Марко 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
1Фарисеий ши кыцьва кэртурарь, вениць дин Иерусалим, с-ау адунат ла Исус.
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
2Ей ау вэзут пе уний дин ученичий Луй прынзинд ку мыниле некурате, адикэ неспэлате.
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
3Фарисеий ынсэ ши тоць иудеий ну мэнынкэ фэрэ сэ-шь спеле ку маре бэгаре де сямэ мыниле, дупэ датина бэтрынилор.
4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
4Ши, кынд се ынторк дин пяцэ, ну мэнынкэ декыт дупэ че с-ау скэлдат. Сунт мулте алте обичеюрь пе каре ау апукат ей сэ ле цинэ, прекум спэларя пахарелор, а улчоарелор, а кэлдэрилор ши а патурилор.
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
5Ши фарисеий, ши кэртурарий Л-ау ынтребат: „Пентру че ну се цин ученичий Тэй де датина бэтрынилор, чи прынзеск ку мыниле неспэлате?”
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
6Исус ле-а рэспунс: „Фэцарничилор, бине а пророчит Исая деспре вой, дупэ кум есте скрис: ‘Нородулачеста Мэ чинстеште ку бузеле, дар инима луй есте департе де Мине.
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
7Деӂяба Мэ чинстеск ей, дынд ынвэцэтурь каре ну сунт декыт ниште порунчь оменешть.’
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
8Вой лэсаць порунка луй Думнезеу ши цинець датина ашезатэ де оамень, прекум спэларя улчоарелор ши а пахарелор, ши фачець мулте алте лукрурь де ачестя.”
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
9Ел ле-а май зис: „Аць десфиинцат фрумос порунка луй Думнезеу ка сэ цинець датина воастрэ.
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
10Кэч Мойсе а зис: ‘Сэ чинстештьпе татэл тэу ши пе мама та’ ши: ‘Чинева грэи де рэу пе татэл сэу сау пе мама са сэ фие педепсит ку моартя.’
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
11Вой, димпотривэ, зичець: ‘Дакэ ун ом ва спуне татэлуй сэу сау мамей сале: «Орь ку че те-аш путя ажута есте Корбан», адикэ дат луй Думнезеу, фаче бине’;
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
12ши ну-л май лэсаць сэ факэ нимик пентру татэл сау пентру мама са.
13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
13Ши аша, аць десфиинцат Кувынтул луй Думнезеу прин датина воастрэ. Ши фачець мулте алте лукрурь де фелул ачеста!”
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
14Ын урмэ, а кемат дин ноу нороаделе ла Сине ши ле-а зис: „Аскултаци-Мэ тоць ши ынцелеӂець.
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
15Афарэ дин ом ну есте нимик каре, интрынд ын ел, сэ-л поатэ спурка, дар че есе дин ом, ачея-л спуркэ.
16Ако ко има уши да чује нека чује.
16Дакэаре чинева урекь де аузит, сэ аудэ.”
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
17Дупэ че а интрат ын касэ, пе кынд ера департе де нород, ученичий Луй Л-ау ынтребат деспре пилда ачаста.
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
18Ел ле-а зис: „Ши вой сунтець аша де непричепуць? Ну ынцелеӂець кэ нимик дин че интрэ ын ом де афарэ ну-л поате спурка?
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
19Фииндкэ ну интрэ ын инима луй, чи ын пынтече, ши апой есте дат афарэ, ын хазна?” А зис астфел, фэкынд тоате букателе курате.
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
20Ел ле-а май зис: „Че есе дин ом, ачея спуркэ пе ом.
21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
21Кэчдинэунтру, дин инима оаменилор, ес гындуриле реле, прякурвииле, курвииле, учидериле,
22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
22фуртишагуриле, лэкомииле, виклешугуриле, ыншелэчуниле, фаптеле де рушине, окюл рэу, хула, труфия, небуния.
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
23Тоате ачесте лукрурь реле ес динэунтру ши спуркэ пе ом.”
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
24Исус а плекат де аколо ши С-а дус ын цинутул Тирулуй ши ал Сидонулуй. А интрат ынтр-о касэ, доринд сэ ну штие нимень кэ есте аколо, дар н-а путут сэ рэмынэ аскунс.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
25Кэч, ындатэ, о фемее а кэрей фетицэ ера стэпынитэ де ун дух некурат а аузит ворбинду-се деспре Ел ши а венит де с-а арункат ла пичоареле Луй.
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
26Фемея ачаста ера о грекоайкэ, де обыршие сиро-феничианэ. Еа Ыл руга сэ скоатэ пе дракул дин фийка ей.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
27Исус й-а зис: „Ласэ сэ се сатуре май ынтый копиий, кэч ну есте бине сэ ей пыня копиилор ши с-о арунчь ла кэцей.”
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
28„Да, Доамне”, Й-а рэспунс еа, „дар ши кэцеий де суб масэ мэнынкэ дин фиримитуриле копиилор.”
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
29Атунч, Исус й-а зис: „Пентру ворба ачаста, ду-те; а ешит дракул дин фийкэ-та.”
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
30Ши кынд а интрат фемея ын каса ей, а гэсит пе копилэ кулкатэ ын пат ши ешисе дракул дин еа.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
31Исус а пэрэсит цинутул Тирулуй ши а венит ярэшь, прин Сидон, ла Маря Галилеий, трекынд прин цинутул Декаполе.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
32Й-ау адус ун сурд каре ворбя ку аневое ши Л-ау ругат сэ-Шь пунэ мыниле песте ел.
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
33Ел л-а луат ла о парте дин нород, й-а пус деӂетеле ын урекь ши й-а атинс лимба ку скуйпатул Луй.
34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
34Апой Шь-а ридикат окий спре чер, а суспинат ши а зис: „Ефата” , адикэ „Дескиде-те!”
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
35Ындатэ и с-ау дескис урекиле, и с-а дезлегат лимба ши а ворбит фоарте деслушит.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
36Исус ле-а порунчит сэ ну спунэ нимэнуй, дар, ку кыт ле порунчя май мулт, ку атыт Ыл вестяу май мулт.
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
37Ей ерау уймиць песте мэсурэ де мулт ши зичяу: „Тоате ле фаче де минуне; кяр ши пе сурзь ый фаче сэ аудэ, ши пе муць сэ ворбяскэ.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.