Матеј 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?
1Того часу приступили ученики до Ісуса, кажучи: Хто більший у царстві небесному?
2И дозва Исус дете, и постави га међу њих,
2І, покликавши Ісус хлопятко до себе, поставив його серед них,
3и рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.
3і рече: Істино глаголю вам: Коли не навернетесь, та не станете як дїти, то не ввійдете в царство небесне.
4Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.
4Оце ж, хто смирить ся, як хлопятко се, той більший у царстві небесному.
5И који прими такво дете у име моје, мене прима.
5І хто прийме одно таке хлопятко в імя моє, мене приймає.
6А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.
6Хто ж зблазнить одного з сих малих, що вірують у мене, лучче йому, щоб повішено млинове жорно на шию йому, та й утоплено в глибинї морській.
7Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.
7Горе сьвітові від поблазней! треба бо прийти поблазням, тільки ж горе тому чоловікові, що через него поблазнь приходить!
8Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.
8Коли ж рука твоя або нога твоя блазнить тебе, відотни її, та й кинь од себе: лучче тобі ввійти в життє кривим або калїкою, нїж мавши дві руцї чи дві нозї, бути вкинутим ув огонь вічний.
9И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.
9І коли око твоє блазнить тебе, вирви його, та й кинь од себе: лучче тобі увійти в життє однооким, анїж мавши дві оцї, бути вкинутим ув огняне пекло.
10Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.
10Гледїть, щоб не погордувати одним із малих сих: глаголю бо вам: Що ангели їх на небі по всяк час бачять лице Отця мого небесного.
11Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.
11Син бо чоловічий прийшов спасати загублене.
12Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?
12Як вам здаєть ся? коли буде в якого чоловіка сотня овечок, та заблудить одна з них, чи не покине він девятьдесять і девять, та не пійде в гори, й не шукати ме заблудної?
13И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.
13І коли доведеть ся знайти її, істино глаголю вам, що веселить ся над нею більше, нїж над девятьдесять і девятьма, що не заблудили.
14Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.
14Так нема волї перед Отцем вашим, що на небі, щоб загинув один із сих малих.
15Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.
15Коли ж погрішить проти тебе брат твій, ійди й обличи його між тобою й ним самим. Коли послухає тебе, здобув єси брата твого;
16Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.
16коли ж не послухає, візьми з собою ще одного або двох, щоб при устах двох сьвідків, або трьох, стало кожне слово.
17Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.
17Коли ж не послухає їх, скажи церкві. Коли ж і церкви не послухає, нехай буде тобі, як поганин і митник.
18Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.
18Істино глаголю вам: Що звяжете на землї, буде звязане на небі; а що розвяжете на землї, буде розвязане на небі.
19Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
19Знов глаголю вам: Що коли двоє з вас згодять ся на землї про всяку річ, якої просити муть, станеть ся їм від Отця мого, що на небі.
20Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.
20Де бо двоє або троє зберуть ся в імя моє, там я посеред них.
21Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?
21Приступивши тодї Петр до Него, рече: Господи, скільки раз грішити ме проти мене брат мій, і я прощати му йому? до семи раз?
22Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
22Рече йому Ісус: Не кажу тобі: До семи раз, а: До сїмдесять раз семи.
23Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.
23Тим же то уподобилось царство небесне чоловіку цареві, що схотїв узяти перелїк од слуг своїх.
24И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.
24Як же почав брати, приведено йому одного, що завинив йому десять тисяч талантів.
25И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.
25Як же не мав він, що віддати, звелїв пан його продати його, й жінку його, й дїтей, і все що мав, та й віддати.
26Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.
26Упавши тодї слуга, поклонив ся йому, кажучи: Пане, потерпи менї, а все тобі віддам.
27А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.
27Змилосердив ся ж пан слуги того, відпустив його, й простив йому довг.
28А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.
28Слуга ж той, вийшовши, знайшов одного з товаришів своїх, що завинив йому сотню денариїв; і, вхопивши його, давив, кажучи: Віддай менї, що винен.
29Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.
29Упавши тодї товариш його в ноги йому, благав його, кажучи: Потерпи менї, і все віддам тобі.
30А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
30Він же не схотїв, а, відійшовши, укинув його в темницю, поки віддасть довг.
31Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.
31Бачивши ж товариші його, що сталось, жалкували вельми, й, пійшовши, сказали своєму панові все, що сталось.
32Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.
32Тодї, призвавши його пан його, рече йому: Слуго ледачий, увесь довг той простив я тобі, як благав єси мене;
33Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?
33чи не слїд було й тобі помилувати товариша твого, як і я тебе помилував?
34И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
34І, розгнївившись пан його; передав його мучителям, аж поки віддасть увесь довг йому.
35Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.
35Так і Отець мій небесний робити ме вам, як не прощати мете кожен братові своєму від сердець ваших провин їх.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.