Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1耶穌又在海邊教訓人。有許多人到他那裏聚集，他只得上船坐下。船在海裏，眾人都靠近海，站在岸上。
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2耶穌就用比喻教訓他們許多道理。在教訓之間，對他們說：
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3「你們聽啊！有一個撒種的出去撒種。
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4撒的時候，有落在路旁的，飛鳥來吃盡了；
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5有落在土淺石頭地上的，土既不深，發苗最快，
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6日頭出來一曬，因為沒有根，就枯乾了；
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7有落在荊棘裏的，荊棘長起來，把它 擠住了，就不結實；
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8又有落在好土裏的，就發生長大，結實有三十倍的，有六十倍的，有一百倍的」；
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9又說：「有耳可聽的，就應當聽！」
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10無人的時候，跟隨耶穌的人和十二個門徒問他這比喻的意思。
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11耶穌對他們說：「上帝國的奧祕只叫你們知道，若是對外人講，凡事就用比喻，
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12叫他們 看是看見，卻不曉得； 聽是聽見，卻不明白； 恐怕他們回轉過來，就得赦免。」
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13又對他們說：「你們不明白這比喻嗎？這樣怎能明白一切的比喻呢？
14Сејач реч сеје.
14撒種之人所撒的就是道。
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15那撒在路旁的，就是人聽了道，撒但立刻來，把撒在他心裏的道奪了去。
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16那撒在石頭地上的，就是人聽了道，立刻歡喜領受，
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17但他心裏沒有根，不過是暫時的，及至為道遭了患難，或是受了逼迫，立刻就跌倒了。
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18還有那撒在荊棘裏的，就是人聽了道，
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19後來有世上的思慮、錢財的迷惑，和別樣的私慾進來，把道擠住了，就不能結實。
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20那撒在好地上的，就是人聽道，又領受，並且結實，有三十倍的，有六十倍的，有一百倍的。」
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21耶穌又對他們說：「人拿燈來，豈是要放在斗底下，床底下，不放在燈臺上嗎？
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22因為掩藏的事，沒有不顯出來的；隱瞞的事，沒有不露出來的。
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23有耳可聽的，就應當聽！」
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24又說：「你們所聽的要留心。你們用甚麼量器量給人，也必用甚麼量器量給你們，並且要多給你們。
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25因為有的，還要給他；沒有的，連他所有的也要奪去。」
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26又說：「上帝的國如同人把種撒在地上。
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27黑夜睡覺，白日起來，這種就發芽漸長，那人卻不曉得如何這樣。
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28地生五穀是出於自然的：先發苗，後長穗，再後穗上結成飽滿的子粒；
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29穀既熟了，就用鐮刀去割，因為收成的時候到了。」
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30又說：「上帝的國，我們可用甚麼比較呢？可用甚麼比喻表明呢？
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31好像一粒芥菜種，種在地裏的時候，雖比地上的百種都小，
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32但種上以後，就長起來，比各樣的菜都大，又長出大枝來，甚至天上的飛鳥可以宿在它 的蔭下。」
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33耶穌用許多這樣的比喻，照他們所能聽的，對他們講道。
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34若不用比喻，就不對他們講；沒有人的時候，就把一切的道講給門徒聽。
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35當那天晚上，耶穌對門徒說：「我們渡到那邊去吧。」
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36門徒離開眾人，耶穌仍在船上，他們就把他一同帶去；也有別的船和他同行。
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37忽然起了暴風，波浪打入船內，甚至船要滿了水。
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38耶穌在船尾上，枕着枕頭睡覺。門徒叫醒了他，說：「夫子！我們喪命，你不顧嗎？」
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39耶穌醒了，斥責風，向海說：「住了吧！靜了吧！」風就止住，大大地平靜了。
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40耶穌對他們說：「為甚麼膽怯？你們還沒有信心嗎？」
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41他們就大大地懼怕，彼此說：「這到底是誰，連風和海也聽從他了。」
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.