Матеј 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?
1В то время ученики приступили к Иисусу и сказали: кто больше в Царстве Небесном?
2И дозва Исус дете, и постави га међу њих,
2Иисус, призвав дитя, поставил его посреди них
3и рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.
3и сказал: истинно говорю вам, если не обратитесь и не будете как дети, не войдете в Царство Небесное;
4Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.
4итак, кто умалится, как это дитя, тот и больше в Царстве Небесном;
5И који прими такво дете у име моје, мене прима.
5и кто примет одно такое дитя во имя Мое, тот Меня принимает;
6А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.
6а кто соблазнит одного из малых сих, верующих в Меня, тому лучше было бы, если бы повесили ему мельничный жернов на шею и потопили его во глубине морской.
7Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.
7Горе миру от соблазнов, ибо надобно придти соблазнам; но горе тому человеку, через которого соблазн приходит.
8Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.
8Если же рука твоя или нога твоя соблазняет тебя, отсеки их и брось от себя: лучше тебе войти в жизнь без руки или без ноги, нежели с двумя руками и с двумя ногами быть ввержену в огонь вечный;
9И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.
9и если глаз твой соблазняет тебя, вырви его и брось от себя: лучше тебе с одним глазом войти в жизнь, нежели с двумя глазами быть ввержену в геенну огненную.
10Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.
10Смотрите, не презирайте ни одного из малых сих; ибо говорю вам, что Ангелы их на небесах всегда видят лице Отца Моего Небесного.
11Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.
11Ибо Сын Человеческий пришел взыскать и спасти погибшее.
12Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?
12Как вам кажется? Если бы у кого было сто овец и одна из них заблудилась, то не оставит ли он девяносто девять в горах и не пойдет ли искать заблудившуюся?
13И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.
13и если случится найти ее, то, истинно говорю вам, он радуется о ней более, нежели о девяноста девяти не заблудившихся.
14Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.
14Так, нет воли Отца вашего Небесного, чтобы погиб один из малых сих.
15Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.
15Если же согрешит против тебя брат твой, пойди и обличи его между тобою и им одним; если послушает тебя, то приобрел ты брата твоего;
16Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.
16если же не послушает, возьми с собою еще одного или двух, дабы устами двух или трех свидетелей подтвердилось всякое слово;
17Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.
17если же не послушает их, скажи церкви; а если и церкви не послушает, то да будет он тебе, как язычник и мытарь.
18Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.
18Истинно говорю вам: что вы свяжете на земле, то будет связано на небе; и что разрешите на земле, то будет разрешено на небе.
19Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
19Истинно также говорю вам, что если двое из вас согласятся на земле просить о всяком деле, то, чего бы ни попросили, будет им от Отца Моего Небесного,
20Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.
20ибо, где двое или трое собраны во имя Мое, там Я посреди них.
21Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?
21Тогда Петр приступил к Нему и сказал: Господи! сколько раз прощать брату моему, согрешающему против меня? до семи ли раз?
22Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
22Иисус говорит ему: не говорю тебе: до семи, но до седмижды семидесяти раз.
23Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.
23Посему Царство Небесное подобно царю, который захотел сосчитаться с рабами своими;
24И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.
24когда начал он считаться, приведен был к нему некто, который должен был ему десять тысяч талантов;
25И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.
25а как он не имел, чем заплатить, то государь его приказал продать его, и жену его, и детей, и все, что он имел, и заплатить;
26Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.
26тогда раб тот пал, и, кланяясь ему, говорил: государь! потерпи на мне, и все тебе заплачу.
27А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.
27Государь, умилосердившись над рабом тем, отпустил его и долг простил ему.
28А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.
28Раб же тот, выйдя, нашел одного из товарищей своих, который должен был ему сто динариев, и, схватив его, душил, говоря: отдай мне, что должен.
29Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.
29Тогда товарищ его пал к ногам его, умолял его и говорил: потерпи на мне, и все отдам тебе.
30А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
30Но тот не захотел, а пошел и посадил его в темницу, пока не отдаст долга.
31Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.
31Товарищи его, видев происшедшее, очень огорчились и, придя, рассказали государю своему все бывшее.
32Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.
32Тогда государь его призывает его и говорит: злой раб! весь долг тот я простил тебе, потому что ты упросил меня;
33Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?
33не надлежало ли и тебе помиловать товарища твоего, как и я помиловал тебя?
34И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
34И, разгневавшись, государь его отдал его истязателям, пока не отдаст ему всего долга.
35Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.
35Так и Отец Мой Небесный поступит с вами, если не простит каждый из вас от сердца своего брату своему согрешений его.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.