Матеј 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Тада Исус рече к народу и ученицима својим
1Рече тодї Ісус до народу, та до учеників своїх,
2говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
2глаголючи: На Мойсейових сїдалищах посїдали письменники та Фарисеї.
3Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине.
3Тим усе, що скажуть вам держати, держіть і робіть; по дїлам же їх не робіть: говорять бо, й не роблять.
4Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.
4Вяжуть бо тяжкі оберемки, що важко носити, й кладуть людям на плечі; самі ж і пальцем своїм не хочуть двигнути їх.
5А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим.
5Усї ж дїла свої роблять, щоб бачили їх люде: ширять филактериї свої, й побільшують поли в одежі своїй,
6И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,
6і люблять перші місця на бенкетах, і перші сїдання по школах,
7и да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави!
7і витання на торгах, і щоб звали їх люде: Учителю, учителю.
8А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа.
8Ви ж не зовіть ся учителями, один бо ваш учитель — Христос; усї ж ви брати.
9И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима.
9І отця не звіть собі на землї, один бо Отець у вас, що на небі.
10Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.
10І не звіть ся наставниками, один бо в вас наставник — Христос.
11А највећи између вас да вам буде слуга.
11Більший же між вами нехай буде вам слугою.
12Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.
12Хто ж нести меть ся вгору, принизить ся, а хто принизить ся, пійде вгору.
13Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.
13Горе ж вам, письменники та Фарисеї, лицеміри! що зачиняєте царство небесне перед людьми; ви бо не входите, й тих, що входять, не пускаєте ввійти.
14Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.
14Горе вам, письменники та Фарисеї, лицеміри! що жерете доми вдовиць, й задля виду довго молитесь; тим ще тяжчий приймете осуд.
15Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе.
15Горе вам, письменники та Фарисеї, лицеміри! що проходите море й землю, щоб зробити одного нововірця, і коли станеть ся, робите його сином пекла, удвоє гіршим вас.
16Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је.
16Горе вам, проводирі слїпі, що кажете: Хто клясти меть ся церквою, нїчого; хто ж покленеть ся золотом церковним, винуватий!
17Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети.
17Дурні й слїпі: що бо більше: золото, чи церква, що осьвячує золото?
18И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је.
18І: Хто клясти меть ся жертівнею, нїчого; хто ж покленеть ся даром, що на нїй, винуватий.
19Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?
19Дурні й слїпі: що бо більше: дар, чи жертівня, що осьвячує дар?
20Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.
20Оце ж, хто кленеть ся жертівнею, кленеть ся нею і всїм, що зверху неї.
21И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.
21І хто кленеть ся церквою, кленеть ся нею й тим, що живе в нїй.
22И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему.
22І хто кленеть ся небом, кленеть ся престолом Божим і тим, хто сидить на нїм.
23Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.
23Горе вам, письменники та Фарисеї, лицеміри! що даєте десятину з мяти, й кропу, й кмину, а залишили важнїще в законї: суд, і милость, і віру. Се повинні були робити, да й того не залишати.
24Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.
24Проводирі слїпі, що відцїджуєте комара, верблюда ж глитаєте.
25Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде.
25Горе вам, письменники та Фарисеї, лицеміри! що очищаєте зверху чашу й блюдо, у серединї ж повні вони здирства та неправди.
26Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.
26Фарисею слїпий, очисти перш середину чаші й блюда, щоб і верх їх став ся чистий.
27Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.
27Горе вам, письменники та Фарисеї, лицеміри! що подобитесь гробам побіляним, що зверху являють ся гарними, в серединї ж повні кісток мертвих і всякої нечисти.
28Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.
28Так і ви зверху являєтесь людям праведні, в серединї ж повні лицемірства та беззаконня.
29Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,
29Горе вам, письменники та Фарисеї, лицеміри! що будуєте гроби пророків та украшаєте памятники праведників,
30и говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.
30і мовляєте: Коли б ми були за часів батьків наших, не були б спільниками їх у крові пророків.
31Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.
31Сим же сьвідкуєте самі на себе, що ви сини тих, що вбивали пророків.
32И ви допуните меру отаца својих.
32І ви доповнюйте міру батьків ваших.
33Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени?
33Змії, кодло гадюче, як утїчете від суду пекольного?
34Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града,
34Тим же то ось я посилаю до вас пророків, і мудрцїв, і письменників, і одних з них повбиваєте та порозпинаєте, а инших бити мете по школах ваших, та гонити мете від города в город:
35да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром.
35щоб упала на вас уся кров праведна, пролита на землї від крові Авеля праведного до крові Захарії, сина Варахіїного, що вбили ви між церквою й жертівнею.
36Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.
36Істино глаголю вам: Все те прийде на кодло се.
37Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте!
37Єрусалиме, Єрусалиме, що повбивав єси пророків, і покаменував посланих до тебе! скільки раз хотїв я зібрати дїтей твоїх, як курка збирає курчат своїх під крила, й не схотїли!
38Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.
38Оце ж оставляєть ся вам дом ваш пустий.
39Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње.
39Глаголю бо вам: Не побачите мене від нинї, аж поки скажете: Благословен грядущий в імя Господнє!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.