Матеј 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.
1По прошествии дней шести взял Иисус Петра, Иакова и Иоанна, брата его, и возвел их на гору высокую одних,
2И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.
2и преобразился пред ними: и просияло лице Его, как солнце, одежды же Его сделались белыми, как свет.
3И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.
3И вот, явились им Моисей и Илия, с Ним беседующие.
4А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.
4При сем Петр сказал Иисусу: Господи! хорошо нам здесь быть; если хочешь, сделаем здесь три кущи: Тебе одну, и Моисею одну, и одну Илии.
5Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.
5Когда он еще говорил, се, облако светлое осенило их; и се, глас из облака глаголющий: Сей есть Сын Мой Возлюбленный, в Котором Мое благоволение; Его слушайте.
6И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.
6И, услышав, ученики пали на лица свои и очень испугались.
7И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.
7Но Иисус, приступив, коснулся их и сказал: встаньте и не бойтесь.
8А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.
8Возведя же очи свои, они никого не увидели, кроме одного Иисуса.
9И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.
9И когда сходили они с горы, Иисус запретил им, говоря: никому не сказывайте о сем видении, доколе Сын Человеческий не воскреснет из мертвых.
10И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?
10И спросили Его ученики Его: как же книжники говорят, что Илии надлежит придти прежде?
11А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све.
11Иисус сказал им в ответ: правда, Илия должен придти прежде и устроить все;
12Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтеше: тако и Син човечији треба да пострада од њих.
12но говорю вам, что Илия уже пришел, и не узнали его, а поступили с ним, как хотели; так и Сын Человеческий пострадает от них.
13Тада разумеше ученици да им говори за Јована крститеља.
13Тогда ученики поняли, что Он говорил им об Иоанне Крестителе.
14И кад дођоше к народу, приступи к Њему човек клањајући Му се,
14Когда они пришли к народу, то подошел к Нему человек и, преклоняя пред Ним колени,
15и говорећи: Господе! Помилуј сина мог; јер о мени бесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.
15сказал: Господи! помилуй сына моего; он в новолуния беснуется и тяжко страдает, ибо часто бросается в огонь и часто в воду,
16И доведох га ученицима Твојим, и не могоше га исцелити.
16я приводил его к ученикам Твоим, и они не могли исцелить его.
17А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.
17Иисус же, отвечая, сказал: о, род неверный и развращенный! доколе буду с вами? доколе буду терпеть вас? приведите его ко Мне сюда.
18И запрети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од оног часа.
18И запретил ему Иисус, и бес вышел из него; и отрок исцелился в тот час.
19Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше Му: Зашто га ми не могасмо изгнати?
19Тогда ученики, приступив к Иисусу наедине, сказали: почему мы не могли изгнать его?
20А Исус рече им: За неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.
20Иисус же сказал им: по неверию вашему; ибо истинно говорю вам: если вы будете иметь веру с горчичное зерно и скажете горе сей: “перейди отсюда туда”, и она перейдет; и ничего не будет невозможного для вас;
21А овај се род изгони само молитвом и постом.
21сей же род изгоняется только молитвою и постом.
22А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечији у руке људске;
22Во время пребывания их в Галилее Иисус сказал им: Сын Человеческий предан будет в руки человеческие,
23и убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло.
23и убьют Его, и в третий день воскреснет. И они весьма опечалились.
24А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар ваш учитељ неће дати дидрахме?
24Когда же пришли они в Капернаум, то подошли к Петру собиратели дидрахм и сказали: Учитель ваш не даст ли дидрахмы?
25Петар рече: Хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својих синова или од туђих?
25Он говорит: да. И когда вошел он в дом, то Иисус, предупредив его, сказал: как тебе кажется, Симон? цари земные с кого берут пошлины или подати? с сынов ли своих или с посторонних?
26Рече Њему Петар: Од туђих. Рече му Исус: Дакле не плаћају синови.
26Петр говорит Ему: с посторонних. Иисус сказал ему: итак сыны свободны;
27Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прво ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се.
27но, чтобы нам не соблазнить их, пойди на море, брось уду и первую рыбу, которая попадется, возьми, и, открыв у ней рот, найдешь статир; возьми его и отдай им за Меня и за себя.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.