Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Meriam Mir Gospels
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1E iako degerati ko ereuerem keper tauer ge, gaire le netate gedim abim, abelelam E nar atiem, a emri, uiaba uridili tauer ge bamer.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2Gaire mer E uiabim ereuerem mer babisdarie, E uiabidaratagerare abara okadeskeda, kega,
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3Uaba aserauem; Dasmer, nerute amorda le bakeam ko emor:
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4E dikri, a uader kep gab dege abi, epe ebur giz kotorlam tabakeuda abele eroare.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5Uader kep tumem neidge abi, kebi seb ge; sobkak omeili, abelelam lerkar seb ge:
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6Gerger eupamada, a eueri, a eumili, abelelam nole sip kak.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7Uader kep lu eipu daradara ge omeili, a detarapi, abelelam nole turum kak.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8Uader kep debe seb ge abi, a omeili, a esali, a turum turum; a turum therti nagri, a sikesti; a uan handed.
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9E uiabim detagereda, kega, Le grip nagri ko asoli, debele E asoli.
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10E tepteb emri, gaire le abi dog emri, pako tuelf le, abi itmer tonar abele mer babisdarie.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11E uiabim detagereda, kega, Gaire mu tonar Ade ra baselaia uabi dekuarare ko opaserertem; emetu ikeli abele gaire lu abkoreb uiabim nogle giz:
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12Abelelam ui ko dasmerare, epe nole asmer kak; a asoli, epe nole asor kak; uiaba depegelam, a uiaba uit ko detue.
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13E uiabim detagereda, kega, Nako, uaba nole asmer kak abele mer babisdarie? epe nako uaba ko umele gaire mer babisdarie uridili?
14Сејач реч сеје.
14Abele amorda le, emor Ade ra mer.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15Abele uader le gab ge, abele mer uiabi dog emor; uiaba asereda, epe Satana tabarki, abele mer uiabi nerkep ge emor ekadari.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16Abele uader tumem neid ge emor; uiaba abele mer asereda, a sobkak sererge erperida;
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17Epe nole sip kak muige uiaba nerkep ge, abelelam nole niaiem ekue; menaba asiasi a dedkoli abele merlam tabarki, sobkak uiaba bakesmiri.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18Abele uader le eipu daradara ge emor; uiaba abele mer asoli,
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19Epe gaire dikiapor lu lag geseb ge uiabi nerkep ge badari, pako geseb lu okardarem, pako uader lu lag, abele mer etarapi, epe nole turum kak.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20Ege uader emor debe seb ge; uiaba abele mer asoli, a mamor erpeili, a turum turum, uader therti, a uader sikesti, a uader uan handed.
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21E uiabim detagereda, kega, Nako, lamepa ikedi kumete lokod ge, a laulau lokod ge? epe nole tum ge ikedi lamepa uteb?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22Epe nole lu ispili, a nole opasereret kak; pako nole mud ge lu, a nole akmer kak.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Ese nerute le grip nagri ko asoli, debele E asoli.
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24E uiabim detagereda, kega, Uaba mamoro aserauem; abele tonar uaba detare, ko uabim detare; a ko uabi daisuerare le asereda.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25Le nagri, ko abi ikuar; le nole nagri kak, ko ekada abele lu abi dog.
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26E detagereda, kega, Ade ra baselaia mokakalam le kep dikri seb ge;
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27E ko uteid, a ekeamlu ki ge a gerger, abele kep uai omeida, a bataile, E nole umer kak nagelam.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28Tababu seb ge omeili; uai kekiam, sik keubu, epe turum agiag.
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29Turum agiag, epe namarida ko tigri, kerker ge nurabi.
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30E detagereda, kega, Na lu meriba ko abkoreb Ade ra baselaia? na lu abkoreb abele babisdarie?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31Abele mokakalam sinapi kep, emetu emor, kebikebi kep tumem gaire kep uridili geseb ge emor,
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32Emetu emor, E omeida, a aule tumem gaire lu ekekri, epe gaire au tam disiri; a gaire ebur epereda mudi ge igiredi.
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33E Ade ra mer uiabim detagereda, mokakalam gaire mer babisdarie, abkoreb uiaba umele asoli.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34E nole uiabim atager kak, ese nole mer babisdarie; uiaba mud uteb ge, E uiabim, abara kaimeg giz, gaire tonar mer detaut.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35Abele gerger kikem, E uiabim daratagereda, kega, Minaba atiem nerut apekem.
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36Uiaba emetu le lakub emarida, uiaba abi egared nar ge atiem. Uader kebi nar abi doakri.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37Au ui tabarki, a gaire zauber nar etatkoi, a mitkar.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38E amaz ge kor ge uteidi: uiaba abi itir, a abi detager, kega, Kole, mama laglag ki nabaume?
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39E tekue, uag daisumda, a gur detager, kega, Bamer, debe meda. Iako uag ekeamulu, ege metalu.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40E uiabim daratagereda, kega, Nalugelam uaba geum mokakalam? nako uaba nole oatur kak?
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41Uiaba au geumu, a mer atagere, kega, Nete dali, uag a gur abi asoli?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.