Матеј 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
1Остерегайтесь подавати милостиню вашу перед людьми, щоб вони вас бачили; а то не мати мете нїякої нагороди від Отця вашого, що на небі.
2Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
2Тим, коли подаєш милостиню, то не труби в трубу перед собою, як роблять лицеміри по школах та по улицях, щоб здобути слави в людей. Істино глаголю вам: Мають вони нагороду собі.
3А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
3Ти ж, як подаєш милостиню, то нехай лїва рука твоя не знає, що робить права:
4Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
4щоб твоя милостиня була потайна; а Отець твій, що бачить потайне, віддасть тобі прилюдно.
5И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
5І коли молиш ся, не будь таким, як лицеміри; бо вони люблять молитись, стоячи в школах та по росхідних улицях, щоб їх бачили люде. Істино глаголю вам: Мають вони нагороду собі.
6А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6Ти ж, коли молиш ся, увійди в хатину твою та, зачинивши двері, помолись Отцю твоєму потай; а Отець твій, що бачить потайне, віддасть тобі прилюдно.
7А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
7Як же молитесь, то не говоріть багато, як погане: бо вони думають, що за довгі молитви будуть вислухані.
8Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
8Не приподоблюйте ся ж до них; бо Отець ваш знає, чого вам треба, перш нїж просите в Него.
9овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
9Тим же то молїться ось як: Отче наш, що на небі! Нехай святить ся імя твоє.
10Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
10Нехай прийде царство твоє. Нехай буде воля твоя, як на небі, так і на землї.
11Хлеб наш потребни дај нам данас;
11Хлїб наш щоденний дай нам сьогоднї.
12И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
12І прости нам довги наші, як і ми прощаємо довжникам нашим.
13И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
13І не введи нас у спокусу, а ізбави нас од лукавого. Бо твоє єсть царство й сила, й слава по віки. Амінь.
14Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.
14Бо коли прощати мете людям провини їх, то й Отець ваш небесний прощати ме вам.
15Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
15Як же не прощати мете людям провин їх, то й Отець ваш небесний не прощати буде провин ваших.
16А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
16Коли ж постите, нехай не буде в вас, як у лицемірів, сумного виду: зміняють бо лиця свої, щоб здаватись людям постниками. Істинно глаголю вам: Що мають вони нагороду собі.
17А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
17Ти ж, коли постиш, намасти голову твою, і вмий лице твоє;
18да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
18щоб не здавав ся людям постником, а Отцеві твоєму, що потай; а Отець твій, що бачить потайне, віддасть тобі прилюдно.
19Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;
19Не збирайте собі скарбів на землї, де міль і ржа їсть, і де злодїї підкопують ся і крадуть.
20него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
20Збирайте ж собі скарби на небі, де нї міль, нї ржа не їсть, і де злодїї не підкопують ся й не крадуть.
21Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
21Бо де скарб ваш, там буде й серце ваше.
22Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.
22Сьвітло тїлу око; тим, коли око в тебе ясне, то й все тїло твоє буде сьвітле.
23Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?
23Коли ж у тебе око лихе, то й все тїло твоє буде темне. Тим, коли сьвітло, що в тобі, буде темрява, то яка велика се темрява!
24Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
24Нїхто не може служити двом панам, бо, або одного ненавидїти ме, а другого любити ме; або до одного прихилить ся, а другим гордувати ме. Не можете Богу служити й мамонї.
25Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
25Тим глаголю вам: Не журіть ся життєм вашим, що вам їсти або пити; анї тїлом вашим, чим зодягти ся. Чи душа ж не більше їжі, а тїло одежі?
26Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
26Спогляньте на птаство небесне, що не сїють і не жнуть, анї збирають у клуню; от же Отець ваш небесний годує їх. А ви хиба не луччі від них?
27А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
27Хто з вас, журячись, може прибавити собі зросту хоч на один локіть?
28И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
28І одежею чого вам журитись? Придивіть ся до польових лилїй, як вони ростуть; не працюють, нї прядуть;
29Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
29глаголю ж вам: Що й Соломон у всїй славі своїй не одягавсь так, як одна з них.
30А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
30Коли ж Бог так зʼодягає польове зіллє, що сьогоднї воно є, а завтра вкинуть його в піч, то чи не більше ж зʼодягати ме вас, маловірні?
31Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
31Тим же то не журіть ся, кажучи: Що їсти мем? або: Що пити мем? або: Чим зодягнемось?
32Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
32Про все таке побивають ся погане; бо Отець ваш небесний знає, що вам усього того треба.
33Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
33А шукайте перш царства Божого та правди Його; се ж усе додасть ся вам.
34Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.
34Оце ж не журіть ся про завтра; бо завтра журити меть ся само про своє. Доволї в кожного дня лиха свого.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.