Матеј 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
1Ибо Царство Небесное подобно хозяину дома, который вышел рано поутру нанять работников в виноградник свой
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
2и, договорившись с работниками по динарию на день, послал их в виноградник свой;
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
3выйдя около третьего часа, он увидел других, стоящих на торжище праздно,
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
4и им сказал: идите и вы в виноградник мой, и что следовать будет, дам вам. Они пошли.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
5Опять выйдя около шестого и девятого часа, сделал то же.
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
6Наконец, выйдя около одиннадцатого часа, он нашел других, стоящих праздно, и говорит им: что вы стоите здесь целый день праздно?
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
7Они говорят ему: никто нас не нанял. Он говорит им: идите и вы в виноградник мой, и что следовать будет, получите.
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
8Когда же наступил вечер, говорит господин виноградника управителю своему: позови работников и отдай им плату, начав с последних до первых.
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
9И пришедшие около одиннадцатого часа получили по динарию.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
10Пришедшие же первыми думали, что они получат больше, но получили и они по динарию;
11И примивши викаху на господара.
11и, получив, стали роптать на хозяина дома.
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
12и говорили: эти последние работали один час, и ты сравнял их с нами, перенесшими тягость дня и зной.
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
13Он же в ответ сказал одному из них: друг! я не обижаю тебя; не за динарий ли ты договорился со мною?
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
14возьми свое и пойди; я же хочу дать этому последнему то же, что и тебе;
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
15разве я не властен в своем делать, что хочу? или глаз твой завистлив оттого, что я добр?
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
16Так будут последние первыми, и первые последними, ибо много званых, а мало избранных.
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
17И, восходя в Иерусалим, Иисус дорогою отозвал двенадцать учеников одних и сказал им:
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
18вот, мы восходим в Иерусалим, и Сын Человеческий предан будет первосвященникам и книжникам, и осудят Его на смерть;
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
19и предадут Его язычникам на поругание, и биение, и распятие; и в третий день воскреснет.
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
20Тогда приступила к Нему мать сыновей Зеведеевых с сыновьями своими, кланяясь и чего-то прося у Него.
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
21Он сказал ей: чего ты хочешь? Она говорит Ему: скажи, чтобы сии два сына мои сели у Тебя один по правую сторону, а другой по левую в Царстве Твоем.
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
22Иисус сказал в ответ: не знаете, чего просите. Можете ли пить чашу, которую Я буду пить, или креститься крещением, которым Я крещусь? Они говорят Ему: можем.
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
23И говорит им: чашу Мою будете пить, и крещением, которым Я крещусь, будете креститься, но дать сесть у Меня по правую сторону и по левую - не от Меня зависит, но кому уготовано Отцем Моим.
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
24Услышав сие, прочие десять учеников вознегодовали на двух братьев.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
25Иисус же, подозвав их, сказал: вы знаете, что князья народов господствуют над ними и вельможи властвуют ими;
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
26но между вами да не будет так: а кто хочет между вами быть большим, да будет вам слугою;
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
27и кто хочет между вами быть первым, да будет вам рабом;
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
28так как Сын Человеческий не для того пришел, чтобы Ему служили, но чтобы послужить и отдать душу Свою для искупления многих.
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
29И когда выходили они из Иерихона, за Ним следовало множество народа.
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
30И вот, двое слепых, сидевшие у дороги, услышав, что Иисус идет мимо, начали кричать: помилуй нас, Господи, Сын Давидов!
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31Народ же заставлял их молчать; но они еще громче стали кричать: помилуй нас, Господи, Сын Давидов!
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
32Иисус, остановившись, подозвал их и сказал: чего вы хотите от Меня?
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
33Они говорят Ему: Господи! чтобы открылись глаза наши.
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
34Иисус же, умилосердившись, прикоснулся к глазам их; и тотчас прозрели глаза их, и они пошли за Ним.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.