Матеј 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
1Take heed that you do not your justice before men, to be seen by them: otherwise you shall not have a reward of your Father who is in heaven.
2Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
2Therefore when thou dost an almsdeed, sound not a trumpet before thee, as the hypocrites do in the synagogues and in the streets, that they may be honoured by men. Amen I say to you, they have received their reward.
3А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
3But when thou dost alms, let not thy left hand know what thy right hand doth.
4Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
4That thy alms may be in secret, and thy Father who seeth in secret will repay thee.
5И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
5And when ye pray, you shall not be as the hypocrites, that love to stand and pray in the synagogues and corners of the streets, that they may be seen by men: Amen I say to you, they have received their reward.
6А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6But thou when thou shalt pray, enter into thy chamber, and having shut the door, pray to thy Father in secret: and thy Father who seeth in secret will repay thee.
7А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
7And when you are praying, speak not much, as the heathens. For they think that in their much speaking they may be heard.
8Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
8Be not you therefore like to them, for your Father knoweth what is needful for you, before you ask him.
9овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
9Thus therefore shall you pray: Our Father who art in heaven, hallowed be thy name.
10Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
10Thy kingdom come. Thy will be done on earth as it is in heaven.
11Хлеб наш потребни дај нам данас;
11Give us this day our supersubstantial bread.
12И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
12And forgive us our debts, as we also forgive our debtors.
13И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
13And lead us not into temptation. But deliver us from evil. Amen.
14Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.
14For if you will forgive men their offences, your heavenly Father will forgive you also your offences.
15Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
15But if you will not forgive men, neither will your Father forgive you your offences.
16А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
16And when you fast, be not as the hypocrites, sad. For they disfigure their faces, that they may appear unto men to fast. Amen I say to you, they have received their reward.
17А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
17But thou, when thou fastest anoint thy head, and wash thy face;
18да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
18That thou appear not to men to fast, but to thy Father who is in secret: and thy Father who seeth in secret, will repay thee.
19Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;
19Lay not up to yourselves treasures on earth: where the rust, and moth consume, and where thieves break through and steal.
20него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
20But lay up to yourselves treasures in heaven: where neither the rust nor moth doth consume, and where thieves do not break through, nor steal.
21Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
21For where thy treasure is, there is thy heart also.
22Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.
22The light of thy body is thy eye. If thy eye be single, thy whole body shall be lightsome.
23Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?
23But if thy eye be evil thy whole body shall be darksome. If then the light that is in thee, be darkness: the darkness itself how great shall it be!
24Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
24No man can serve two masters. For either he will hate the one, and love the other: or he will sustain the one, and despise the other. You cannot serve God and mammon.
25Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
25Therefore I say to you, be not solicitous for your life, what you shall eat, nor for your body, what you shall put on. Is not the life more than the meat: and the body more than the raiment?
26Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
26Behold the birds of the air, for they neither sow, nor do they reap, nor gather into barns: and your heavenly Father feedeth them. Are not you of much more value than they?
27А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
27And which of you by taking thought, can add to his stature by one cubit?
28И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
28And for raiment why are you solicitous? Consider the lilies of the field, how they grow: they labour not, neither do they spin.
29Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
29But I say to you, that not even Solomon in all his glory was arrayed as one of these.
30А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
30And if the grass of the field, which is today, and tomorrow is cast into the oven, God doth so clothe: how much more you, O ye of little faith?
31Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
31Be not solicitous therefore, saying, What shall we eat: or what shall we drink, or wherewith shall we be clothed?
32Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
32For after all these things do the heathens seek. For your Father knoweth that you have need of all these things.
33Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
33Seek ye therefore first the kingdom of God, and his justice, and all these things shall be added unto you.
34Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.
34Be not therefore solicitous for tomorrow; for the morrow will be solicitous for itself. Sufficient for the day is the evil thereof.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.