Марко 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1И начал говорить им притчами: некоторый человек насадил виноградник и обнес оградою, и выкопал точило, и построил башню, и, отдав его виноградарям, отлучился.
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2И послал в свое время к виноградарям слугу принять от виноградарей плодов из виноградника.
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3Они же, схватив его, били, и отослали ни с чем.
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4Опять послал к ним другого слугу; и тому камнями разбили голову и отпустили его с бесчестьем.
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5И опять иного послал: и того убили; и многих других то били, то убивали.
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6Имея же еще одного сына, любезного ему, напоследок послал и его к ним, говоря: постыдятся сына моего.
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7Но виноградари сказали друг другу: это наследник; пойдем, убьем его, и наследство будет наше.
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8И, схватив его, убили и выбросили вон из виноградника.
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9Что же сделает хозяин виноградника? - Придет и предаст смерти виноградарей, и отдаст виноградник другим.
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10Неужели вы не читали сего в Писании: камень, который отвергли строители, тот самый сделался главою угла;
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11это от Господа, и есть дивно в очах наших.
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12И старались схватить Его, но побоялись народа, ибо поняли, что о них сказал притчу; и, оставив Его, отошли.
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13И посылают к Нему некоторых из фарисеев и иродиан, чтобы уловить Его в слове.
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14Они же, придя, говорят Ему: Учитель! мы знаем, что Ты справедлив и не заботишься об угождении кому-либо, ибо не смотришь ни на какое лице, но истинно пути Божию учишь. Позволительно ли давать подать кесарю или нет? давать ли нам или не давать?
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15Но Он, зная их лицемерие, сказал им: что искушаете Меня? принесите Мне динарий, чтобы Мне видеть его.
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16Они принесли. Тогда говорит им: чье это изображение и надпись? Они сказали Ему: кесаревы.
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17Иисус сказал им в ответ: отдавайте кесарево кесарю, а Божие Богу. И дивились Ему.
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18Потом пришли к Нему саддукеи, которые говорят, что нет воскресения, и спросили Его, говоря:
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19Учитель! Моисей написал нам: если у кого умрет брат и оставит жену, а детей не оставит, то брат его пусть возьмет жену его и восстановит семя брату своему.
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20Было семь братьев: первый взял жену и, умирая, не оставил детей.
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21Взял ее второй и умер, и он не оставил детей; также и третий.
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22Брали ее за себя семеро и не оставили детей. После всех умерла и жена.
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23Итак, в воскресении, когда воскреснут, которого из них будет она женою? Ибо семеро имели ее женою.
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24Иисус сказал им в ответ: этим ли приводитесь вы в заблуждение, не зная Писаний, ни силы Божией?
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25Ибо, когда из мертвых воскреснут, тогда не будут ни жениться, ни замуж выходить, но будут, как Ангелы на небесах.
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26А о мертвых, что они воскреснут, разве не читали вы в книге Моисея, как Бог при купине сказал ему: Я Бог Авраама, и Бог Исаака, и Бог Иакова?
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27Бог не есть Бог мертвых, но Бог живых. Итак, вы весьма заблуждаетесь.
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28Один из книжников, слыша их прения и видя, что Иисус хорошо им отвечал, подошел и спросил Его: какая первая из всех заповедей?
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29Иисус отвечал ему: первая из всех заповедей: слушай, Израиль! Господь Бог наш есть Господь единый;
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30и возлюби Господа Бога твоего всем сердцем твоим, и всею душею твоею, и всем разумением твоим, и всею крепостию твоею, - вот первая заповедь!
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31Вторая подобная ей: возлюби ближнего твоего, как самого себя. Иной большей сих заповеди нет.
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32Книжник сказал Ему: хорошо, Учитель! истину сказал Ты, что один есть Бог и нет иного, кроме Его;
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33и любить Его всем сердцем и всем умом, и всею душею, и всею крепостью, и любить ближнего, как самого себя, есть больше всех всесожжений и жертв.
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34Иисус, видя, что он разумно отвечал, сказал ему: недалеко ты от Царствия Божия. После того никто уже не смел спрашивать Его.
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35Продолжая учить в храме, Иисус говорил: как говорят книжники, что Христос есть Сын Давидов?
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36Ибо сам Давид сказал Духом Святым: сказал Господь Господу моему: седи одесную Меня, доколе положу врагов Твоих в подножие ног Твоих.
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37Итак, сам Давид называет Его Господом: как же Он Сын ему? И множество народа слушало Его с услаждением.
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38И говорил им в учении Своем: остерегайтесь книжников, любящих ходить в длинных одеждах и принимать приветствия в народных собраниях,
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39сидеть впереди в синагогах и возлежать на первом месте на пиршествах,
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40сии, поядающие домы вдов и напоказ долго молящиеся, примут тягчайшее осуждение.
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41И сел Иисус против сокровищницы и смотрел, как народ кладет деньги в сокровищницу. Многие богатые клали много.
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42Придя же, одна бедная вдова положила две лепты, что составляет кодрант.
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43Подозвав учеников Своих, Иисус сказал им: истинно говорю вам, что эта бедная вдова положила больше всех, клавших в сокровищницу,
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44ибо все клали от избытка своего, а она от скудости своей положила все, что имела, все пропитание свое.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.