Марко 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1Pea fua lea ia kiate kinautolu, ʻi he ngaahi fakatātā, ʻo pehē, “Naʻe tō ʻe he tangata ʻae ngoue vaine, pea ne takatakai ʻaki ia ʻae ʻā keli ʻae potu tataʻoʻanga uaine, pea langa ʻae fale leʻo, ʻo ne tuku ia ki he kau tangata tauhi ngoue, kae ʻalu ia ki he fonua mamaʻo.
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2Pea hoko hono toʻukai, naʻa ne fekau ʻae tamaioʻeiki ki he kau tauhi ngoue, koeʻuhi ke ne maʻu mei he kau tauhi ngoue ʻae fua ʻoe ngoue vaine.
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3Pea naʻa nau puke ia, ʻo haha, ʻo fekau ke ʻalu taʻehaʻanemeʻa.
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4Pea toe fekau ʻe ia kiate kinautolu ʻae tamaioʻeiki ʻe taha; pea naʻa nau tolongaki ʻaki ia ʻae maka, pea foa hono ʻulu, pea fekau ke ʻalu kuo lahi ʻenau fai kovi kiate ia.
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5Pea toe fekau ʻe ia ʻae tokotaha kehe, pea nau tāmateʻi ia; pea mo e tokolahi; kae haha ʻae niʻihi, pea tāmateʻi ʻae niʻihi.
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6Pea kuo kei toe kiate ia ʻa hono foha pe taha, ʻaia ko hono ʻofaʻanga, pea ne fekau fakamui foki ia kiate kinautolu, ʻo ne pehē, ‘Te nau fakaʻapaʻapa ki hoku foha.’
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7Ka naʻe fepehēʻaki ʻae kau tauhi ngoue ko ia, ‘Ko eni ʻae foha hoko; haʻu, ke tau tāmateʻi ia, pea ʻe ʻotautolu ʻae tofiʻa.’
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8Pea naʻa nau puke, ʻo tāmateʻi ia, pea lī ia kituaʻā ngoue vaine.
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9“Ko e hā ʻe fai ai ʻe he ʻeiki ʻoe ngoue vaine? ʻE haʻu ia, ʻo fakaʻauha ʻae kau tauhi ngoue, pea ʻe tuku ʻae ngoue vaine ki ha kakai kehe.
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10Pea naʻe ʻikai te mou lau ʻae tohi ni; ‘Ko e maka naʻe liʻaki ʻe he kau tufunga, kuo hoko ia ko e fungani ʻoe tuliki:
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11Ko e ngāue ʻa Sihova eni, pea ko e meʻa fakaofo ʻi hotau ʻao?’”
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12Pea naʻa nau fai ke nau puke ia, ka naʻa nau manavahē ki he kakai: ka naʻa nau ʻilo ko ʻene lea ʻaki ʻae fakatātā kiate kinautolu: pea nau tuku ia, ka nau ʻalu.
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13¶ Pea naʻa nau fekau kiate ia ʻae niʻihi ʻi he kau Fālesi mo e kau Helotiane, ke nau femioekina ia, ʻi heʻene lea.
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14Pea kuo nau haʻu, pea nau pehē kiate ia, “ʻEiki ʻoku mau ʻilo ʻoku ke moʻoni koe, pea ʻoku ʻikai te ke tokanga ki ha tangata; he ʻoku ʻikai te ke filifilimānako ki he tangata, ka ʻoku ke akonaki ʻaki ʻae hala ʻoe ʻOtua ʻi he moʻoni: ʻOku ngofua ke ʻatu ʻae tukuhau kia Sisa, pe ʻikai?
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15ʻE lelei ʻemau ʻatu, pe ʻikai?” Ka naʻe ʻilo ʻe ia ʻenau mālualoi, mo ne pehē kiate kinautolu, “Ko e hā ʻoku mou ʻahiʻahiʻi ai au?” ʻOmi ha tenali ke u mamata ai.
