Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1Pea toe kamata akonaki ia ʻi he matātahi: pea kuo kātoa kiate ia ʻae fuʻu kakai, ko ia ne heka ai ia ki he vaka, ʻo nofo ʻi tahi: pea naʻe ʻi ʻuta ʻo ofi ki tahi ʻae kakai kotoa pē.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2Pea ne akonaki ʻaki ʻakinautolu ʻae meʻa kehekehe ʻi he fakatātā, ʻo ne pehē kiate kinautolu ʻi heʻene akonaki,
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3“Fanongo; Vakai, naʻe ʻalu atu ʻae tangata tūtuuʻi ke tūtuuʻi:
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4Pea ʻi heʻene tūtuuʻi, naʻe mokulu ʻa e tenga niʻihi ʻi he veʻe hala, pea haʻu ʻae fanga manupuna ʻoe ʻatā, ʻo kai ʻo ʻosi ia.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5Pea mokulu ʻae niʻihi ki he potu makamaka, naʻe siʻi ai ʻae kelekele; pea tupu leva ia, koeʻuhi naʻe ʻikai matolu ʻae kelekele:
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6Ka ʻi he ʻalu hake ʻae laʻā, naʻe vela ai ia; pea koeʻuhi naʻe ʻikai hano aka, ne mate ia.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7Pea mokulu ʻae niʻihi ki he ʻakau talatala, pea tupu hake ʻae ʻakau talatala, ʻo fakakāsia ia, pea ʻikai ai hano fua.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8Pea mokulu ʻae niʻihi ki he kelekele lelei, pea tupu hake ʻae fua ʻo lahi; ʻo taki tolungofulu ʻae niʻihi, pea taki onongofulu ʻae niʻihi, pea taki teau ʻae niʻihi.”
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Ko ia ʻoku telinga ongo, ke ongoʻi ia.”
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10Pea kuo tokotaha pe ia, pea ko kinautolu naʻe ʻiate ia mo e toko hongofulu ma toko ua, naʻa nau fehuʻi kiate ia ki he fakatātā.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Kuo tuku kiate kimoutolu ke mou ʻilo ʻae meʻa lilo ʻoe puleʻanga ʻoe ʻOtua: ka ʻoku fai ʻae ngaahi meʻa ni kotoa pē ʻi he fakatātā kiate kinautolu ʻoku ʻituʻa:
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12Koeʻuhi ‘ʻOku nau ʻā ʻo mamata, kae ʻikai ʻilo; pea ʻoku nau fanongo mo ongo, kae ʻikai tokanga; telia naʻa ʻiloange kuo liliu ai ʻakinautolu, pea fakamolemole ai ʻenau ngaahi hia.’”
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “ʻOku ʻikai te mou ʻilo ʻae fakatātā ni? Pea te mou ʻilo fēfē ʻae ngaahi fakatātā kotoa pē?
14Сејач реч сеје.
14¶ Ko e tangata tūtuuʻi ʻoku ne tūtuuʻi ʻae folofola.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15Ko kinautolu eni ʻi he veʻe hala, ʻaia ʻoku tūtuuʻi ki ai ʻae folofola; pea kuo nau fanongo, pea haʻu leva ʻa Sētane, ʻo ʻave ʻae folofola naʻe tūtuuʻi ki honau loto.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16Pea ko kinautolu eni foki kuo tūtuuʻi ʻi he potu makaʻia; ʻi heʻenau fanongo ki he folofola ʻoku nau maʻu leva ia ʻi he fiefia;
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17Ka ʻoku ʻikai ha aka ʻiate kinautolu, ko ia ʻoku nau maʻu ai ia ʻo fuonounou: pea ka tupu ʻae mamahi pe ʻae fakatanga, koeʻuhi ko e folofola, ʻoku hinga leva ʻakinautolu.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18Pea ko kinautolu eni kuo tūtuuʻi ki he ʻakau talatala; ʻoku nau fanongo ki he folofola,
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19Ka ko e tokanga ki māmani, mo e kākā ʻoe koloa, mo e hū ʻae holi lahi ki he ngaahi meʻa kehekehe, ʻoku kāsia ai ʻae folofola, pea taʻefua ai ia.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20Pea ko kinautolu eni kuo tūtuuʻi ki he kelekele lelei; ʻoku nau fanongo ki he folofola, pea maʻu ia , pea tupu ai ʻae fua, ko e taki tolungofulu ʻae niʻihi, pea taki onongofulu ʻae niʻihi, pea taki teau ʻae niʻihi.”
