Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1Y OTRA vez comenzó á enseñar junto á la mar, y se juntó á él mucha gente; tanto, que entrándose él en un barco, se sentó en la mar: y toda la gente estaba en tierra junto á la mar.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2Y les enseñaba por parábolas muchas cosas, y les decía en su doctrina:
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3Oid: He aquí, el sembrador salió á sembrar.
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4Y aconteció sembrando, que una parte cayó junto al camino; y vinieron las aves del cielo, y la tragaron.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5Y otra parte cayó en pedregales, donde no tenía mucha tierra; y luego salió, porque no tenía la tierra profunda:
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6Mas salido el sol, se quemó; y por cuanto no tenía raíz, se secó.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7Y otra parte cayó en espinas; y subieron las espinas, y la ahogaron, y no dió fruto.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8Y otra parte cayó en buena tierra, y dió fruto, que subió y creció: y llevó uno á treinta, y otro á sesenta, y otro á ciento.
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9Entonces les dijo: El que tiene oídos para oir, oiga.
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10Y cuando estuvo solo, le preguntaron los que estaban cerca de él con los doce, sobre la parábola.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11Y les dijo: A vosotros es dado saber el misterio del reino de Dios; mas á los que están fuera, por parábolas todas las cosas;
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12Para que viendo, vean y no echen de ver; y oyendo, oigan y no entiendan: porque no se conviertan, y les sean perdonados los pecados.
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13Y les dijo: ¿No sabéis esta parábola? ¿Cómo, pues, entenderéis todas las parábolas?
14Сејач реч сеје.
14El que siembra es el que siembra la palabra.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15Y éstos son los de junto al camino: en los que la palabra es sembrada: mas después que la oyeron, luego viene Satanás, y quita la palabra que fué sembrada en sus corazones.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16Y asimismo éstos son los que son sembrados en pedregales: los que cuando han oído la palabra, luego la toman con gozo;
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17Mas no tienen raíz en sí, antes son temporales, que en levantándose la tribulación ó la persecución por causa de la palabra, luego se escandalizan.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18Y éstos son los que son sembrados entre espinas: los que oyen la palabra;
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19Mas los cuidados de este siglo, y el engaño de las riquezas, y las codicias que hay en las otras cosas, entrando, ahogan la palabra, y se hace infructuosa.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20Y éstos son los que fueron sembrados en buena tierra: los que oyen la palabra, y la reciben, y hacen fruto, uno á treinta, otro á sesenta, y otro á ciento.
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21También les dijo: ¿Tráese la antorcha para ser puesta debajo del almud, ó debajo de la cama? ¿No es para ser puesta en el candelero?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22Porque no hay nada oculto que no haya de ser manifestado, ni secreto que no haya de descubrirse.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Si alguno tiene oídos para oir, oiga.
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24Les dijo también: Mirad lo que oís: con la medida que medís, os medirán otros, y será añadido á vosotros los que oís.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25Porque al que tiene, le será dado; y al que no tiene, aun lo que tiene le será quitado.
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26Decía más: Así es el reino de Dios, como si un hombre echa simiente en la tierra;
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27Y duerme, y se levanta de noche y de día, y la simiente brota y crece como él no sabe.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28Porque de suyo fructifica la tierra, primero hierba, luego espiga, después grano lleno en la espiga;
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29Y cuando el fruto fuere producido, luego se mete la hoz, porque la siega es llegada.
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30Y decía: ¿A qué haremos semejante el reino de Dios? ¿ó con qué parábola le compararemos?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31Es como el grano de mostaza, que, cuando se siembra en tierra, es la más pequeña de todas las simientes que hay en la tierra;
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32Mas después de sembrado, sube, y se hace la mayor de todas las legumbres, y echa grandes ramas, de tal manera que las aves del cielo puedan morar bajo su sombra.
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33Y con muchas tales parábolas les hablaba la palabra, conforme á lo que podían oir.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34Y sin parábola no les hablaba; mas á sus discípulos en particular declaraba todo.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35Y les dijo aquel día cuando fué tarde: Pasemos de la otra parte.
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36Y despachando la multitud, le tomaron como estaba, en el barco; y había también con él otros barquitos.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37Y se levantó una grande tempestad de viento, y echaba las olas en el barco, de tal manera que ya se henchía.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38Y él estaba en la popa, durmiendo sobre un cabezal, y le despertaron, y le dicen: ¿Maestro, no tienes cuidado que perecemos?
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39Y levantándose, increpó al viento, y dijo á la mar: Calla, enmudece. Y cesó el viento, y fué hecha grande bonanza.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40Y á ellos dijo: ¿Por qué estáis así amedrentados? ¿Cómo no tenéis fe?
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41Y temieron con gran temor, y decían el uno al otro. ¿Quién es éste, que aun el viento y la mar le obedecen?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.