичий луй Иоан ау венит ла Исус ши Й-ау зис: „Де че ной ши фарисеий постим дес, яр ученичий Тэй ну постеск делок?”
15А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
15Исус ле-а рэспунс: „Се пот жели нунташийкытэ време есте миреле ку ей? Вор вени зиле кынд миреле ва фи луат де ла ей, ши атунчвор пости.
16Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.
16Нимень ну пуне ун петик де постав ноу ла о хайнэ веке; пентру кэ шь-ар луа умплутура дин хайнэ, ши руптура ар фи май ря.
17Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.
17Нич ну пун оамений вин ноу ын бурдуфурь векь; алтфел, бурдуфуриле плеснеск, винул се варсэ, ши бурдуфуриле се прэпэдеск; чи винул ноу ыл пун ын бурдуфурь ной, ши се пэстрязэ амындоуэ.”
18Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.
18Пе кынд ле спуня Исус ачесте ворбе, ятэ кэ а венит унул дин фрунташий синагоӂий, И с-а ынкинат ши Й-а зис: „Фийка мя адиняурь а мурит, дар вино де пуне-Ць мыниле песте еа, ши ва ынвия.”
19И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.
19Исус С-а скулат ши а плекат дупэ ел, ымпреунэ ку ученичий Луй.
20И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.
20Ши ятэ кэ о фемее, каре де дойспрезече ань авя о скурӂере де сынӂе, а венит пе динапой ши с-а атинс де поала хайней Луй.
21Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.
21Кэч ышь зичя еа: „Нумай сэ мэ пот атинӂе де хайна Луй, ши мэ вой тэмэдуи.”
22А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.
22Исус С-а ынторс, а вэзут-о ши й-а зис: „Ындрэзнеште, фийкэ! Крединцата те-а тэмэдуит.” Ши с-а тэмэдуит фемея кяр ын часул ачела.
23И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене
23Кынд а ажунс Исус ын каса фрунташулуй синагоӂий ши кынд а вэзут пе чей че кынтау дин флуер ши глоата бочинд,
24рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.
24ле-а зис: „Даци-вэ ла о парте, кэч фетица н-а мурит, чи доарме!” Ей ышь бэтяу жок де Ел.
25А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.
25Дар, дупэ че а фост скоасэ глоата, Исус а интрат ынэунтру, а луат пе фетицэ де мынэ, ши фетица с-а скулат.
26И отиде глас овај по свој земљи оној.
26Ши с-а дус вестя деспре ачастэ минуне ын тот цинутул ачела.
27А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
27Кынд а плекат де аколо, с-ау луат дупэ Исус дой орбь, каре стригау ши зичяу: „Ай милэ де ной, Фиул луй Давид!”
28А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.
28Дупэ че а интрат ын касэ, орбий ау венит ла Ел. Ши Исус ле-а зис: „Кредець кэ пот фаче лукрул ачеста?” „Да, Доамне”, Й-ау рэспунс ей.
29Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.
29Атунч С-а атинс де окий лор ши а зис: „Факэ-ви-се дупэ крединца воастрэ!”
30И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.
30Ши ли с-ау дескис окий. Исус ле-а порунчит ку тот динадинсул ши ле-а зис: „Ведецьсэ ну штие нимень.”
31А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.
31Дар ей, кум ау ешит, ау рэспындит вестя деспре Ел ын тот цинутул ачела.
32Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.
32Пе кынд плекау орбий ачештя, ятэ кэ ау адус ла Исус ун мут ындрэчит.
33И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.
33Дупэ че а фост скос дракул дин ел, мутул а ворбит. Ши нороаделе, мирате, зичяу: „Ничодатэ ну с-а вэзут аша чева ын Исраел!”
34А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
34Дар фарисеий зичяу: „Ку ажуторул домнулуй драчилор скоате Ел драчий!”
35И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.
35Исус стрэбэтя тоате четэциле ши сателе, ынвэцынд пе нород ын синагоӂь, проповэдуинд Евангелия Ымпэрэцией ши виндекынд орьче фел де боалэ ши орьче фел де непутинцэ каре ера ын нород.
36А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.
36Кынд а вэзут глоателе, И с-а фэкут милэ де еле, пентру кэ ерау некэжите ши рисипите, ка ниште ой каре н-ау пэстор.
37Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
37Атунч а зис ученичилор Сэй: „Маре есте сечеришул, дар пуцинь сунт лукрэторий!
38Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
38Ругаць дарпе Домнул сечеришулуй сэ скоатэ лукрэторь ла сечеришул Луй.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.