Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1И опять начал учить при море; и собралось к Нему множество народа, так что Он вошел в лодку и сидел на море, а весь народ был на земле, у моря.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2И учил их притчами много, и в учении Своем говорил им:
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3слушайте: вот, вышел сеятель сеять;
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4и, когда сеял, случилось, что иное упало при дороге, и налетели птицы и поклевали то.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5Иное упало на каменистое место, где немного было земли, и скоро взошло, потому что земля была неглубока;
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6когда же взошло солнце, увяло и, как не имело корня, засохло.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7Иное упало в терние, и терние выросло, и заглушило семя, и оно не дало плода.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8И иное упало на добрую землю и дало плод, который взошел и вырос, и принесло иное тридцать, иное шестьдесят, и иное сто.
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9И сказал им: кто имеет уши слышать, да слышит!
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10Когда же остался без народа, окружающие Его, вместе с двенадцатью, спросили Его о притче.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11И сказал им: вам дано знать тайны Царствия Божия, а тем внешним все бывает в притчах;
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12так что они своими глазами смотрят, и не видят; своими ушами слышат, и не разумеют, да не обратятся, и прощены будут им грехи.
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13И говорит им: не понимаете этой притчи? Как же вам уразуметь все притчи?
14Сејач реч сеје.
14Сеятель слово сеет.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15Посеянное при дороге означает тех, в которых сеется слово, но к которым, когда услышат, тотчас приходит сатана и похищает слово, посеянное в сердцах их.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16Подобным образом и посеянное на каменистом месте означает тех, которые, когда услышат слово, тотчас с радостью принимают его,
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17но не имеют в себе корня и непостоянны; потом, когда настанет скорбь или гонение за слово, тотчас соблазняются.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18Посеянное в тернии означает слышащих слово,
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19но в которых заботы века сего, обольщение богатством и другие пожелания, входя в них, заглушают слово, и оно бывает без плода.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20А посеянное на доброй земле означает тех, которые слушают слово и принимают, и приносят плод, один в тридцать, другой в шестьдесят, иной во сто крат.
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21И сказал им: для того ли приносится свеча, чтобы поставить ее под сосуд или под кровать? не для того ли, чтобы поставить ее на подсвечнике?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22Нет ничего тайного, что не сделалось бы явным, и ничего не бывает потаенного, что не вышло бы наружу.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Если кто имеет уши слышать, да слышит!
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24И сказал им: замечайте, что слышите: какою мерою мерите, такою отмерено будет вам и прибавлено будет вам, слушающим.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25Ибо кто имеет, тому дано будет, а кто не имеет, у того отнимется и то, что имеет.
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26И сказал: Царствие Божие подобно тому, как если человек бросит семя в землю,
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27и спит, и встает ночью и днем; и как семя всходит и растет, не знает он,
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28ибо земля сама собою производит сперва зелень, потом колос, потом полное зерно в колосе.
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29Когда же созреет плод, немедленно посылает серп, потому что настала жатва.
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30И сказал: чему уподобим Царствие Божие? или какою притчею изобразим его?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31Оно - как зерно горчичное, которое, когда сеется в землю, есть меньше всех семян на земле;
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32а когда посеяно, всходит и становится больше всех злаков, и пускает большие ветви, так что под тенью его могут укрываться птицы небесные.
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33И таковыми многими притчами проповедывал им слово, сколько они могли слышать.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34Без притчи же не говорил им, а ученикам наедине изъяснял все.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35Вечером того дня сказал им: переправимся на ту сторону.
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36И они, отпустив народ, взяли Его с собою, как Он был в лодке; с Ним были и другие лодки.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37И поднялась великая буря; волны били в лодку, так что она уже наполнялась водою.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38А Он спал на корме на возглавии. Его будят и говорят Ему: Учитель! неужели Тебе нужды нет, что мы погибаем?
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39И, встав, Он запретил ветру и сказал морю: умолкни, перестань. И ветер утих, и сделалась великая тишина.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40И сказал им: что вы так боязливы? как у вас нет веры?
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41И убоялись страхом великим и говорили между собою: кто же Сей, что и ветер и море повинуются Ему?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.