Матеј 26
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
1Et factum est: cum consummasset Jesus sermones hos omnes, dixit discipulis suis:
2Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
2Scitis quia post biduum Pascha fiet, et Filius hominis tradetur ut crucifigatur.
3Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
3Tunc congregati sunt principes sacerdotum, et seniores populi, in atrium principis sacerdotum, qui dicebatur Caiphas:
4и световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
4et consilium fecerunt ut Jesum dolo tenerent, et occiderent.
5И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
5Dicebant autem: Non in die festo, ne forte tumultus fieret in populo.
6А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
6Cum autem Jesus esset in Bethania in domo Simonis leprosi,
7приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
7accessit ad eum mulier habens alabastrum unguenti pretiosi, et effudit super caput ipsius recumbentis.
8А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
8Videntes autem discipuli, indignati sunt, dicentes: Ut quid perditio hæc?
9Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
9potuit enim istud venundari multo, et dari pauperibus.
10А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
10Sciens autem Jesus, ait illis: Quid molesti estis huic mulieri? opus enim bonum operata est in me.
11Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
11Nam semper pauperes habetis vobiscum: me autem non semper habetis.
12А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
12Mittens enim hæc unguentum hoc in corpus meum, ad sepeliendum me fecit.
13Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
13Amen dico vobis, ubicumque prædicatum fuerit hoc Evangelium in toto mundo, dicetur et quod hæc fecit in memoriam ejus.
14Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
14Tunc abiit unus de duodecim, qui dicebatur Judas Iscariotes, ad principes sacerdotum:
15и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
15et ait illis: Quid vultis mihi dare, et ego vobis eum tradam? At illi constituerunt ei triginta argenteos.
16И отада тражаше згоду да Га изда.
16Et exinde quærebat opportunitatem ut eum traderet.
17А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
17Prima autem die azymorum accesserunt discipuli ad Jesum, dicentes: Ubi vis paremus tibi comedere Pascha?
18А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
18At Jesus dixit: Ite in civitatem ad quemdam, et dicite ei: Magister dicit: Tempus meum prope est, apud te facio Pascha cum discipulis meis.
19И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
19Et fecerunt discipuli sicut constituit illis Jesus, et paraverunt Pascha.
20А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
20Vespere autem facto, discumbebat cum duodecim discipulis suis.
21И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
21Et edentibus illis, dixit: Amen dico vobis, quia unus vestrum me traditurus est.
22И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
22Et contristati valde, cœperunt singuli dicere: Numquid ego sum Domine?
23А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
23At ipse respondens, ait: Qui intingit mecum manum in paropside, hic me tradet.
24Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
24Filius quidem hominis vadit, sicut scriptum est de illo: væ autem homini illi, per quem Filius hominis tradetur ! bonum erat ei, si natus non fuisset homo ille.
25А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
25Respondens autem Judas, qui tradidit eum, dixit: Numquid ego sum Rabbi? Ait illi: Tu dixisti.
26И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
26Cœnantibus autem eis, accepit Jesus panem, et benedixit, ac fregit, deditque discipulis suis, et ait: Accipite, et comedite: hoc est corpus meum.
27И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
27Et accipiens calicem, gratias egit: et dedit illis, dicens: Bibite ex hoc omnes.
28јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
28Hic est enim sanguis meus novi testamenti, qui pro multis effundetur in remissionem peccatorum.
29Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
29Dico autem vobis: non bibam amodo de hoc genimine vitis usque in diem illum, cum illud bibam vobiscum novum in regno Patris mei.
30И отпојавши хвалу изиђоше на гору маслинску.
30Et hymno dicto, exierunt in montem Oliveti.
31Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
31Tunc dicit illis Jesus: Omnes vos scandalum patiemini in me in ista nocte. Scriptum est enim: Percutiam pastorem, et dispergentur oves gregis.
32А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
32Postquam autem resurrexero, præcedam vos in Galilæam.
33А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
33Respondens autem Petrus, ait illi: Et si omnes scandalizati fuerint in te, ego numquam scandalizabor.
34Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
34Ait illi Jesus: Amen dico tibi, quia in hac nocte, antequam gallus cantet, ter me negabis.
35Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
35Ait illi Petrus: Etiamsi oportuerit me mori tecum, non te negabo. Similiter et omnes discipuli dixerunt.
36Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
36Tunc venit Jesus cum illis in villam, quæ dicitur Gethsemani, et dixit discipulis suis: Sedete hic donec vadam illuc, et orem.
37И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
37Et assumpto Petro, et duobus filiis Zebedæi, cœpit contristari et mœstus esse.
38Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
38Tunc ait illis: Tristis est anima mea usque ad mortem: sustinete hic, et vigilate mecum.
39И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
39Et progressus pusillum, procidit in faciem suam, orans, et dicens: Pater mi, si possibile est, transeat a me calix iste: verumtamen non sicut ego volo, sed sicut tu.
