Матеј 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?
1At that time the disciples came to Jesus and asked, “Who then is the greatest in the kingdom of heaven?”
2И дозва Исус дете, и постави га међу њих,
2Jesus invited a little child to stand among them.
3и рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.
3“Truly I tell you,” He said, “unless you change and become like little children, you will never enter the kingdom of heaven.
4Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.
4Therefore, whoever humbles himself like this little child is the greatest in the kingdom of heaven.
5И који прими такво дете у име моје, мене прима.
5And whoever welcomes a little child like this in My name welcomes Me.
6А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.
6But if anyone causes one of these little ones who believe in Me to stumble, it would be better for him to have a large millstone hung around his neck and to be drowned in the depths of the sea.
7Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.
7Woe to the world for the causes of sin. These stumbling blocks must come, but woe to the man through whom they come!
8Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.
8If your hand or your foot causes you to sin, cut it off and throw it away. It is better for you to enter life crippled or lame than to have two hands and two feet and be thrown into the eternal fire.
9И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.
9And if your eye causes you to sin, gouge it out and throw it away. It is better for you to enter life with one eye than to have two eyes and be thrown into the fire of hell.
10Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.
10See that you do not look down on any of these little ones. For I tell you that their angels in heaven always see the face of My Father in heaven.
11Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.
no verse 11 in this text
12Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?
12What do you think? If a man has a hundred sheep and one of them goes astray, will he not leave the ninety-nine on the hills and go out to search for the one that is lost?
13И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.
13And if he finds it, truly I tell you, he rejoices more over that one sheep than over the ninety-nine that did not go astray.
14Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.
14In the same way, your Father in heaven is not willing that any of these little ones should perish.
15Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.
15If your brother sins against you, go and confront him privately. If he listens to you, you have won your brother over.
16Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.
16But if he will not listen, take one or two others along, so that ‘every matter may be established by the testimony of two or three witnesses.’
17Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.
17If he refuses to listen to them, tell it to the church. And if he refuses to listen even to the church, regard him as you would a pagan or a tax collector.
18Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.
18Truly I tell you, whatever you bind on earth will be bound in heaven, and whatever you loose on earth will be loosed in heaven.
19Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
19Again, I tell you truly that if two of you on the earth agree about anything you ask for, it will be done for you by My Father in heaven.
20Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.
20For where two or three gather together in My name, there am I with them.”
21Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?
21Then Peter came to Jesus and asked, “Lord, how many times shall I forgive my brother who sins against me? Up to seven times?”
22Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
22Jesus answered, “I tell you, not just seven times, but seventy-seven times!
23Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.
23Because of this, the kingdom of heaven is like a king who wanted to settle accounts with his servants.
24И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.
24As he began the settlements, a debtor was brought to him owing ten thousand talents.
25И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.
25Since the man was unable to pay, the master ordered that he be sold to pay his debt, along with his wife and children and everything he owned.
26Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.
26Then the servant fell on his knees before him. ‘Have patience with me,’ he begged, ‘and I will pay back everything.’
27А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.
27His master had compassion on him, forgave his debt, and released him.
28А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.
28But when that servant went out, he found one of his fellow servants who owed him a hundred denarii. He grabbed him and began to choke him, saying, ‘Pay back what you owe me!’
29Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.
29So his fellow servant fell down and begged him, ‘Have patience with me, and I will pay you back.’
30А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
30But he refused. Instead, he went and had the man thrown into prison until he could pay his debt.
31Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.
31When his fellow servants saw what had happened, they were greatly distressed, and they went and recounted all of this to their master.
32Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.
32Then the master summoned him and declared, ‘You wicked servant! I forgave all your debt because you begged me.
33Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?
33Shouldn’t you have had mercy on your fellow servant, just as I had on you?’
34И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
34In anger his master turned him over to the jailers to be tortured, until he should repay all that he owed.
35Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.
35That is how My heavenly Father will treat each of you unless you forgive your brother from your heart.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.