Матеј 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
1Атунч, Ымпэрэция черурилор се ва асемэна ку зече фечоаре каре шь-ау луат канделеле ши ау ешит ын ынтымпинаря мирелуй .
2Пет од њих беху мудре, а пет луде.
2Чинчьдин еле ерау некибзуите, ши чинч, ынцелепте.
3И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
3Челе некибзуите, кынд шь-ау луат канделеле, н-ау луат ку еле унтделемн,
4А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
4дар челе ынцелепте, ымпреунэ ку канделеле, ау луат ку еле ши унтделемн ын васе.
5А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.
5Фииндкэ миреле зэбовя, ауаципит тоате ши ау адормит.
6А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.
6Ла мезул нопций, с-ааузит о стригаре: ‘Ятэ миреле, ешици-й ын ынтымпинаре!’
7Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
7Атунч, тоате фечоареле ачеля с-ау скулат ши шь-аупрегэтит канделеле.
8А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.
8Челе некибзуите ау зис челор ынцелепте: ‘Даци-не дин унтделемнул востру, кэч ни се стинг канделеле.’
9А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
9Челе ынцелепте ле-ау рэспунс: ‘Ну, ка ну кумва сэ ну не ажунгэ нич ноуэ, нич воуэ, чи май бине дучеци-вэ ла чей че вынд унтделемн ши кумпэраци-вэ.’
10А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
10Пе кынд се дучяу еле сэ кумпере унтделемн, а венит миреле: челе че ерау гата ау интрат ку ел ын одая де нунтэ ши с-аынкуят уша.
11А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.
11Май пе урмэ, ау венит ши челелалте фечоаре ши ау зис: ‘Доамне, Доамне, дескиде-не!’
12А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.
12Дар ел, дрепт рэспунс, ле-а зис: ‘Адевэрат вэ спун кэ нувэ куноск!’
13Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
13Вегяць дар, кэч ну штиць зиуа, нич часул ын каре ва вени Фиул омулуй.
14Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
14Атунч , Ымпэрэция черурилор се ва асемэна ку ун ом каре, кынд ера сэ плече ынтр-о алтэ царэ, а кемат пе робий сэй ши ле-а ынкрединцат авуция са.
15и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.
15Унуя й-а дат чинч таланць, алтуя дой ши алтуя унул, фиекэруядупэ путеря луй, ши а плекат.
16А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
16Ындатэ, чел че примисе чей чинч таланць с-а дус, й-а пус ын негоц ши а кыштигат ку ей алць чинч таланць.
17Тако и онај што прими два доби и он још два.
17Тот аша, чел че примисе чей дой таланць а кыштигат ши ел алць дой ку ей.
18А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.
18Чел че ну примисе декыт ун талант с-а дус де а фэкут о гроапэ ын пэмынт ши а аскунс аколо баний стэпынулуй сэу.
19А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
19Дупэ мултэ време, стэпынул робилор ачелора с-а ынторс ши ле-а черут сокотялэ.
20И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
20Чел че примисе чей чинч таланць а венит, а адус алць чинч таланць ши а зис: ‘Доамне, мь-ай ынкрединцат чинч таланць; ятэ кэ ам кыштигат ку ей алць чинч таланць.’
21А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
21Стэпынул сэу й-а зис: ‘Бине, роб бун ши крединчос, ай фост крединчос ын пуцине лукрурь, те вой пуне пестемулте лукрурь; интрэ ын букуриястэпынулуй тэу.’
22А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
22Чел че примисе чей дой таланць а венит ши ел ши а зис: ‘Доамне, мь-ай ынкрединцат дой таланць; ятэ кэ ам кыштигат ку ей алць дой таланць.’
23А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
23Стэпынул сэу й-а зис: ‘Бине, роб бун ши крединчос, ай фост крединчос ын пуцине лукрурь, те вой пуне песте мулте лукрурь; интрэ ын букурия стэпынулуй тэу!’
24А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
24Чел че ну примисе декыт ун талант а венит ши ел ши а зис: ‘Доамне, ам штиут кэ ешть ом аспру, каре сечерь де унде н-ай семэнат ши стрынӂь де унде н-ай вынтурат:
25па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
25мь-а фост тямэ ши м-ам дус де ць-ам аскунс талантул ын пэмынт; ятэ-ць че есте ал тэу!’
