Матеј 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.
1І, прикликавши дванайцять учеників своїх, дав їм власть над нечистими духами, щоб виганяли їх, і сцїляли всяку болїсть і всяку неміч.
2А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;
2На ймя ж дванайцять апостолів були: первий Симон, що прозвано Петром, та Андрій брат його; Яков Заведеїв, та Йоан брат його;
3Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија;
3Филип, та Вартоломей; Тома, та Маттей митник: Яков Алфеїв, та Леввій, на прізвище Тадей;
4Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде.
4Симон Хананець, та Юда Іскариотський, що й зрадив Його.
5Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.
5Сих дванайцятьох послав Ісус, і наказав їм, глаголючи: Не йдїть шляхом поган, і не ввіходьте в город Самарянський;
6Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
6а раднїщ ійдїть до загублених овечок дому Ізраїлевого;
7А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско.
7а ходячи проповідуйте, глаголючи: Царство небесне наближилось.
8Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.
8Сцїляйте недужих, очищайте прокажених, воскрешайте мертвих, виганяйте біси; дармо прийняли, дармо й давайте.
9Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим,
9Не беріть собі нї золота, нї срібла, нї грошей у череси ваші,
10ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела.
10анї торбини на дорогу, анї двох одежин, нї обувя, нї палицї: бо робітник достоєн харчі своєї.
11А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете.
11І в який город чи село ввійдете, роспитайте, хто там є достойний; там і пробувайте, аж поки вийдете.
12А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој.
12А як увійдете в яку господу, витайте її, кажучи: Мир сїй господї.
13И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.
13І, коли господа достойна, нехай упокій ваш зійде на неї. Коли ж вона недостойна, то нехай упокій ваш вернеть ся до вас.
14А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих.
14А хто вас не прийме й не слухати ме словес ваших, то, виходячи з такого дому чи города того, отрусїть і порох із ніг ваших.
15Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном.
15Істинно глаголю вам: Легше буде землї Содомській та Гоморській суднього дня, нїж городові тому.
16Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.
16Оце я посилаю вас, як овечок між вовки; тим бувайте мудрі, як вужі, та тихі, як голуби.
17А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.
17Та й стережіть ся людей: бо вони видавати муть вас у судові зборища, й в школах своїх бити вас будуть;
18И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.
18і водити муть вас перед старших та перед царів за мене, на сьвідкуваннє їм і поганам.
19А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.
19Як же видавати муть вас, не дбайте про те, як і що вам казати; бо дасть ся вам того часу, що вам казати.
20Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.
20Не ви бо промовляти мете, а дух Отця вашого промовляти ме в вас.
21А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.
21Видавати ж ме брат брата на смерть, і батько дитину, і вставати муть дїти на родителїв, і вбивати муть їх.
22И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему.
22І ненавидїти муть вас усї за ймя моє; хто ж видержить до кінця, той спасеть ся.
23А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији.
23Коли ж вас гонити муть у тому городї, втїкайте в инший: істинно бо глаголю вам: Не перейдете ще городів Ізраїлевих, доки Син чоловічий прийде.
24Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим.
24Ученик не старший од учителя свого, анї слуга од пана свого.
25Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?
25Доволї з ученика, коли буде, як учитель його, а слуга, як пан його. Коли господаря дому названо Вельзевулом, то як більше домашнїх його?
26Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
26Тим же то не лякайтесь їх: нема бо нїчого закритого, що не відкриєть ся, анї захованого, що не виявить ся.
27Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.
27Що я кажу вам потемки, кажіть повидну; й що чуєте на ухо, проповідуйте на домах.
28И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.
28І не лякайтесь тих, що вбивають тїло, душі ж не здолїють убити; а лякайтесь більше того, хто зможе погубити і душу й тїло в пеклї.
29Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег.
29Хиба не два горобцї продають ся за шага? а нї один з них не впаде на землю без Отця вашого.
30А вама је и коса на глави сва избројана.
30У вас же і все волоссє на голові перелїчене.
31Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.
31Оце же не лякайтесь: ви дорожчі многих горобцїв.
32А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
32От же всякий, хто мене визнавати ме перед людьми, того й я визнавати му перед Отцем моїм, що на небі.
33А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
33А хто відречеть ся мене перед людьми, того й я відречусь перед Отцем моїм, що на небі.
34Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.
34Не думайте, що я прийшов послати впокій на землю; не прийшов я послати впокій, а меч.
35Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:
35Бо прийшов я, щоб поставити чоловіка різно проти батька його, й дочку проти матери її, й невістку проти свекрухи її.
36И непријатељи човеку постаће домашњи његови.
36І будуть ворогами чоловікові домашні його.
37Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
37Хто любить батька або матїр більш мене, недостоєн мене; й хто любить сина або дочку більш мене, недостоєн мене.
38И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
38І хто не візьме хреста свого, й не пійде слїдом за мною, недостоєн мене.
39Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.
39Хто б знайшов душу свою, погубить її; а хто б згубив душу свою задля мене, знайде її.
40Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима Оног који ме је послао.
40Хто приймає вас, мене приймає; а хто приймає мене, приймає Того, хто послав мене.
41Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.
41Хто приймає пророка в імя пророка, одержить нагороду пророчу; й хто приймає праведника в імя праведника, одержить нагороду праведничу.
42И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.
42І хто напоїть одного з сих малих тільки чашею холодної води, в імя ученика, істино глаголю вам: Не втерає нагороди своєї.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.