Матеј 26
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
1And it came to pass, when Jesus had ended all these words, he said to his disciples:
2Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
2You know that after two days shall be the pasch, and the son of man shall be delivered up to be crucified:
3Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
3Then were gathered together the chief priests and ancients of the people into the court of the high priest, who was called Caiphas:
4и световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
4And they consulted together, that by subtilty they might apprehend Jesus, and put him to death.
5И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
5But they said: Not on the festival day, lest perhaps there should be a tumult among the people.
6А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
6And when Jesus was in Bethania, in the house of Simon the leper,
7приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
7There came to him a woman having an alabaster box of precious ointment, and poured it on his head as he was at table.
8А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
8And the disciples seeing it, had indignation, saying: To what purpose is this waste?
9Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
9For this might have been sold for much, and given to the poor.
10А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
10And Jesus knowing it, said to them: Why do you trouble this woman? for she hath wrought a good work upon me.
11Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
11For the poor you have always with you: but me you have not always.
12А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
12For she in pouring this ointment upon my body, hath done it for my burial.
13Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
13Amen I say to you, wheresoever this gospel shall be preached in the whole world, that also which she hath done, shall be told for a memory of her.
14Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
14Then went one of the twelve, who was called Judas Iscariot, to the chief priests,
15и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
15And said to them: What will you give me, and I will deliver him unto you? But they appointed him thirty pieces of silver.
16И отада тражаше згоду да Га изда.
16And from thenceforth he sought opportunity to betray him.
17А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
17And on the first day of the Azymes, the disciples came to Jesus, saying: Where wilt thou that we prepare for thee to eat the pasch?
18А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
18But Jesus said: Go ye into the city to a certain man, and say to him: the master saith, My time is near at hand, with thee I make the pasch with my disciples.
19И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
19And the disciples did as Jesus appointed to them, and they prepared the pasch.
20А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
20But when it was evening, he sat down with his twelve disciples.
21И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
21And whilst they were eating, he said: Amen I say to you, that one of you is about to betray me.
22И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
22And they being very much troubled, began every one to say: Is it I, Lord?
23А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
23But he answering, said: He that dippeth his hand with me in the dish, he shall betray me.
24Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
24The Son of man indeed goeth, as it is written of him: but woe to that man by whom the Son of man shall be betrayed: it were better for him, if that man had not been born.
25А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
25And Judas that betrayed him, answering, said: Is it I, Rabbi? He saith to him: Thou hast said it.
26И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
26And whilst they were at supper, Jesus took bread, and blessed, and broke: and gave to his disciples, and said: Take ye, and eat. This is my body.
27И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
27And taking the chalice, he gave thanks, and gave to them, saying: Drink ye all of this.
28јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
28For this is my blood of the new testament, which shall be shed for many unto remission of sins.
29Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
29And I say to you, I will not drink from henceforth of this fruit of the vine, until that day when I shall drink it with you new in the kingdom of my Father.
30И отпојавши хвалу изиђоше на гору маслинску.
30And a hymn being said, they went out unto mount Olivet.
31Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
31Then Jesus said to them: All you shall be scandalized in me this night. For it is written: I will strike the shepherd, and the sheep of the flock shall be dispersed.
32А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
32But after I shall be risen again, I will go before you into Galilee.
33А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
33And Peter answering, said to him: Although all shall be scandalized in thee, I will never be scandalized.
34Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
34Jesus said to him: Amen I say to thee, that in this night before the cock crow, thou wilt deny me thrice.
35Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
35Peter saith to him: Yea, though I should die with thee, I will not deny thee. And in like manner said all the disciples.
36Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
36Then Jesus came with them into a country place which is called Gethsemani; and he said to his disciples: Sit you here, till I go yonder and pray.
37И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
37And taking with him Peter and the two sons of Zebedee, he began to grow sorrowful and to be sad.
38Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
38Then he saith to them: My soul is sorrowful even unto death: stay you here, and watch with me.
39И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
39And going a little further, he fell upon his face, praying, and saying: My Father, if it be possible, let this chalice pass from me. Nevertheless not as I will, but as thou wilt.