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16Pea nau ʻomi ia . Pea ne pehē kiate kinautolu, “Ko e fofonga mo e tohi eni ʻa hai?” Pea nau pehē kiate ia, “ʻA Sisa.”
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17Pea lea ʻa Sisu, ʻo pehēange kiate kinautolu, “ʻAnge kia Sisa ʻae ngaahi meʻa ʻa Sisa, pea ʻange ki he ʻOtua ʻae ngaahi meʻa ʻae ʻOtua.” Pea naʻa nau ofo ʻiate ia.
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18¶ Pea toki haʻu ʻae kau Satusi kiate ia, ʻakinautolu ʻoku pehē ʻoku ʻikai ha toetuʻu; pea nau fehuʻi kiate ia, ʻo pehē,
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19“ʻEiki, naʻe tohi ʻe Mōsese kiate kimautolu, ʻo pehē , ‘Kapau ʻe pekia ʻae tokoua ʻo ha tangata, pea ʻoku ai hono uaifi, kae ʻikai haʻane fānau, ʻe maʻu ʻe hono tokoua ʻa hono uaifi, ʻo fakatupu ʻae hako ki hono tokoua.’
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20Naʻe ai ʻae kāinga ʻe toko fitu: pea maʻu ʻe he ʻuluaki ʻae uaifi, pea pekia ia ʻoku ʻikai hano hako.
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21Pea maʻu ia ʻe hono toko ua, pea pekia ia, kae ʻikai hano hako; pea mo hono toko tolu foki,
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22Pea maʻu ia ʻe he toko fitu, kae ʻikai ha hako: pea mate fakamui foki ʻae fefine.
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23Ko ia, ʻi he toetuʻu, ʻoka nau ka tuʻu hake, ʻe hoko ia ko e uaifi ʻo hai ʻiate kinautolu? He naʻe maʻu ia ʻe he toko fitu ko honau uaifi.”
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24Pea lea ʻa Sisu, ʻo pehēange kiate kinautolu, “ʻIkai ko ia ʻoku mou hē ai, koeʻuhi ko hoʻomou taʻeʻilo ki he tohi, mo e mālohi ʻae ʻOtua?
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25Koeʻuhi, ʻoka nau ka tuʻu hake mei he pekia, ʻoku ʻikai te nau mali, pe foaki ke mali; ka ʻoku nau tatau mo e kau ʻāngelo ʻi he langi.
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26Pea koeʻuhi ko e toetuʻu ʻae pekia, naʻe ʻikai te mou lau ʻi he tohi ʻa Mōsese, ki he folofola ʻae ʻOtua kiate ia ʻi he ʻulu ʻakau, ʻo pehē, ‘Ko au ko e ʻOtua ʻo ʻEpalahame, pea ko e ʻOtua ʻo ʻAisake, pea ko e ʻOtua ʻo Sēkope?’
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27ʻOku ʻikai ko e ʻOtua ia ʻoe mate, ka ko e ʻOtua ʻoe moʻui: ko ia ʻoku mou hē lahi ai.”
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28¶ Pea ko e tangata tohi ʻe tokotaha, naʻa ne fanongo ki heʻenau fetauʻaki, pea ne ʻilo kuo tali lelei ʻe ia ʻakinautolu, pea haʻu ia ʻo fehuʻi kiate ia, “Ko e fekau fē ʻoku lahi ʻi he fono kotoa pē?”
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29Pea pehēange ʻe Sisu kiate ia, “Ko e lahi eni ʻi he ngaahi fekau kotoa pē, ‘Fanongo, ʻe ʻIsileli; Ko Sihova ko hotau ʻOtua ko Sihova ʻoku taha pe:
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30pea ke ʻofa kia Sihova ko ho ʻOtua ʻaki ho loto kotoa, pea mo ho laumālie kotoa, mo ho ʻatamai kotoa, mo ho mālohi kotoa.’ Ko e lahi eni ʻi he fekau.
