Матеј 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
1The same day Jesus going out of the house, sat by the sea side.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
2And great multitudes were gathered unto him, so that he went up into a boat and sat: and all the multitude stood on the shore.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
3And he spoke to them many things in parables, saying: Behold the sower went forth to sow.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
4And whilst he soweth some fell by the way side, and the birds of the air came and ate them up.
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
5And other some fell upon stony ground, where they had not much earth: and they sprung up immediately, because they had no deepness of earth.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
6And when the sun was up they were scorched: and because they had not root, they withered away.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
7And others fell among thorns: and the thorns grew up and choked them.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
8And others fell upon good ground: and they brought forth fruit, some an hundredfold, some sixtyfold, and some thirtyfold.
9Ко има уши да чује нека чује.
9He that hath ears to hear, let him hear.
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
10And his disciples came and said to him: Why speakest thou to them in parables?
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
11Who answered and said to them: Because to you it is given to know the mysteries of the kingdom of heaven: but to them it is not given.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
12For he that hath, to him shall be given, and he shall abound: but he that hath not, from him shall be taken away that also which he hath.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
13Therefore do I speak to them in parables: because seeing they see not, and hearing they hear not, neither do they understand.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
14And the prophecy of Isaias is fulfilled in them, who saith: By hearing you shall hear, and shall not understand: and seeing you shall see, and shall not perceive.
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
15For the heart of this people is grown gross, and with their ears they have been dull of hearing, and their eyes they have shut: lest at any time they should see with their eyes, and hear with their ears, and understand with their heart, and be converted, and I should heal them.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
16But blessed are your eyes, because they see, and your ears, because they hear.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
17For, amen, I say to you, many prophets and just men have desired to see the things that you see, and have not seen them, and to hear the things that you hear and have not heard them.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
18Hear you therefore the parable of the sower.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
19When any one heareth the word of the kingdom, and understandeth it not, there cometh the wicked one, and catcheth away that which was sown in his heart: this is he that received the seed by the way side.
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
20And he that received the seed upon stony ground, is he that heareth the word, and immediately receiveth it with joy.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
21Yet hath he not root in himself, but is only for a time: and when there ariseth tribulation and persecution because of the word, he is presently scandalized.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
22And he that received the seed among thorns, is he that heareth the word, and the care of this world and the deceitfulness of riches choketh up the word, and he becometh fruitless.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
23But he that received the seed upon good ground, is he that heareth the word, and understandeth, and beareth fruit, and yieldeth the one an hundredfold, and another sixty, and another thirty.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
24Another parable he proposed to them, saying: The kingdom of heaven is likened to a man that sowed good seeds in his field.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
25But while men were asleep, his enemy came and oversowed cockle among the wheat and went his way.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
26And when the blade was sprung up, and had brought forth fruit, then appeared also the cockle.
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
27And the servants of the goodman of the house coming said to him: Sir, didst thou not sow good seed in thy field? whence then hath it cockle?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
28And he said to them: An enemy hath done this. And the servants said to him: Wilt thou that we go and gather it up?
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
29And he said: No, lest perhaps gathering up the cockle, you root up the wheat also together with it.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
30Suffer both to grow until the harvest, and in the time of the harvest I will say to the reapers: Gather up first the cockle, and bind it into bundles to burn, but the wheat gather ye into my barn.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
31Another parable he proposed unto them, saying: The kingdom of heaven is like to a grain of mustard seed, which a man took and sowed in his field.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
32Which is the least indeed of all seeds; but when it is grown up, it is greater than all herbs, and becometh a tree, so that the birds of the air come, and dwell in the branches thereof.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
33Another parable he spoke to them: The kingdom of heaven is like to leaven, which a woman took and hid in three measures of meal, until the whole was leavened.
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
34All these things Jesus spoke in parables to the multitudes: and without parables he did not speak to them.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
35That it might be fulfilled which was spoken by the prophet, saying: I will open my mouth in parables, I will utter things hidden from the foundation of the world.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
36Then having sent away the multitudes, he came into the house, and his disciples came to him, saying: Expound to us the parable of the cockle of the field.
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
37Who made answer and said to them: He that soweth the good seed, is the Son of man.
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
38And the field, is the world. And the good seed are the children of the kingdom. And the cockle, are the children of the wicked one.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
39And the enemy that sowed them, is the devil. But the harvest is the end of the world. And the reapers are the angels.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
40Even as cockle therefore is gathered up, and burnt with fire: so shall it be at the end of the world.
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
41The Son of man shall send his angels, and they shall gather out of his kingdom all scandals, and them that work iniquity.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
42And shall cast them into the furnace of fire: there shall be weeping and gnashing of teeth.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
43Then shall the just shine as the sun, in the kingdom of their Father. He that hath ears to hear, let him hear.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
44The kingdom of heaven is like unto a treasure hidden in a field. Which a man having found, hid it, and for joy thereof goeth, and selleth all that he hath, and buyeth that field.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
45Again the kingdom of heaven is like to a merchant seeking good pearls.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
46Who when he had found one pearl of great price, went his way, and sold all that he had, and bought it.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
47Again the kingdom of heaven is like to a net cast into the sea, and gathering together of all kind of fishes.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
48Which, when it was filled, they drew out, and sitting by the shore, they chose out the good into vessels, but the bad they cast forth.
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
49So shall it be at the end of the world. The angels shall go out, and shall separate the wicked from among the just.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
50And shall cast them into the furnace of fire: there shall be weeping and gnashing of teeth.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
51Have ye understood all these things? They say to him: Yes.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
52He said unto them: Therefore every scribe instructed in the kingdom of heaven, is like to a man that is a householder, who bringeth forth out of his treasure new things and old.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
53And it came to pass: when Jesus had finished these parables, he passed from thence.
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
54And coming into his own country, he taught them in their synagogues, so that they wondered and said: How came this man by this wisdom and miracles?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
55Is not this the carpenter’s son? Is not his mother called Mary, and his brethren James, and Joseph, and Simon, and Jude:
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
56And his sisters, are they not all with us? Whence therefore hath he all these things?
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
57And they were scandalized in his regard. But Jesus said to them: A prophet is not without honour, save in his own country, and in his own house.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
58And he wrought not many miracles there, because of their unbelief.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.