40И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
40And he cometh to his disciples, and findeth them asleep, and he saith to Peter: What? Could you not watch one hour with me?
41Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
41Watch ye, and pray that ye enter not into temptation. The spirit indeed is willing, but the flesh weak.
42Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
42Again the second time, he went and prayed, saying: My Father, if this chalice may not pass away, but I must drink it, thy will be done.
43И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
43And he cometh again and findeth them sleeping: for their eyes were heavy.
44И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
44And leaving them, he went again: and he prayed the third time, saying the selfsame word.
45Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
45Then he cometh to his disciples, and saith to them: Sleep ye now and take your rest; behold the hour is at hand, and the Son of man shall be betrayed into the hands of sinners.
46Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
46Rise, let us go: behold he is at hand that will betray me.
47И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
47As he yet spoke, behold Judas, one of the twelve, came, and with him a great multitude with swords and clubs, sent from the chief priests and the ancients of the people.
48А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
48And he that betrayed him, gave them a sign, saying: Whomsoever I shall kiss, that is he, hold him fast.
49И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
49And forthwith coming to Jesus, he said: Hail, Rabbi. And he kissed him.
50А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
50And Jesus said to him: Friend, whereto art thou come? Then they came up, and laid hands on Jesus, and held him.
51И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
51And behold one of them that were with Jesus, stretching forth his hand, drew out his sword: and striking the servant of the high priest, cut off his ear.
52Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
52Then Jesus saith to him: Put up again thy sword into its place: for all that take the sword shall perish with the sword.
53Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
53Thinkest thou that I cannot ask my Father, and he will give me presently more than twelve legions of angels?
54Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
54How then shall the scriptures be fulfilled, that so it must be done?
55У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
55In that same hour Jesus said to the multitudes: You are come out as it were to a robber with swords and clubs to apprehend me. I sat daily with you, teaching in the temple, and you laid not hands on me.
56А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
56Now all this was done, that the scriptures of the prophets might be fulfilled. Then the disciples all leaving him, fled.
57И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
57But they holding Jesus led him to Caiphas the high priest, where the scribes and the ancients were assembled.
58А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
58And Peter followed him afar off, even to the court of the high priest. And going in, he sat with the servants, that he might see the end.
59А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
59And the chief priests and the whole council sought false witness against Jesus, that they might put him to death:
60и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
60And they found not, whereas many false witnesses had come in. And last of all there came two false witnesses:
61и рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
61And they said: This man said, I am able to destroy the temple of God, and after three days to rebuild it.
62И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
62And the high priest rising up, said to him: Answerest thou nothing to the things which these witness against thee?
63А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
63But Jesus held his peace. And the high priest said to him: I adjure thee by the living God, that thou tell us if thou be the Christ the Son of God.
64Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
64Jesus saith to him: Thou hast said it. Nevertheless I say to you, hereafter you shall see the Son of man sitting on the right hand of the power of God, and coming in the clouds of heaven.
65Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
65Then the high priests rent his garments, saying: He hath blasphemed; what further need have we of witnesses? Behold, now you have heard the blasphemy:
66Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
66What think you? But they answering, said: He is guilty of death.
67Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
67Then did they spit in his face, and buffeted him: and others struck his face with the palms of their hands,
68говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
68Saying: Prophesy unto us, O Christ, who is he that struck thee?
69А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
69But Peter sat without in the court: and there came to him a servant maid, saying: Thou also wast with Jesus the Galilean.
70А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
70But he denied before them all, saying: I know not what thou sayest.
71А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
71And as he went out of the gate, another maid saw him, and she saith to them that were there: This man also was with Jesus of Nazareth.
72Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
72And again he denied with an oath, I know not the man.
73А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
73And after a little while they came that stood by, and said to Peter: Surely thou also art one of them; for even thy speech doth discover thee.
74Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
74Then he began to curse and to swear that he knew not the man. And immediately the cock crew.
75И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
75And Peter remembered the word of Jesus which he had said: Before the cock crow, thou wilt deny me thrice. And going forth, he wept bitterly.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.