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21¶ Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “ʻOku ʻomi koā ha maama ke tuku ʻi he lalo puha fua, pe ʻi lalo mohenga? Kae ʻikai ke fokotuʻu ki he tuʻunga maama?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22He ʻoku ʻikai ha meʻa ʻoku ʻufiʻufi, ʻe taʻefakahā; pea ʻoku ʻikai ha meʻa fakalilolilo, ʻe taʻeʻiloa.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Ko e tangata ko ia ʻoku telinga ongo, ke ongoʻi ia.”
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Tokanga ki he meʻa ʻoku mou fanongo ki ai: he ko e meʻa fuofua te mou fua ʻaki, ʻe toe fua ʻaki kiate kimoutolu: pea ʻe foaki fakalahi kiate kimoutolu ʻoku tokanga.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25He ko ia ʻoku ne maʻu, ʻe toe foaki kiate ia: pea ko ia ʻoku ʻikai ke maʻu, ʻe toʻo meiate ia ʻaia ʻoku ne maʻu.”
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26¶ Pea pehē ʻe ia, “Ko e puleʻanga ʻoe ʻOtua ʻoku tatau mo e tenga naʻe lī ʻe ha tangata ki he kelekele;
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27Pea mohe ia, mo tuʻu hake, ʻi he pō mo e ʻaho, pea moʻui ʻae tenga ʻo tupu hake, ʻoku ʻikai te ne ʻilo pe ʻoku fēfē.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28He ʻoku tupu ʻi he kelekele ʻae fua ʻoʻona pe; ko e ʻuluaki ko e muka, pea hoko mo e fua, pea toki hoko mo e uite kuo motuʻa.
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29Pea ka motuʻa ʻae fua, ʻoku ne ʻai leva ʻae hele tuʻusi, koeʻuhi kuo hoko ʻae ututaʻu.
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30¶ “Pea pehē ʻe ia, Te tau fakatatau ki he hā ʻae puleʻanga ʻoe ʻOtua? Pe ko e hā ha fakatātā te tau fakatatau ia ki ai?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31ʻOku tatau ia mo e tengaʻi musita, ʻaia ʻoka tūtuuʻi ki he kelekele, ʻoku siʻi taha pe ʻi he ngaahi tenga kotoa pē ʻoku ʻi he kelekele:
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32Ka kuo tūtuuʻi ia, pea tupu hake, ʻo hoko ʻo lahi ʻi he faʻahinga ʻakau iiki kotoa pē, pea tupu ia ʻo vaʻavaʻa lalahi: ko ia ʻoku faʻa nofo ʻae fanga manu ʻoe ʻatā ʻi hono malumalu.”
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33Pea ʻi he ngaahi fakatātā pehē ʻo lahi, naʻa ne lea ʻaki ʻae lea kiate kinautolu, ʻo fakatatau ki heʻenau faʻa fanongo.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34Pea naʻe ʻikai te ne lea kiate kinautolu ka ʻi he fakatātā pe: pea ʻi heʻenau nonofo ko kinautolu pe, naʻa ne fakamatala ʻae meʻa kotoa pē ki heʻene kau ākonga.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35Pea kuo efiafi ʻi he ʻaho ko ia, naʻa ne pehē kiate kinautolu, “Ke tau ō ki he kauvai ʻe taha.”
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36Pea kuo nau fekau ke ʻalu ʻae kakai, pea nau ʻave ia ʻi heʻene kei ʻi he vaka. Pea naʻe folau mo ia ʻae ngaahi vaka iiki.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37Pea naʻe tupu ʻae fuʻu matangi lahi, pea feʻohofi ʻae ngaahi peau ki he vaka, pea ngoto ai.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38Pea naʻa ne ʻi he taumuli ʻoe vaka, ʻo mohe ki he ʻolunga: pea naʻa nau fafangu ia, ʻo pehē kiate ia, “ʻEiki, ʻoku ʻikai te ke tokangaʻi te tau mate?”
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39Pea tuʻu hake ia, ʻo lolomi ʻae matangi, mo ne pehē ki he tahi, “Fiemālie, pea ke tokalelei.” Pea naʻe malū ʻae matangi, ʻo mātuʻaki tofukī.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Ko e hā ʻoku mou manavasiʻi pehē ai? Ko e hā ʻoku ʻikai ai haʻamou tui?”
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41Pea naʻa nau manavahē lahi ʻaupito, mo nau fepehēʻaki, “Ko hai ʻae tangata ni, ke talangofua pehē ʻae matangi mo e tahi kiate ia?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.