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31Pea ko hono ua ʻoku tatau mo ia , ‘Ke ke ʻofa ki ho kaungāʻapi ʻo hangē pe ko koe.’ ʻOku ʻikai ha fekau ʻe lahi hake ki he ongo fekau ni.”
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32Pea pehē ʻe he tangata tohi kiate ia, “Ko e moʻoni, ʻEiki, kuo ke lea totonu: he ʻoku ai ʻae ʻOtua pe taha; pea ʻoku ʻikai mo ha taha:
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33Pea ko e ʻofa kiate ia ʻaki ʻae loto kotoa, mo e ʻatamai kotoa, mo e laumālie kotoa, pea mo e mālohi kotoa, pea ko e ʻofa ki hono kaungāʻapi ʻo hangē pe ko ia, ʻoku lahi hake ia ʻi he ngaahi feilaulau tutu kotoa mo e ngaahi hifo kotoa pē.”
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34Pea kuo ʻilo ʻe Sisu ʻoku ne lea fakapotopoto mai, pea ne pehē kiate ia, “ʻOku ʻikai te ke mamaʻo mo e puleʻanga ʻoe ʻOtua.” Pea hili ia, naʻe ʻikai ha tangata ʻe faʻa fehuʻi kiate ia.
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35¶ Pea lea ʻa Sisu, ʻo ne pehē ʻi heʻene kei akonaki ʻi he falelotu lahi, “Ko e hā ʻoku pehē ai ʻae kau tangata tohi, ‘Ko Kalaisi ko e foha ʻo Tevita?
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36He naʻe lea foki ʻe Tevita, ʻi he Laumālie Māʻoniʻoni, ‘Naʻe pehē ʻe Sihova ki hoku ʻEiki, Nofo koe ki hoku nima toʻomataʻu, kaeʻoua ke u ngaohi hoʻo ngaahi fili ko ho tuʻungavaʻe.”’
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37Ko ia, ʻoku ui ia ʻe Tevita, ‘ʻEiki;’ pea ko hono foha fēfē ia?” Pea fanongo fiefia kiate ia ʻae kakai lāuvale.
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38¶ Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, ʻi heʻene akonaki, “Vakai telia ʻae kau tangata tohi, ʻoku nau manako ke ʻalu ʻi he kofu tōtōlofa, mo e fetapa ʻi he ngaahi faianga fakatau,
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39mo e nofoʻanga lelei ʻi he ngaahi falelotu, mo e potu māʻolunga ʻi he ngaahi kātoanga;
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40ʻAkinautolu ʻoku nau faʻao ʻae ngaahi fale ʻoe kau fefine kuo mate honau husepāniti, mo fakakākā ʻaki ʻae ngaahi lotu fuoloa: ʻe maʻu ʻekinautolu ni ʻae malaʻia lahi.”
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41¶ Pea nofo ʻa Sisu ʻo hangatonu ki he fale tukuʻanga koloa, ʻo ne vakai ki he lī ʻe he kakai ʻenau paʻanga ki he tukuʻanga koloa: pea ko e tokolahi naʻe koloaʻia ne nau lī ki ai ʻae meʻa lahi.
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42Pea haʻu ʻae fefine masiva kuo mate hono husepāniti, ʻone lī ki ai ʻae kihiʻi paʻanga ʻe ua, ʻaia ʻoku tatau mo e kotani ʻe taha.
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43Pea ne ui ʻene kau ākonga, mo ne pehē kiate kinautolu, “Ko e moʻoni ʻoku ou tala atu kiate kimoutolu, Ko e fefine paea ni, kuo ne lī ki ai ʻae meʻa lahi hake ʻiate kinautolu fulipē, kuo nau lī ki he tukuʻanga koloa:
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44He naʻa nau lī kotoa pē ki ai mei heʻenau koloa lahi; ka ko ia, ʻi heʻene masiva, kuo ne lī ki ai ʻa ia kotoa pē ne ne maʻu, ʻio, ʻa ʻene moʻui kotoa pē.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.