Матеј 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
1Выйдя же в день тот из дома, Иисус сел у моря.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
2И собралось к Нему множество народа, так что Он вошел в лодку и сел; а весь народ стоял на берегу.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
3И поучал их много притчами, говоря: вот, вышел сеятель сеять;
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
4и когда он сеял, иное упало при дороге, и налетели птицы и поклевали то;
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
5иное упало на места каменистые, где немного было земли, и скоро взошло, потому что земля была неглубока.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
6Когда же взошло солнце, увяло и, как не имело корня, засохло;
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
7иное упало в терние, и выросло терние и заглушило его;
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
8иное упало на добрую землю и принесло плод: одно во сто крат, а другое в шестьдесят, иное же в тридцать.
9Ко има уши да чује нека чује.
9Кто имеет уши слышать, да слышит!
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
10И, приступив, ученики сказали Ему: для чего притчами говоришь им?
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
11Он сказал им в ответ: для того, что вам дано знать тайны Царствия Небесного, а им не дано,
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
12ибо кто имеет, тому дано будет и приумножится, а кто не имеет, у того отнимется и то, что имеет;
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
13потому говорю им притчами, что они видя не видят, и слыша не слышат, и не разумеют;
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
14и сбывается над ними пророчество Исаии, которое говорит: слухом услышите - и не уразумеете, и глазами смотреть будете - и не увидите,
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
15ибо огрубело сердце людей сих и ушами с трудом слышат, и глаза свои сомкнули, да не увидят глазами и не услышат ушами, и не уразумеют сердцем, и да не обратятся, чтобы Я исцелил их.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
16Ваши же блаженны очи, что видят, и уши ваши, что слышат,
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
17ибо истинно говорю вам, что многие пророки и праведники желали видеть, что вы видите, и не видели, и слышать, что вы слышите, и не слышали.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
18Вы же выслушайте значение притчи о сеятеле:
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
19ко всякому, слушающему слово о Царствии и не разумеющему, приходит лукавый и похищает посеянное в сердце его - вот кого означает посеянное при дороге.
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
20А посеянное на каменистых местах означает того, кто слышит слово и тотчас с радостью принимает его;
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
21но не имеет в себе корня и непостоянен: когда настанет скорбь или гонение за слово, тотчас соблазняется.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
22А посеянное в тернии означает того, кто слышит слово, но забота века сего и обольщение богатства заглушает слово, и оно бывает бесплодно.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
23Посеянное же на доброй земле означает слышащего слово и разумеющего, который и бывает плодоносен, так что иной приносит плод во сто крат, иной в шестьдесят, а иной в тридцать.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
24Другую притчу предложил Он им, говоря: Царство Небесное подобно человеку, посеявшему доброе семя на поле своем;
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
25когда же люди спали, пришел враг его и посеял между пшеницею плевелы и ушел;
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
26когда взошла зелень и показался плод, тогда явились и плевелы.
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
27Придя же, рабы домовладыки сказали ему: господин! не доброе ли семя сеял ты на поле твоем? откуда же на нем плевелы?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
28Он же сказал им: враг человека сделал это. А рабы сказали ему: хочешь ли, мы пойдем, выберем их?
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
29Но он сказал: нет, - чтобы, выбирая плевелы, вы не выдергали вместе с ними пшеницы,
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
30оставьте расти вместе то и другое до жатвы; и во время жатвы я скажу жнецам: соберите прежде плевелы и свяжите их в снопы, чтобы сжечь их, а пшеницу уберите в житницу мою.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
31Иную притчу предложил Он им, говоря: Царство Небесное подобно зерну горчичному, которое человек взял и посеял на поле своем,
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
32которое, хотя меньше всех семян, но, когда вырастет, бывает больше всех злаков и становится деревом, так что прилетают птицы небесные и укрываются в ветвях его.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
33Иную притчу сказал Он им: Царство Небесное подобно закваске, которую женщина, взяв, положила в три меры муки, доколе не вскисло все.
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
34Все сие Иисус говорил народу притчами, и без притчи не говорил им,
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
35да сбудется реченное через пророка, который говорит: отверзу в притчах уста Мои; изреку сокровенное от создания мира.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
36Тогда Иисус, отпустив народ, вошел в дом. И, приступив к Нему, ученики Его сказали: изъясни нам притчу о плевелах на поле.
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
37Он же сказал им в ответ: сеющий доброе семя есть Сын Человеческий;
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
38поле есть мир; доброе семя - это сыны Царствия, а плевелы - сыны лукавого;
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
39враг, посеявший их, есть диавол; жатва есть кончина века, а жнецы суть Ангелы.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
40Посему как собирают плевелы и огнем сжигают, так будет при кончине века сего:
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
41пошлет Сын Человеческий Ангелов Своих, и соберут из Царства Его все соблазны и делающих беззаконие,
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
42и ввергнут их в печь огненную; там будет плач и скрежет зубов;
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
43тогда праведники воссияют, как солнце, в Царстве Отца их. Кто имеет уши слышать, да слышит!
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
44Еще подобно Царство Небесное сокровищу, скрытому на поле, которое, найдя, человек утаил, и от радости о нем идет и продает все, что имеет, и покупает поле то.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
45Еще подобно Царство Небесное купцу, ищущему хороших жемчужин,
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
46который, найдя одну драгоценную жемчужину, пошел и продал все, что имел, и купил ее.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
47Еще подобно Царство Небесное неводу, закинутому в море и захватившему рыб всякого рода,
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
48который, когда наполнился, вытащили на берег и, сев, хорошее собрали в сосуды, а худое выбросили вон.
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
49Так будет при кончине века: изыдут Ангелы, и отделят злых из среды праведных,
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
50и ввергнут их в печь огненную: там будет плач и скрежет зубов.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
51И спросил их Иисус: поняли ли вы все это? Они говорят Ему: так, Господи!
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
52Он же сказал им: поэтому всякий книжник, наученный Царству Небесному, подобен хозяину, который выносит из сокровищницы своей новое и старое.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
53И, когда окончил Иисус притчи сии, пошел оттуда.
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
54И, придя в отечество Свое, учил их в синагоге их, так что они изумлялись и говорили: откуда у Него такая премудрость и силы?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
55не плотников ли Он сын? не Его ли Мать называется Мария, и братья Его Иаков, и Иосий, и Симон, и Иуда?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
56и сестры Его не все ли между нами? откуда же у Него все это?
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
57И соблазнялись о Нем. Иисус же сказал им: не бывает пророк без чести, разве только в отечестве своем и в доме своем.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
58И не совершил там многих чудес по неверию их.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.