Матеј 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
1Побачивши ж народ, зійшов на гору, і, як сїв, приступили до Него ученики Його;
2И отворивши уста своја учаше их говорећи:
2і відкрив Він уста свої, і навчав їх, глаголючи:
3Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско.
3Блаженні вбогі духом, бо їх царство небесне.
4Благо онима који плачу, јер ће се утешити.
4Блаженні сумні, бо такі втїшять ся.
5Благо кроткима, јер ће наследити земљу.
5Блаженні тихі, бо такі осягнуть землю.
6Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити.
6Блаженні голодні й жадні правди, бо такі наситять ся.
7Благо милостивима, јер ће бити помиловани.
7Блаженні милостиві, бо такі будуть помилувані.
8Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети.
8Блаженні чисті серцем, бо такі побачять Бога.
9Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати.
9Блаженні миротворцї, бо такі синами Божими звати муть ся.
10Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
10Блаженні, кого гонять за правду, бо їх царство небесне.
11Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.
11Блаженні ви, коли вас безчестити муть, та гонити муть, та казати муть на вас усяке лихе слово не по правдї, ради мене.
12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.
12Радуйтесь і веселїтесь: бо велика нагорода ваша на небі; так бо гонили й пророків, що бували перше вас.
13Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
13Ви сіль землї; коли ж сіль звітріє, то чим солити? Нї-на-що не годить ся тодї вона, тільки щоб викинути геть і щоб топтали її люде.
14Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
14Ви сьвітло сьвіту. Не може город сховати ся, стоячи на горі;
15Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
15і, засьвітивши сьвічку, не ставлять під посудину, а на сьвічнику; то й сьвітить вона всїм, хто в хатї,
16Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
16так нехай сяє сьвітло ваше перед людьми, щоб вони бачили ваші добрі дїла, й прославляли Отця вашого, що на небі.
17Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
17Не думайте, що я прийшов знївечити закон або пророків; не прийшов я знївечити, а сповнити.
18Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
18Істино бо глаголю вам: Доки перейде небо й земля, одна йота, або одна титла не перейде з закону, аж поки все станеть ся.
19Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
19Тим, хто поламле одну найменшу з сих заповідей і навчить так людей, той звати меть ся найменшим у царстві небесному; а хто сповнить і навчить, той звати меть ся великим у царстві небесному.
20Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
20Глаголю бо вам: Що коли ваша правда не переважить письменників та Фарисеїв, то не ввійдете в царство небесне.
21Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
21Чували ви, що сказано старосьвіцьким: Не вбий, а хто вбє, на того буде суд.
22А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.
22Я ж вам глаголю: Хто сердить ся на брата свого без причини, на того буде суд; а хто скаже на брата свого: Рака, на того буде громадський суд; хто ж скаже: дурню, на того буде огонь пекольний.
23Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,
23Тим, коли принесеш дар свій до жертівнї, й згадаєш там, що твій брат має що проти тебе;
24остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
24зостав свій дар перед жертівнею, і йди геть, помирись перш із братом твоїм, а тодї прийди й подай дар твій.
25Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.
25Мирись із твоїм противником хутко, доки ти ще в дорозї з ним, щоб не віддав тебе противник суддї, а суддя не віддав тебе осавулї (слузї), і не вкинуто тебе в темницю.
26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.
26Істино глаголю тобі: Не вийдеш звідтіля, доки не віддаси й останнього шеляга.
27Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.
27Чували ви, що сказано старосьвіцьким: Не чини перелюбу.
28А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.
28Я ж вам глаголю: Хто спогляне на жінку жадібним оком, той уже вчинив перелюб із нею в серцї своїм.
29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
29Коли ж око твоє праве блазнить тебе, вирви його, й кинь од себе; бо більша користь тобі, щоб один із членів твоїх згинув, а не все тїло вкинуто в пекло.
30И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
30І коли права рука твоя блазнить тебе, відотни її, й кинь од себе; більша бо користь тобі, щоб один із членів твоїх згинув, а не все тїло твоє вкинуто в пекло.
31Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.
31Сказано ж: Що хто розводить ся з жінкою своєю, нехай дасть їй розвідний лист.
32А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.
32Я ж вам глаголю: Що хто розведеть ся з жінкою своєю, хиба що за перелюб, доводить її до перелюбу; й хто оженить ся з розвідкою, чинить перелюб.
33Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.
33Знов чували, що сказано старосьвіцьким: Не кленись криво, а сповняй перед Господом обітницї твої.
34А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;
34Я ж вам глаголю: Не клянїть ся зовсїм: нї небом, бо воно престол Божий;
35ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.
35нї землею, бо вона підніжок ніг Його; нї Єрусалимом, бо се город великого царя;
36Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.
36нї головою твоєю не клянись, бо не зможеш зробити нї одного волоса білим або чорним.
37Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.
37Слово ж ваше нехай буде: так, так; нї, нї; бо що більш над се, те від лихого.
38Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
38Чували ви, що сказано: Око за око, й зуб за зуб.
39А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;
39Я ж вам глаголю: Не противтесь лихому, а хто вдарить тебе у праву щоку твою, повернись до него й другою.
40и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.
40І хто схоче судитись із тобою і зняти з тебе свиту, віддай йому й жупанок.
41И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.
41І хто силувати ме тебе йти милю, йди з ним дві.
42Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.
42Дай, хто в тебе просить, і хто хоче в тебе позичити, не одвертайсь од него.
43Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.
43Чували ви, що сказано: Люби ближнього твого, й ненавидь ворога твого.
44А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;
44Я ж вам глаголю: Любіть ворогів ваших, благословляйте, хто клене вас, робіть добро, хто ненавидить вас, і молїть ся за тих, що обижають вас і гонять вас;
45да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.
45щоб вам бути синами Отця вашого, що на небі; Він бо велить сонцю своєму сходити над лихими й над добрими, й посилає дощ на праведних і неправедних.
46Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?
46Бо коли ви любите тих, що люблять вас, то за що вам нагорода? хиба й митники не те саме роблять?
47И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
47І коли витаєте тільки братів ваших, то що надто робите? хиба й митники не так роблять?
48Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
48Оце ж бувайте звершені, як Отець ваш, що на небі, звершений.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.