Матеј 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
1“Be careful not to perform your righteous acts before men to be seen by them. If you do, you will have no reward from your Father in heaven.
2Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
2So when you give to the needy, do not sound a trumpet before you, as the hypocrites do in the synagogues and on the streets, to be honored by men. Truly I tell you, they already have their full reward.
3А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
3But when you give to the needy, do not let your left hand know what your right hand is doing,
4Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
4so that your giving may be in secret. And your Father, who sees what is done in secret, will reward you.
5И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
5And when you pray, do not be like the hypocrites. For they love to pray standing in the synagogues and on the street corners to be seen by men. Truly I tell you, they already have their full reward.
6А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6But when you pray, go into your inner room, shut your door, and pray to your Father, who is unseen. And your Father, who sees what is done in secret, will reward you.
7А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
7And when you pray, do not babble on like pagans, for they think that by their many words they will be heard.
8Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
8Do not be like them, for your Father knows what you need before you ask Him.
9овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
9So then, this is how you should pray: ‘Our Father in heaven, hallowed be Your name.
10Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
10Your kingdom come, Your will be done, on earth as it is in heaven.
11Хлеб наш потребни дај нам данас;
11Give us this day our daily bread.
12И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
12And forgive us our debts, as we also have forgiven our debtors.
13И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
13And lead us not into temptation, but deliver us from the evil one.’
14Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.
14For if you forgive men their trespasses, your heavenly Father will also forgive you.
15Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
15But if you do not forgive men their trespasses, neither will your Father forgive yours.
16А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
16When you fast, do not be somber like the hypocrites, for they disfigure their faces to show men they are fasting. Truly I tell you, they already have their full reward.
17А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
17But when you fast, anoint your head and wash your face,
18да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
18so that your fasting will not be obvious to men, but only to your Father, who is unseen. And your Father, who sees what is done in secret, will reward you.
19Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;
19Do not store up for yourselves treasures on earth, where moth and rust destroy, and where thieves break in and steal.
20него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
20But store up for yourselves treasures in heaven, where moth and rust do not destroy, and where thieves do not break in and steal.
21Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
21For where your treasure is, there your heart will be also.
22Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.
22The eye is the lamp of the body. If your eyes are good, your whole body will be full of light.
23Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?
23But if your eyes are bad, your whole body will be full of darkness. If then the light within you is darkness, how great is that darkness!
24Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
24No one can serve two masters: Either he will hate the one and love the other, or he will be devoted to the one and despise the other. You cannot serve both God and money.
25Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
25Therefore I tell you, do not worry about your life, what you will eat or drink; or about your body, what you will wear. Is not life more than food, and the body more than clothes?
26Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
26Look at the birds of the air: They do not sow or reap or gather into barns—and yet your heavenly Father feeds them. Are you not much more valuable than they?
27А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
27Who of you by worrying can add a single hour to his life?
28И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
28And why do you worry about clothes? Consider how the lilies of the field grow: They do not labor or spin.
29Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
29Yet I tell you that not even Solomon in all his glory was adorned like one of these.
30А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
30If that is how God clothes the grass of the field, which is here today and tomorrow is thrown into the furnace, will He not much more clothe you, O you of little faith?
31Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
31Therefore do not worry, saying, ‘What shall we eat?’ or ‘What shall we drink?’ or ‘What shall we wear?’
32Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
32For the Gentiles strive after all these things, and your heavenly Father knows that you need them.
33Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
33But seek first the kingdom of God and His righteousness, and all these things will be added unto you.
34Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.
34Therefore do not worry about tomorrow, for tomorrow will worry about itself. Today has enough trouble of its own.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.