Матеј 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?
1At that hour the disciples came to Jesus, saying: Who thinkest thou is the greater in the kingdom of heaven?
2И дозва Исус дете, и постави га међу њих,
2And Jesus calling unto him a little child, set him in the midst of them,
3и рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.
3And said: Amen I say to you, unless you be converted, and become as little children, you shall not enter into the kingdom of heaven.
4Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.
4Whosoever therefore shall humble himself as this little child, he is the greater in the kingdom of heaven.
5И који прими такво дете у име моје, мене прима.
5And he that shall receive one such little child in my name, receiveth me.
6А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.
6But he that shall scandalize one of these little ones that believe in me, it were better for him that a millstone should be hanged about his neck, and that he should be drowned in the depth of the sea.
7Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.
7Woe to the world because of scandals. For it must needs be that scandals come: but nevertheless woe to that man by whom the scandal cometh.
8Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.
8And if thy hand, or thy foot scandalize thee, cut it off, and cast it from thee. It is better for thee to go into life maimed or lame, than having two hands or two feet, to be cast into everlasting fire.
9И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.
9And if thy eye scandalize thee, pluck it out, and cast it from thee. It is better for thee having one eye to enter into life, than having two eyes to be cast into hell fire.
10Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.
10See that you despise not one of these little ones: for I say to you, that their angels in heaven always see the face of my Father who is in heaven.
11Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.
11For the Son of man is come to save that which was lost.
12Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?
12What think you? If a man have an hundred sheep, and one of them should go astray: doth he not leave the ninety-nine in the mountains, and go to seek that which is gone astray?
13И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.
13And if it so be that he find it: Amen I say to you, he rejoiceth more for that, than for the ninety-nine that went not astray.
14Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.
14Even so it is not the will of your Father, who is in heaven, that one of these little ones should perish.
15Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.
15But if thy brother shall offend against thee, go, and rebuke him between thee and him alone. If he shall hear thee, thou shalt gain thy brother.
16Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.
16And if he will not hear thee, take with thee one or two more: that in the mouth of two or three witnesses every word may stand.
17Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.
17And if he will not hear them: tell the church. And if he will not hear the church, let him be to thee as the heathen and publican.
18Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.
18Amen I say to you, whatsoever you shall bind upon earth, shall be bound also in heaven; and whatsoever you shall loose upon earth, shall be loosed also in heaven.
19Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
19Again I say to you, that if two of you shall consent upon earth, concerning any thing whatsoever they shall ask, it shall be done to them by my Father who is in heaven.
20Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.
20For where there are two or three gathered together in my name, there am I in the midst of them.
21Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?
21Then came Peter unto him and said: Lord, how often shall my brother offend against me, and I forgive him? till seven times?
22Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
22Jesus saith to him: I say not to thee, till seven times; but till seventy times seven times.
23Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.
23Therefore is the kingdom of heaven likened to a king, who would take an account of his servants.
24И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.
24And when he had begun to take the account, one was brought to him, that owed him ten thousand talents.
25И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.
25And as he had not wherewith to pay it, his lord commanded that he should be sold, and his wife and children and all that he had, and payment to be made.
26Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.
26But that servant falling down, besought him, saying: Have patience with me, and I will pay thee all.
27А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.
27And the lord of that servant being moved with pity, let him go and forgave him the debt.
28А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.
28But when that servant was gone out, he found one of his fellow servants that owed him an hundred pence: and laying hold of him, throttled him, saying: Pay what thou owest.
29Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.
29And his fellow servant falling down, besought him, saying: Have patience with me, and I will pay thee all.
30А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
30And he would not: but went and cast him into prison, till he paid the debt.
31Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.
31Now his fellow servants seeing what was done, were very much grieved, and they came and told their lord all that was done.
32Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.
32Then his lord called him; and said to him: Thou wicked servant, I forgave thee all the debt, because thou besoughtest me:
33Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?
33Shouldst not thou then have had compassion also on thy fellow servant, even as I had compassion on thee?
34И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
34And his lord being angry, delivered him to the torturers until he paid all the debt.
35Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.
35So also shall my heavenly Father do to you, if you forgive not every one his brother from your hearts.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.