40И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
40Et venit ad discipulos suos, et invenit eos dormientes, et dicit Petro: Sic non potuistis una hora vigilare mecum?
41Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
41Vigilate, et orate ut non intretis in tentationem. Spiritus quidem promptus est, caro autem infirma.
42Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
42Iterum secundo abiit, et oravit, dicens: Pater mi, si non potest hic calix transire nisi bibam illum, fiat voluntas tua.
43И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
43Et venit iterum, et invenit eos dormientes: erant enim oculi eorum gravati.
44И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
44Et relictis illis, iterum abiit, et oravit tertio, eumdem sermonem dicens.
45Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
45Tunc venit ad discipulos suos, et dicit illis: Dormite jam, et requiescite: ecce appropinquavit hora, et Filius hominis tradetur in manus peccatorum.
46Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
46Surgite, eamus: ecce appropinquavit qui me tradet.
47И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
47Adhuc eo loquente, ecce Judas unus de duodecim venit, et cum eo turba multa cum gladiis et fustibus, missi a principibus sacerdotum, et senioribus populi.
48А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
48Qui autem tradidit eum, dedit illis signum, dicens: Quemcumque osculatus fuero, ipse est, tenete eum.
49И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
49Et confestim accedens ad Jesum, dixit: Ave Rabbi. Et osculatus est eum.
50А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
50Dixitque illi Jesus: Amice, ad quid venisti? Tunc accesserunt, et manus injecerunt in Jesum, et tenuerunt eum.
51И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
51Et ecce unus ex his qui erant cum Jesu, extendens manum, exemit gladium suum, et percutiens servum principis sacerdotum amputavit auriculam ejus.
52Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
52Tunc ait illi Jesus: Converte gladium tuum in locum suum: omnes enim, qui acceperint gladium, gladio peribunt.
53Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
53An putas, quia non possum rogare patrem meum, et exhibebit mihi modo plusquam duodecim legiones angelorum?
54Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
54Quomodo ergo implebuntur Scripturæ, quia sic oportet fieri?
55У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
55In illa hora dixit Jesus turbis: Tamquam ad latronem existis cum gladiis et fustibus comprehendere me: quotidie apud vos sedebam docens in templo, et non me tenuistis.
56А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
56Hoc autem totum factum est, ut adimplerentur Scripturæ prophetarum. Tunc discipuli omnes, relicto eo, fugerunt.
57И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
57At illi tenentes Jesum, duxerunt ad Caipham principem sacerdotum, ubi scribæ et seniores convenerant.
58А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
58Petrus autem sequebatur eum a longe, usque in atrium principis sacerdotum. Et ingressus intro, sedebat cum ministris, ut videret finem.
59А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
59Principes autem sacerdotum, et omne concilium, quærebant falsum testimonium contra Jesum, ut eum morti traderent:
60и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
60et non invenerunt, cum multi falsi testes accessissent. Novissime autem venerunt duo falsi testes,
61и рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
61et dixerunt: Hic dixit: Possum destruere templum Dei, et post triduum reædificare illud.
62И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
62Et surgens princeps sacerdotum, ait illi: Nihil respondes ad ea, quæ isti adversum te testificantur?
63А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
63Jesus autem tacebat. Et princeps sacerdotum ait illi: Adjuro te per Deum vivum, ut dicas nobis si tu es Christus Filius Dei.
64Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
64Dicit illi Jesus: Tu dixisti. Verumtamen dico vobis, amodo videbitis Filium hominis sedentem a dextris virtutis Dei, et venientem in nubibus cæli.
65Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
65Tunc princeps sacerdotum scidit vestimenta sua, dicens: Blasphemavit: quid adhuc egemus testibus? ecce nunc audistis blasphemiam:
66Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
66quid vobis videtur? At illi respondentes dixerunt: Reus est mortis.
67Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
67Tunc exspuerunt in faciem ejus, et colaphis eum ceciderunt, alii autem palmas in faciem ejus dederunt,
68говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
68dicentes: Prophetiza nobis Christe, quis est qui te percussit?
69А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
69Petrus vero sedebat foris in atrio: et accessit ad eum una ancilla, dicens: Et tu cum Jesu Galilæo eras.
70А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
70At ille negavit coram omnibus, dicens: Nescio quid dicis.
71А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
71Exeunte autem illo januam, vidit eum alia ancilla, et ait his qui erant ibi: Et hic erat cum Jesu Nazareno.
72Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
72Et iterum negavit cum juramento: Quia non novi hominem.
73А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
73Et post pusillum accesserunt qui stabant, et dixerunt Petro: Vere et tu ex illis es: nam et loquela tua manifestum te facit.
74Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
74Tunc cœpit detestari et jurare quia non novisset hominem. Et continuo gallus cantavit.
75И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
75Et recordatus est Petrus verbi Jesu, quod dixerat: Priusquam gallus cantet, ter me negabis. Et egressus foras, flevit amare.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.