26А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
26Стэпынул сэу й-а рэспунс: ‘Роб виклян ши ленеш! Ай штиут кэ сечер де унде н-ам семэнат ши кэ стрынг де унде н-ам вынтурат,
27Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
27прин урмаре се кэдя ка ту сэ-мь фи дат баний ла зарафь, ши, ла вениря мя, еу мь-аш фи луат ынапой ку добындэ че есте ал меу!
28Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
28Луаци-й дар талантул ши даци-л челуй че аре зече таланць.
29Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
29Пентру кэчелуй че аре, и се ва да ши ва авя де присос, дар де ла чел че н-аре, се ва луа ши че аре!
30И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
30Яр пе робул ачела нетребник, арункаци-л ынынтунерикул де афарэ: аколо вор фи плынсул ши скрышниря динцилор.’
31А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
31Кынд ва вени Фиул омулуй ын слава Са, ку тоць сфинций ынӂерь, ва шедя пе скаунул де домние ал славей Сале.
32И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
32Тоате нямуриле ворфи адунате ынаинтя Луй. Елый ва деспэрци пе уний де алций кум деспарте пэсторул оиле де капре;
33И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
33ши ва пуне оиле ла дряпта, яр капреле ла стынга Луй.
34Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
34Атунч, Ымпэратул ва зиче челор де ла дряпта Луй: ‘Вениць, бинекувынтаций Татэлуй Меу, де моштеницьЫмпэрэция, карев-а фост прегэтитэ де ла ынтемееря лумий.
35Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
35Кэчам фост флэмынд ши Мь-аць дат де мынкат; Мь-а фост сете ши Мь-аць дат де бэут; ам фост стрэинши М-аць примит;
36го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
36ам фост голши М-аць ымбрэкат; ам фост болнав ши аць венит сэ Мэ ведець; ам фост ынтемницэ ши аць венит пе ла Мине.’
37Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
37Атунч, чей неприхэниць Ый вор рэспунде: ‘Доамне, кынд Те-ам вэзут ной флэмынд ши Ць-ам дат сэ мэнынчь сау фиинду-Ць сете ши Ць-ам дат де ай бэут?
38Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
38Кынд Те-ам вэзут ной стрэин ши Те-ам примит сау гол ши Те-ам ымбрэкат?
39Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
39Кынд Те-ам вэзут ной болнав сау ын темницэ ши ам венит пе ла Тине?’
40И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
40Дрепт рэспунс, Ымпэратул ле ва зиче: ‘Адевэрат вэ спун кэ, орь де кыте орьаць фэкут ачесте лукрурь унуя дин ачешть фоарте неынсемнаць фраць ай Мей, Мие Ми ле-аць фэкут.’
41Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.
41Апой ва зиче челор де ла стынга Луй: ‘Дучеци-вэде ла Мине, блестемацилор, ынфокул чел вешник, каре а фост прегэтит дяволулуйши ынӂерилор луй!
42Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
42Кэч ам фост флэмынд, ши ну Мь-аць дат сэ мэнынк; Мь-а фост сете, ши ну Мь-аць дат сэ бяу;
43гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
43ам фост стрэин, ши ну М-аць примит; ам фост гол, ши ну М-аць ымбрэкат; ам фост болнав ши ын темницэ, ши н-аць венит пе ла Мине.’
44Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
44Атунч, Ый вор рэспунде ши ей: ‘Доамне, кынд Те-ам вэзут ной флэмынд, сау фиинду-Ць сете, сау стрэин, сау гол, сау болнав, сау ын темницэ, ши ну Ць-ам служит?’
45Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
45Ши Ел, дрепт рэспунс, ле ва зиче: ‘Адевэрат вэ спун кэ, орь де кыте орьн-аць фэкут ачесте лукрурь унуя динтр-ачешть фоарте неынсемнаць фраць ай Мей, Мие ну Ми ле-аць фэкут.’
46И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
46Ши ачештя вормерӂе ын педяпса вешникэ, яр чей неприхэниць вор мерӂе ын вяца вешникэ.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.