Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1Anih loe tuipui taengah kaminawk patuk amtong let bae: a taengah kami paroeai angpop o pongah, anih loe palong thungah akunh moe, anghnut; pop parai kaminawk loe tuicing ah oh o.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2Anih mah paroeai hmuen kawng to patahhaih hoiah nihcae hanah patuk, anih mah patukhaih lok hoiah nihcae khaeah,
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3tahngai oh; Khenah, aanmu haeh kami loe aanmu haeh hanah a caeh:
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4aanmu to a haeh naah, thoemto loe loklam taengah krak, tavaanawk angzoh o moe, aanmu to akhui o boih.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5Thoemto loe long kathah ai, kapop thlung nuiah krak; long to tampa pongah, aanmu loe akra ai ah amprawk roep:
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6toe ni to bet moe, kabae ni mah dawk naah loe, tangzun om ai pongah, azaem ving.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7Thoemto aanmu loe soekhring thungah krak, soekhring kungnawk loe qoeng o tahang moe, aanmu to tacet o hmoek, to pongah athaih athai ai.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8Kalah aanmu loe long kahoih nuiah krak, a qoeng tahang moe, kapop ah aquih to tacawt; thoemto loe qui thum, thoemto loe qui taruk, thoemto loe cumvai khoek to pung o tahang, tiah a naa.
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9Anih mah nihcae khaeah, Thaihaih naa tawn kami loe, thaih nasoe, tiah a naa.
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10Anih angmah bueng oh naah, hatlai hnetto hoi a taengah kaom kaminawk mah patahhaih lok to dueng o.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11Anih mah nihcae khaeah, Sithaw mah siangpahrang ah ukhaih prae ih lok tamqu panoek thaihaih to nangcae khaeah paek boeh: toe tasa bangah kaom kaminawk hanah loe, hmuen boih patahhaih hoiah ni thuih:
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12nihcae loe hnu o tih, toe maat o mak ai; thaih loe thaih o tih, toe panoek o thai mak ai; to tih ai nahaeloe nihcae mah poekhaih amkhraih o ueloe, nihcae zaehaihnawk to tahmen moeng tih, tiah thuih ih lok to oh, tiah a naa.
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13To pongah anih mah nihcae khaeah, Hae patahhaih lok hae na panoek o thai ai maw? Na panoek o thai ai nahaeloe patahhaih hoiah thuih ih loknawk boih to kawbangmaw na panoek o thai tih?
14Сејач реч сеје.
14Aanmu haeh kami loe tamthanglok to a haeh.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15Lam taengah kaom kaminawk kheah tamthang lok to a haeh, to kaminawk loe tamthanglok to thaih o, toe Setan loe karangah angzoh moe, nihcae palung thungah haeh ih tamthanglok to lak pae ving, tiah thuih koehhaih ih ni.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16Thoemto kaminawk loe kapop thlung ahmuen ah kakrah aanmu hoiah anghmong o; nihcae mah lok to thaih o naah, anghoehaih hoiah talawk o roep;
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17toe tangzun om ai pongah, atue setta thung khue ni pauep thaih: tamthang lok pongah raihaih hoi pacaekthlaekhaih oh naah, nihcae loe amtimh o roep.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18Thoemto kaminawk loe soekhring thungah kakrah aanmu hoiah anghmong o; nihcae loe tamthang lok to thaih o,
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19toe hae long nui ih hmuen pongah mawnhaih hoi long angraenghaih mah aling pongah, kalah hmuennawk koehhaih to akun naah, tamthang lok to khuk khoep, to pongah athaih athai ai.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20Thoemto kaminawk loe kahoih long nuiah kakrah aanmu hoiah anghmong; nihcae mah tamthang lok to thaih o naah, talawk o moe, athaih to athaih; thoemto loe alet quithum, thoemto loe quitaruk, thoemto loe cumvai khoek to pung o tahang, tiah a naa.
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21Anih mah nihcae khaeah, Hmaithawk loe takho tlim ah, to tih ai boeh loe iihkhun tlim ah suek han ih maw a sinh o? Hmai paanghaih ahmuen ah na ai maw a suek?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22To tiah suek naah ni amtueng ai hmuen tidoeh om ai, kangvingh hmuen doeh om ai ah, amtueng phaeng tih.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Thaihaih naa tawn kami loe, thaih nasoe.
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24Anih mah nihcae khaeah, Na thaih o ih hmuennawk to acoehaih hoiah poek oh: minawk na tahhaih hmuen hoiah ni nang doeh tah toeng tih: kathaih kami nang khaeah, pop aep ah paek tih.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25Katawn kami to pop aep ah paek ueloe: katawn ai kami loe a tawnh ih hmuen doeh la pae kik tih, tiah a naa.
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26Anih mah, Sithaw mah siangpahrang ah ukhaih prae loe, kami maeto mah long ah haeh ih aanmu baktiah ni oh;
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27aqum ah iih moe, khodai naah angthawk, aanmu loe amprawk moe, qoeng tahang, toe kawbangmaw to tiah oh, tito anih mah panoek ai.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28Angmah koehah long hoiah aquih to tacawt; tadok tacawt tahang hmaloe pacoengah, aquih to tacawt moe, athaih to athaih.
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29Toe cang hmin naah loe, aah han khawt boeh pongah, anih mah cakra hoiah a aah, tiah a naa.
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30Anih mah, Sithaw mah siangpahrang ah ukhaih prae to kawbangah maw kang patuek o han, to tih ai boeh loe tih hmuen hoiah maw a patah o han?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31Sithaw mah siangpahrang ah ukhaih prae loe antam mu hoiah anghmong, antam mu loe long ah patit naah, long ih aanmunawk boih pongah kathoeng koek ah oh:
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32toe amu to haeh moe, amprawk tahang naah loe, phrohnawk boih pongah len kue, anih ih tahlip tlim ah van ih tavaanawk acuk o thai hanah, kalen parai tanghangnawk to tacawt, tiah a naa.
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33Nihcae mah panoek o thaih pongah, to baktih paroeai patahhaih hoiah lok to a thuih pae.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34Patahhaih lok ai ah loe nihcae khaeah lokthui pae ai: angmacae bueng oh o naah loe, a hnukbang kaminawk khaeah hmuennawk boih kamtuengah a thuih pae.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35To na ni, duembang phak naah loe, anih mah nihcae khaeah, Vapui zaeh bangah caeh o si, tiah a naa.
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36A hnukbang kaminawk loe pop parai kaminawk khae hoiah tacawt o moe, palong thung kaom Anih to caeh o haih. Kalah kathoeng kae palongnawk doeh anih hoi nawnto sin o.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37To naah takhi sae to song moe, palong thungah tuiphu to akunh, to pongah palong loe tui hoiah koi.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38Anih loe palong hnuk bangah, luhngoeng maeto anghngoeng moe a iih: a hnukbang kaminawk mah anih to pathawk o, anih khaeah, Patukkung, kang hmaat o han boeh, tiah doeh nang dawncang ai boeh maw? tiah a naa o.
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39Anih loe angthawk moe, takhi to zoeh, tuipui khaeah, Dii ah loe, anghngai duem ah, tiah a naa. To naah takhi to dip moe, paroeai monghaih to oh.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40Anih mah, Tipongah to tih khoek to na zit o loe, tanghaih na tawn o ai maw? tiah a naa.
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41Nihcae loe paroeai zit o moe, Hae kami loe kawbaktih kami maw vai? Takhi hoi tuipui mah doeh a lok to tahngai pae o bae hae, tiah maeto hoi maeto a thuih o.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.