Марко 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
1Y SE juntaron á él los Fariseos, y algunos de los escribas, que habían venido de Jerusalem;
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
2Los cuales, viendo á algunos de sus discípulos comer pan con manos comunes, es á saber, no lavadas, los condenaban.
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
3(Porque los Fariseos y todos los Judíos, teniendo la tradición de los ancianos, si muchas veces no se lavan las manos, no comen.
4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
4Y volviendo de la plaza, si no se lavaren, no comen. Y otras muchas cosas hay, que tomaron para guardar, como las lavaduras de los vasos de beber , y de los jarros, y de los vasos de metal, y de los lechos.)
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
5Y le preguntaron los Fariseos y los escribas: ¿Por qué tus discípulos no andan conforme á la tradición de los ancianos, sino que comen pan con manos comunes?
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
6Y respondiendo él, les dijo: Hipócritas, bien profetizó de vosotros Isaías, como está escrito: Este pueblo con los labios me honra, mas su corazón lejos está de mí.
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
7Y en vano me honran, enseñando como doctrinas mandamientos de hombres.
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
8Porque dejando el mandamiento de Dios, tenéis la tradición de los hombres; las lavaduras de los jarros y de los vasos de beber : y hacéis otras muchas cosas semejantes.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
9Les decía también: Bien invalidáis el mandamiento de Dios para guardar vuestra tradición.
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
10Porque Moisés dijo: Honra á tu padre y á tu madre, y: El que maldijere al padre ó á la madre, morirá de muerte.
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
11Y vosotros decís: Basta si dijere un hombre al padre ó la madre: Es Corbán (quiere decir, don mío á Dios ) todo aquello con que pudiera valerte;
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
12Y no le dejáis hacer más por su padre ó por su madre,
13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
13Invalidando la palabra de Dios con vuestra tradición que disteis: y muchas cosas hacéis semejantes á éstas.
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
14Y llamando á toda la multitud, les dijo: Oidme todos, y entended:
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
15Nada hay fuera del hombre que entre en él, que le pueda contaminar: mas lo que sale de él, aquello es lo que contamina al hombre.
16Ако ко има уши да чује нека чује.
16Si alguno tiene oídos para oir, oiga.
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
17Y apartado de la multitud, habiendo entrado en casa, le preguntaron sus discípulos sobre la parábola.
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
18Y díjoles: ¿También vosotros estáis así sin entendimiento? ¿No entendéis que todo lo de fuera que entra en el hombre, no le puede contaminar;
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
19Porque no entra en su corazón, sino en el vientre, y sale á la secreta? Esto decía , haciendo limpias todas las viandas.
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
20Mas decía, que lo que del hombre sale, aquello contamina al hombre.
21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
21Porque de dentro, del corazón de los hombres, salen los malos pensamientos, los adulterios, las fornicaciones, los homicidios,
22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
22Los hurtos, las avaricias, las maldades, el engaño, las desvergüenzas, el ojo maligno, las injurias, la soberbia, la insensatez.
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
23Todas estas maldades de dentro salen, y contaminan al hombre.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
24Y levantándose de allí, se fué á los términos de Tiro y de Sidón; y entrando en casa, quiso que nadie lo supiese; mas no pudo esconderse.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
25Porque una mujer, cuya hija tenía un espíritu inmundo, luego que oyó de él, vino y se echó á sus pies.
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
26Y la mujer era Griega, Sirofenisa de nación; y le rogaba que echase fuera de su hija al demonio.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
27Mas Jesús le dijo: Deja primero hartarse los hijos, porque no es bien tomar el pan de los hijos y echarlo á los perrillos.
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
28Y respondió ella, y le dijo: Sí, Señor; pero aun los perrillos debajo de la mesa, comen de las migajas de los hijos.
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
29Entonces le dice: Por esta palabra, ve; el demonio ha salido de tu hija.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
30Y como fué á su casa, halló que el demonio había salido, y á la hija echada sobre la cama.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
31Y volviendo á salir de los términos de Tiro, vino por Sidón á la mar de Galilea, por mitad de los términos de Decápolis.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
32Y le traen un sordo y tartamudo, y le ruegan que le ponga la mano encima.
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
33Y tomándole aparte de la gente, metió sus dedos en las orejas de él, y escupiendo, tocó su lengua;
34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
34Y mirando al cielo, gimió, y le dijo: Ephphatha: que es decir : Sé abierto.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
35Y luego fueron abiertos sus oídos, y fué desatada la ligadura de su lengua, y hablaba bien.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
36Y les mandó que no lo dijesen á nadie; pero cuanto más les mandaba, tanto más y más lo divulgaban.
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
37Y en gran manera se maravillaban, diciendo: Bien lo ha hecho todo: hace á los sordos oir, y á los mudos hablar.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.