Матеј 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
1Кынд с-а фэкут зиуэ, тоць преоций чей май де сямэ ши бэтрыний нородулуй ау цинут сфат ымпотрива луй Исус, ка сэ-Л омоаре.
2И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
2Дупэ че Л-ау легат, Л-ау дус ши Л-ау дат ын мына дрегэторулуй Пилат дин Понт.
3Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
3Атунч Иуда, вынзэторул, кынд а вэзут кэ Исус а фост осындит ла моарте, с-а кэит, а дус ынапой чей трейзечь де арӂинць, й-а дат преоцилор челор май де сямэ ши бэтрынилор
4говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
4ши а зис: „Ам пэкэтуит, кэч ам вындут сынӂе невиноват.” „Че не пасэ ноуэ?” й-ау рэспунс ей. „Тряба та.”
5И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
5Иуда а арункат арӂинций ын Темплу ши с-а дус де с-а спынзурат.
6А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
6Преоций чей май де сямэ ау стрынс арӂинций ши ау зис: „Ну есте ынгэдуит сэ-й пунем ын вистиерия Темплулуй, фииндкэ сунт прец де сынӂе.”
7Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
7Ши дупэ че с-ау сфэтуит, ау кумпэрат ку баний ачея „Царина оларулуй”, ка лок пентру ынгропаря стрэинилор.
8Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
8Ятэ де че царина ачея а фост нумитэ пынэ ын зиуа де азь: „Царина сынӂелуй”.
9Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
9Атунч с-а ымплинит че фусесе вестит прин пророкул Иеремия, каре зиче: „Ау луат чей трейзечь де арӂинць, прецул челуй прецуит, пе каре л-ау прецуит уний дин фиий луй Исраел,
10и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
10ши й-ау дат пе ‘Царина оларулуй’, дупэ кум ымь порунчисе Домнул.”
11А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
11Исус С-а ынфэцишат ынаинтя дрегэторулуй. Дрегэторул Л-а ынтребат: „Ешть Ту Ымпэратул иудеилор?” „Да” , й-а рэспунс Исус, „сунт.”
12И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
12Дар н-а рэспунс нимик ла ынвинуириле преоцилор челор май де сямэ ши бэтрынилор.
13Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
13Атунч, Пилат Й-а зис: „Н-аузь де кыте лукрурь Те ынвинуеск ей?”
14И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
14Исус ну й-а рэспунс ла ничун кувынт, аша кэ се мира фоарте мулт дрегэторул.
15А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
15Ла фиекаре празник ал Паштелор, дрегэторул авя обичей сэ слобозяскэ нородулуй ун ынтемницат, пе каре-л вояу ей.
16А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
16Пе атунч авяу ун ынтемницат вестит, нумит Бараба.
17И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
17Кынд ерау адунаць ла ун лок, Пилат ле-а зис: „Пе каре воиць сэ ви-л слобозеск? Пе Бараба сау пе Исус, каре Се нумеште Христос?”
18Јер знаше да су Га из зависти предали.
18Кэч штия кэ дин пизмэ дэдусерэ пе Исус ын мыниле луй.
19А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
19Пе кынд стэтя Пилат пе скаун ла жудекатэ, невастэ-са а тримис сэ-й спунэ: „Сэ н-ай нимик а фаче ку Неприхэнитул ачеста, кэч азь ам суферит мулт ын вис дин причина Луй.”
20А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
20Преоций чей май де сямэ ши бэтрыний ау ындуплекат нороаделе сэ чарэ пе Бараба, яр пе Исус сэ-Л омоаре.
21А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
21Дрегэторул а луат кувынтул ши ле-а зис: „Пе каре дин амындой воиць сэ ви-л слобозеск?” „Пе Бараба”, ау рэспунс ей.
22Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
22Пилат ле-а зис: „Дар че сэ фак ку Исус, каре Се нумеште Христос?” „Сэ фие рэстигнит”, й-ау рэспунс ку тоций.
23Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
23Дрегэторул а зис: „Дар че рэу а фэкут?” Ей ау ынчепут сэ стриӂе ши май таре: „Сэ фие рэстигнит!”
24А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
24Кынд а вэзут Пилат кэ н-ажунӂе ла нимик, чи кэ се фаче май мултэ зарвэ, а луат апэ, шь-а спэлат мыниле ынаинтя нородулуй ши а зис: „Еу сунт невиноват де сынӂеле Неприхэнитулуй ачестуя. Тряба воастрэ!”
25И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
25Ши тот нородул а рэспунс: „Сынӂеле Луй сэ фие асупра ноастрэ ши асупра копиилор ноштри.”
26Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
26Атунч, Пилат ле-а слобозит пе Бараба; яр пе Исус, дупэ че а пус сэ-Л батэ ку нуеле, Л-а дат ын мыниле лор, ка сэ фие рэстигнит.
27Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
27Осташий дрегэторулуй ау дус пе Исус ын преториу ши ау адунат ын журул Луй тоатэ чата осташилор.
28И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
28Л-ау дезбрэкат де хайнеле Луй ши Л-ау ымбрэкат ку о хайнэ стакожие.
29И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
29Ау ымплетит о кунунэ де спинь, пе каре Й-ау пус-о пе кап, ши Й-ау пус о трестие ын мына дряптэ. Апой ынӂенункяу ынаинтя Луй, ышь бэтяу жок де Ел, ши зичяу: „Плекэчуне, Ымпэратул иудеилор!”
30И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
30Ши скуйпау асупра Луй ши луау трестия ши-Л бэтяу ын кап.
31И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
31Дупэ че шь-ау бэтут астфел жок де Ел, Л-ау дезбрэкат де хайна стакожие, Л-ау ымбрэкат ку хайнеле Луй ши Л-ау дус сэ-Л рэстигняскэ.
32И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
32Пе кынд ешяу дин четате, ау ынтылнит пе ун ом дин Чирене, нумит Симон, ши л-ау силит сэ дукэ кручя луй Исус.
33И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
33Кынд ау ажунс ла ун лок нумит Голгота, каре ынсямнэ: „Локул кэпэцыний”,
34дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
34Й-ау дат сэ бя вин аместекат ку фьере; дар, кынд л-а густат, н-а врут сэ бя.
35А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
35Дупэ че Л-ау рэстигнит, Й-ау ымпэрцит хайнеле ынтре ей, трэгынд ла сорць, пентру ка сэ се ымплиняскэ че фусесе вестит прин пророкул каре зиче: „Шь-ау ымпэрцит хайнеле Меле ынтре ей ши пентру кэмаша Мя ау трас ла сорць.”
36и сеђаху онде те Га чуваху.
36Апой ау шезут жос ши-Л пэзяу.
37И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
37Ши Й-ау скрис дясупра капулуй вина: „Ачеста есте Исус, Ымпэратул иудеилор.”
38Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
38Ымпреунэ ку Ел, ау фост рэстигниць дой тылхарь: унул ла дряпта ши челэлалт ла стынга Луй.
39А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
39Трекэторий ышь бэтяу жок де Ел, дэдяу дин кап
40И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
40ши зичяу: „Ту, каре стричь Темплул ши-л зидешть ла лок ын трей зиле, мынтуеште-Те пе Тине Ынсуць! Дакэ ешть Ту Фиул луй Думнезеу, кобоарэ-Те де пе круче!”
41А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
41Преоций чей май де сямэ, ымпреунэ ку кэртурарий ши бэтрыний, ышь бэтяу ши ей жок де Ел ши зичяу:
42Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
42„Пе алций й-а мынтуит, яр пе Сине ну Се поате мынтуи! Дакэ есте Ел Ымпэратул луй Исраел, сэ Се кобоаре акум де пе круче ши вом креде ын Ел!
43Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
43С-а ынкрезут ын Думнезеу: сэ-Л скапе акум Думнезеу, дакэ-Л юбеште. Кэч а зис: ‘Еу сунт Фиул луй Думнезеу!’”
44Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
44Тылхарий каре ерау рэстигниць ымпреунэ ку Ел, Ый арункау ачеляшь кувинте де батжокурэ.
45А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
45Де ла часул ал шаселя пынэ ла часул ал ноуэля с-а фэкут ынтунерик песте тоатэ цара.
46А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
46Ши пе ла часул ал ноуэля, Исус а стригат ку глас таре: „Ели, Ели, Лама Сабактани?” Адикэ: „Думнезеул Меу, Думнезеул Меу, пентру че М-ай пэрэсит?”
47А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
47Уний дин чей че стэтяу аколо, кынд ау аузит ачесте ворбе, ау зис: „Стригэ пе Илие!”
48И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
48Ши ындатэ, унул дин ей а алергат де а луат ун бурете, л-а умплут ку оцет, л-а пус ынтр-о трестие ши Й-а дат сэ бя.
49А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
49Дар чейлалць зичяу: „Ласэ, сэ ведем дакэ ва вени Илие сэ-Л мынтуяскэ.”
50А Исус опет повика гласно и испусти душу.
50Исус а стригат ярэшь ку глас таре ши Шь-а дат духул.
51И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
51Ши ындатэ, пердяуа динэунтрул Темплулуй с-а рупт ын доуэ, де сус пынэ жос, пэмынтул с-а кутремурат, стынчиле с-ау деспикат,
52и гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
52морминтеле с-ау дескис ши мулте трупурь але сфинцилор каре мурисерэ ау ынвият.
53и изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
53Ей ау ешит дин морминте, дупэ ынвиеря Луй, ау интрат ын сфынта четате ши с-ау арэтат мултора.
54А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
54Суташул ши чей че пэзяу пе Исус ымпреунэ ку ел, кынд ау вэзут кутремурул де пэмынт ши челе ынтымплате, с-ау ынфрикошат фоарте таре ши ау зис: „Ку адевэрат, Ачеста а фост Фиул луй Думнезеу!”
55И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
55Аколо ерау ши мулте фемей, каре привяу де департе; еле урмасерэ пе Исус дин Галилея, ка сэ-Й служяскэ.
56Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
56Ынтре еле ера Мария Магдалена, Мария, мама луй Иаков ши а луй Иосе, ши мама фиилор луй Зебедей.
57А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
57Спре сярэ, а венит ун ом богат дин Ариматея, нумит Иосиф, каре ера ши ел ученик ал луй Исус.
58Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
58Ел с-а дус ла Пилат ши а черут трупул луй Исус. Пилат а порунчит сэ и-л дя.
59И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
59Иосиф а луат трупул, л-а ынфэшурат ынтр-о пынзэ куратэ де ин
60и метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
60ши л-а пус ынтр-ун мормынт ноу ал луй ынсушь, пе каре-л сэпасе ын стынкэ. Апой а прэвэлит о пятрэ маре ла уша мормынтулуй ши а плекат.
61А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.
61Мария Магдалена ши чялалтэ Марие ерау аколо ши шедяу ын фаца мормынтулуй.
62Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
62А доуа зи, каре вине дупэ Зиуа Прегэтирий, преоций чей май де сямэ ши фарисеий с-ау дус ымпреунэ ла Пилат
63и рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
63ши й-ау зис: „Доамне, не-ам адус аминте кэ ыншелэторул ачела, пе кынд ера ынкэ ын вяцэ, а зис: ‘Дупэ трей зиле вой ынвия.’
64Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
64Дэ порункэ, дар, ка мормынтул сэ фие пэзит бине пынэ а трея зи, ка ну кумва сэ винэ ученичий Луй ноаптя сэ-Й фуре трупул ши сэ спунэ нородулуй: ‘А ынвият дин морць!’ Атунч, ыншелэчуня ачаста дин урмэ ар фи май ря декыт чя динтый.”
65Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
65Пилат ле-а зис: „Авець о стражэ; дучеци-вэ де пэзиць кум путець.”
66А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.
66Ей ау плекат ши ау ынтэрит мормынтул, печетлуинд пятра ши пунынд стражэ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.