Матеј 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
1Тогож дня вийшов Ісус із господи, та й сїв край моря.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
2І зібралось до Него багато народу, так що Він увійшов у човен, та й сїв; а ввесь народ стояв на березї.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
3І промовляв до него багато приповістями, глаголючи: Ото вийшов сїяч сїяти;
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
4і як він сїяв, инше впало край шляху, й прилетїло птаство, та й повизбирувало його.
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
5Инше ж упало на каменистому, де не мало землї багато, й зараз посходило, бо не мало глибокої землї;
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
6як же зійшло сонце, то й повяло воно, а, не мавши кореня, посохло.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
7А инше попадало між тернину, й тернина, розвившись, поглушила його.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
8Инше ж упало на добру землю, і дало овощ, одно в сотеро, друге в шісьдесятеро, инше ж у трийцятеро.
9Ко има уши да чује нека чује.
9Хто має уші слухати, нехай слухає.
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
10І, приступивши ученики, казали до Него: На що ти глаголеш до них приповістями?
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
11Він же, озвавшись, рече до них: Вам дано знати тайни царства небесного, їм же не дано.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
12Хто бо має, тому дасть ся, й надто мати ме; а хто не має, в того візьметь ся й те, що має.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
13Тим я глаголю до них приповістями: бо, дивлячись, не бачять, і слухаючи, не чують, анї розуміють.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
14І справджуєть ся на них пророцтво Ісаїї, що глаголе: Слухом слухати мете, та й не зрозумієте, й, дивлячись, бачити мете, та й не постережете.
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
15Затвердїло бо серце народу сього, й ушима тяжко чують, й очі свої вони заплющили, щоб инколи не побачити очима, й не почути ушима, й не зрозуміти серцем, і не навернутись, щоб сцїлив я їх.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
16Ваші ж очі блаженні, бо бачять, і уші ваші, бо чують.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
17Істино бо глаголю вам: Що многі пророки й праведники бажали бачити, що ви бачите, та й не бачили; й чути, що ви чуєте, та й не чули.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
18Оце ж послухайте приповістї про сїяча.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
19Коли хто чує слово царства, й не зрозуміє, приходить лукавий, та й хапає, що посїяно у него в серцї. Се — засїяний край шляху.
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
20А засїяний на каменистому, се той, що чує слово, й зараз приймає його з радостю:
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
21тільки же не має він кореня в собі, він до часу; як настане горе або гоненнє за слово, зараз блазнить ся.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
22А засїяний в тернинї, се той, що чує слово, та журба віку сього і омана богацтва глушить слово, й робить ся безʼовочним.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
23Засїяний же на добрій землї, се той, що чує слово й розуміє, й дає овощ; і родить одно в сотеро, друге в шістьдесятеро, инше ж у трийцятеро.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
24Ще иншу приповість подав їм, глаголючи: Уподобилось царство небесне чоловікові, що сїє добре насїннє на ниві своїй;
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
25як же люде спали, прийшов ворог його, й насїяв куколю між пшеницю, та й пійшов.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
26Як же зійшов засїв, та принїс овощ, показавсь тодї й кукіль.
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
27І прийшли слуги господаря того, та й кажуть йому: Пане, хиба ти не добре насїннє сїяв на твоїй ниві? Звідкіля ж узяв ся кукіль?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
28Він же рече їм: Се зробив чоловік ворог. Слуги ж сказали йому: Чи хочеш, щоб ми пійшли та випололи його?
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
29Він же рече: Нї, щоб виполюючи кукіль, разом з ним і пшеницї не повиривали.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
30Нехай ростуть обоє до жнив, а в жнива я скажу женцям: Зберіть перш кукіль та повяжіть у снопи, щоб спалити, а пшеницю зложіть у клунї в мене.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
31Иншу приповість подав їм, глаголючи: Царство небесне подібне зерну горчицї, що, взявши чоловік, посїяв на ниві своїй.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
32Найдрібнїще воно між усяким насїннєм; як же виросте, то стане найбуйнїщим між яриною, і зробить ся деревом, так що птаство небесне прилїтає кублитись між гіллєм його.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
33Иншу приповість сказав їм, глаголючи: Царство небесне подібне квасу, що жінка візьме та й рощинить ним три мірки борошна (муки), поки все вкисне.
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
34Все це говорив Ісус людям приповістями, а без приповістей не говорив їм:
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
35щоб справдилось, що сказав пророк, глаголючи: Одкрию в приповістях уста мої, промовлю втаєне від настання сьвіта.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
36Тодї одіслав Ісус людей та й пійшов до дому; і приступили до Него ученики Його, говорячи: Виясни нам приповість про кукіль на ниві.
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
37Він же, озвавшись, рече їм: Сїючий добре насїннє, се Син чоловічий;
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
38а нива, се сьвіт; добре ж насїнне, се сини царства; а кукіль, се сини лукавого;
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
39ворог, що всїяв його, се диявол; жнива, се конець сьвіта; а женцї, се ангели.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
40Оце ж, як той кукіль збираєть ся та палить ся огнем, так буде при кінцї сьвіта сього:
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
41Пошле Син чоловічий ангели свої, й позбирають вони з царства Його все, що блазнить, і всїх, що роблять беззаконнє,
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
42та й повкидають їх ув огняну піч: там буде плач і скреготаннє зубів.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
43Тодї праведні сияти муть, як сонце в царстві Отця свого. Хто має уші слухати, нехай слухає.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
44Знов, царство небесне подібне скарбу, закопаному на ниві: що, знайшовши його чоловік, приховав, і, радїючи, йде та й продає все, що має, та й купує ту ниву.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
45Знов, царство небесне подібне чоловікові купцеві, що шукає добрих перел;
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
46і знайшовши він одну перлу дорогоцїнну, пійшов та й продав усе, що мав, та й купив її.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
47Знов, царство небесне подібне неводові, що закинуто в море, й що зайняв усячини;
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
48як же став повен, то витягли його на беріг, і посїдавши, вибрали, що добре, у посуд, а що погане, те геть повикидали.
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
49Так буде й при кінцї сьвіту: вийдуть ангели, та й повідлучають лихих зміж праведних,
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
50та й повкидають їх ув огняну піч: там буде плач і скреготаннє зубів.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
51І рече Ісус до них: Чи зрозуміли це все? Кажуть вони Йому: Так, Господи.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
52Він же рече їм: Тим же то кожен письменник, навчений про царство небесне, подібен чоловікові господареві, що виносить із свого скарбу нове й старе.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
53І сталось, як скінчив Ісус оцї приповістї, пійшов ізвідтіля.
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
54І, прийшовши у свою країну, навчав їх у школї їх, так що вони дивувались і казали: Звідкіля в Сього така премудрість і сила?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
55Хиба Він не син теслї? хиба не Його мати зветь ся Мария? а брати Його Яков, та Йосій, та Симон, та Юда?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
56хиба не Його сестри між нами? Звідкіля ж се все в Него?
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
57І поблазнились Ним. Ісус же рече до них: Не є пророк без чести, хиба що в своїй отчинї та в своїй домівцї.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
58І не зробив там многих чудес через недовірство їх.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.