Матеј 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.
1Того ж часу йшов Ісус у суботу засївами, ученики ж Його зголоднїли, й почали рвати колоссє та їсти.
2А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.
2Побачивши се Фарисеї, казали до Него: Ось Твої ученики роблять, чого не годить ся робити в суботу.
3А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3Він же рече до них: Хиба ви не читали, що зробив Давид, як зголоднїв він і ті, що були з ним:
4Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.
4як він увійшов до Божого дому, та поїв хлїби показнї, що не годилось йому їсти, нї тим, що були з ним, а тільки одним священикам?
5Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?
5Або, хиба ви не читали в законї, як у суботу священики в церкві ламлють суботу, та й не винуваті?
6А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.
6Я ж вам глаголю: Що тут єсть більший од церкви.
7Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;
7А коли б ви знали, що воно є: Милости хочу, а не жертви, то не осуджували б невинуватих.
8јер је Господар и од суботе Син човечији.
8Бо Син чоловічий — Він Господь і суботи.
9И отишавши оданде дође у зборницу њихову.
9І, пійшовши звідтіля, увійшов у школу їх.
10И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.
10І ось був там чоловік із сухою рукою. І питали Його, кажучи: Чи годить ся в суботу сцїляти? щоб обвинувати його.
11А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?
11Він же рече до них: Де між вами чоловік, що має одну вівцю, і коли впаде вона субітнього дня в яму, він не візьме, та й не витягне її?
12А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.
12Як же більше луччий чоловік од вівцї? Тим годить ся чинити добро і в суботу.
13Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
13Рече тодї до чоловіка: Простягни руку твою. І простяг, і стала вона здорова, як і друга.
14А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.
14Фарисеї ж, вийшовши, радили раду проти Него, як погубити Його.
15И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.
15Та довідавшись про се Ісус, вийшов ізвідтіля; і пійшло слїдом за Ним багато народу, і сцїлив він усїх,
16И запрети им да Га не разглашују:
16та й наказав їм, щоб не виявляли Його:
17Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:
17щоб справдилось, що сказав Ісаїя пророк, глаголючи:
18Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.
18Се слуга мій, що я вибрав; любий мій, що вподобала Його душа моя; положу духа мого на Него, й вістити ме поганам суд;
19Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.
19не змагати меть ся, і не кричати ме, й голосу його нїхто не чути ме по улицях;
20Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.
20приломаної тростини не доломить, і льону димуючого не потушить, доки не доведе суду до подуги;
21И у име Његово уздаће се народи.
21і на ймя його вповати муть погане.
22Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.
22Приведено тодї до Него біснуватого, слїпого й нїмого; і сцїлив його, так що слїпий і нїмий розмовляв і бачив.
23И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?
23І здивувавсь увесь народ, і казали: Чи сей не син Давидів?
24А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.
24Почувши ж се Фарисеї, казали: Не інакше виганяє сей біси, як Вельзевулом, князем бісовським.
25А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.
25Знав же Ісус думки їх, і рече до них: Всяке царство, що подїлить ся у собі, спустїє; і всякий город і господа, що подїлить ся у собі, не встоїть.
26И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?
26І коли сатана сатану виганяє, то роздїлив ся сам у собі; як же стояти ме царство його?
27И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
27І коли я виганяю біси Вельзевулом, то ким виганяють їх сини ваші? Тим вони будуть вашими суддями.
28А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.
28Коли ж я виганяю біси Духом Божим, то вже приспіло до вас царство Боже.
29Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.
29Або, як може хто увійти в господу сильного, та пожакувати надоби його, хиба що звяже перше сильного, й тодї пожакує господу його?
30Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.
30Хто не зо мною, той проти мене; і хто не збирає зо мною, той розсипає.
31Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.
31Тим глаголю вам: Усякий гріх і хула простить ся людям; а хула на Духа не простить ся людям.
32И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.
32І хто скаже слово проти Сина чоловічого, простить ся йому; а хто скаже слово проти Духа сьвятого, не простить ся йому нї в сьому віку, нї в будучому.
33Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.
33Або посадите дерево добре, то й овощ його добрий; або посадите дерево пусте, то й овощ його пустий; бо дерево познаєть ся по овощу.
34Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.
34Кодло гадюче, як можете промовляти добрі речі, бувши лихими? бо від переповнї серця уста промовляють.
35Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.
35Добрий чоловік із доброго скарбу серця виносить добре, а лихий чоловік із лихого скарбу виносить лихе.
36А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.
36Я ж вам глаголю: Що за всяке пусте слово, яке говорити муть люде, дадуть одвіт суднього дня.
37Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.
37Бо по словам твоїм оправдиш ся, й по словам твоїм осудиш ся.
38Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.
38Озвались тодї проти сього деякі з письменників та Фарисеїв, кажучи: Учителю, хочемо від тебе ознаку бачити.
39А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
39Він же, озвавшись, рече їм: Лукаве та перелюбне кодло ознаки шукає, та ознака не дасть ся йому, як тільки ознака Йони пророка.
40Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.
40Бо, як Йона був три днї й три ночі у кита в череві, так буде й Син чоловічий три днї й три ночі в серцї землї.
41Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.
41Ниневяне встануть на суд із кодлом сим, та й осудять його, бо покаялись по проповідї Йониній; а ось тут більший од Йони.
42Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
42Полуденна цариця встане на суд із кодлом сим та й осудить його: бо прийшла з найдальших країн землї слухати премудростї Соломонової; а ось тут більший од Соломона.
43А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.
43Як же нечистий дух вийде з чоловіка, то блукає по безвіддях, шукаючи відпочинку, та й не знаходить.
44Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.
44Тодї каже: Вернусь у домівку мою, звідкіля я вийшов; і, прийшовши, знаходить її порожню, виметену й прибрану.
45Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.
45Йде тодї, й бере до себе сїм инших духів, ще злїщих нїж сам, і ввіходять та й живуть там; і буде останнє чоловіка того гірше нїж перше. Так станеть ся й кодлу сьому лукавому.
46Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.
46Ще ж промовляв Він до людей, аж ось мати й брати Його стояли надворі, бажаючи говорити з Ним.
47И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.
47Каже ж один до Него: Он мати Твоя й брати Твої стоять надворі, бажаючи говорити з Тобою.
48А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
48Він же, озвавшись, рече до говорячого йому: Хто се мати моя? і хто брати мої?
49И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја.
49І, простягши руку свою на учеників своїх, рече: Ось мати моя й брати мої!
50Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.
50Бо хто чинити ме волю Отця мого, що на небі, той брат менї, й сестра, й мати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.