Матеј 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
1Tunc accesserunt ad eum ab Jerosolymis scribæ et pharisæi, dicentes:
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
2Quare discipuli tui transgrediuntur traditionem seniorum? non enim lavant manus suas cum panem manducant.
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
3Ipse autem respondens ait illis: Quare et vos transgredimini mandatum Dei propter traditionem vestram? Nam Deus dixit:
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
4Honora patrem, et matrem: et, Qui maledixerit patri, vel matri, morte moriatur.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
5Vos autem dicitis: Quicumque dixerit patri, vel matri: Munus, quodcumque est ex me, tibi proderit:
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
6et non honorificabit patrem suum, aut matrem suam: et irritum fecistis mandatum Dei propter traditionem vestram.
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
7Hypocritæ, bene prophetavit de vobis Isaias, dicens:
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
8[Populus hic labiis me honorat: cor autem eorum longe est a me.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
9Sine causa autem colunt me, docentes doctrinas et mandata hominum.]
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
10Et convocatis ad se turbis, dixit eis: Audite, et intelligite.
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
11Non quod intrat in os, coinquinat hominem: sed quod procedit ex ore, hoc coinquinat hominem.
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
12Tunc accedentes discipuli ejus, dixerunt ei: Scis quia pharisæi audito verbo hoc, scandalizati sunt?
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
13At ille respondens ait: Omnis plantatio, quam non plantavit Pater meus cælestis, eradicabitur.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
14Sinite illos: cæci sunt, et duces cæcorum; cæcus autem si cæco ducatum præstet, ambo in foveam cadunt.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
15Respondens autem Petrus dixit ei: Edissere nobis parabolam istam.
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
16At ille dixit: Adhuc et vos sine intellectu estis?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
17Non intelligitis quia omne quod in os intrat, in ventrem vadit, et in secessum emittitur?
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
18Quæ autem procedunt de ore, de corde exeunt, et ea coinquinant hominem:
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
19de corde enim exeunt cogitationes malæ, homicidia, adulteria, fornicationes, furta, falsa testimonia, blasphemiæ:
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
20hæc sunt, quæ coinquinant hominem. Non lotis autem manibus manducare, non coinquinat hominem.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
21Et egressus inde Jesus secessit in partes Tyri et Sidonis.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
22Et ecce mulier chananæa a finibus illis egressa clamavit, dicens ei: Miserere mei, Domine fili David: filia mea male a dæmonio vexatur.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
23Qui non respondit ei verbum. Et accedentes discipuli ejus rogabant eum dicentes: Dimitte eam: quia clamat post nos.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
24Ipse autem respondens ait: Non sum missus nisi ad oves, quæ perierunt domus Israël.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
25At illa venit, et adoravit eum, dicens: Domine, adjuva me.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
26Qui respondens ait: Non est bonum sumere panem filiorum, et mittere canibus.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
27At illa dixit: Etiam Domine: nam et catelli edunt de micis quæ cadunt de mensa dominorum suorum.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
28Tunc respondens Jesus, ait illi: O mulier, magna est fides tua: fiat tibi sicut vis. Et sanata est filia ejus ex illa hora.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
29Et cum transisset inde Jesus, venit secus mare Galilææ: et ascendens in montem, sedebat ibi.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
30Et accesserunt ad eum turbæ multæ, habentes secum mutos, cæcos, claudos, debiles, et alios multos: et projecerunt eos ad pedes ejus, et curavit eos,
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
31ita ut turbæ mirarentur, videntes mutos loquentes, claudos ambulantes, cæcos videntes: et magnificabant Deum Israël.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
32Jesus autem, convocatis discipulis suis, dixit: Misereor turbæ, quia triduo jam perseverant mecum, et non habent quod manducent: et dimittere eos jejunos nolo, ne deficiant in via.
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
33Et dicunt ei discipuli: Unde ergo nobis in deserto panes tantos, ut saturemus turbam tantam?
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
34Et ait illis Jesus: Quot habetis panes? At illi dixerunt: Septem, et paucos pisciculos.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
35Et præcepit turbæ ut discumberent super terram.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
36Et accipiens septem panes, et pisces, et gratias agens, fregit, et dedit discipulis suis, et discipuli dederunt populo.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
37Et comederunt omnes, et saturati sunt. Et quod superfuit de fragmentis, tulerunt septem sportas plenas.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
38Erant autem qui manducaverunt quatuor millia hominum, extra parvulos et mulieres.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
39Et, dimissa turba, ascendit in naviculam: et venit in fines Magedan.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.