Марко 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
1Исус а интрат дин ноу ын синагогэ. Аколо се афла ун ом ку мына ускатэ.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
2Ей пындяу пе Исус сэ вадэ дакэ-л ва виндека ын зиуа Сабатулуй, ка сэ-Л поатэ ынвинуи.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
3Ши Исус а зис омулуй каре авя мына ускатэ: „Скоалэ-те ши стай ла мижлок!”
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
4Апой ле-а зис: „Есте ынгэдуит ын зиуа Сабатулуй сэ фачь бине сау сэ фачь рэу? Сэ скапь вяца куйва сау с-о перзь?” Дар ей тэчяу.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
5Атунч, ротинду-Шь привириле ку мыние песте ей ши мыхнит де ымпетриря инимий лор, а зис омулуй: „Ынтинде-ць мына!” Ел а ынтинс-о, ши мына и с-а фэкут сэнэтоасэ.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
6Фарисеий ау ешит афарэ ши с-ау сфэтуит ындатэ ку иродиений кум сэ-Л пярдэ.
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
7Исус С-а дус ку ученичий Сэй ла маре. Дупэ Ел а мерс о маре мулциме де оамень дин Галилея; ши о маре мулциме де оамень дин Иудея,
8и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
8дин Иерусалим, дин Идумея, де динколо де Йордан ши димпрежурул Тирулуй ши Сидонулуй, кынд а аузит тот че фэчя, а венит ла Ел.
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
9Исус а порунчит ученичилор сэ-Й цинэ ла ындемынэ о корэбиоарэ, ка сэ ну фие ымбулзит де нород.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
10Кэч Ел виндека пе мулць ши, де ачея, тоць чей че авяу боль се ынгесуяу спре Ел ка сэ се атингэ де Ел.
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
11Духуриле некурате, кынд Ыл ведяу, кэдяу ла пэмынт ынаинтя Луй ши стригау: „Ту ешть Фиул луй Думнезеу.”
12И много им прећаше да Га не прокажу.
12Дар Ел ле порунчя ындатэ ку тот динадинсул сэ ну-Л факэ куноскут.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
13Ын урмэ, Исус С-а суит пе мунте, а кемат ла Ел пе чине а врут ши ей ау венит ла Ел.
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
14А рындуит динтре ей дойспрезече, ка сэ-й айбэ ку Сине ши сэ-й тримитэ сэ проповэдуяскэ.
15и да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
15Ле-а дат ши путере сэ виндече болиле ши сэ скоатэ драчий.
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
16Ятэ чей дойспрезече пе каре й-а рындуит: Симон, кэруя й-а пус нумеле Петру;
17и Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
17Иаков, фиул луй Зебедей, ши Иоан, фрателе луй Иаков, кэрора ле-а пус нумеле Боанергес, каре, тэлмэчит, ынсямнэ: „Фиий тунетулуй”;
18и Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
18Андрей; Филип; Бартоломеу; Матей; Тома; Иаков, фиул луй Алфеу; Тадеу; Симон Канаанитул
19и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
19ши Иуда Искариотянул, каре Л-а ши вындут.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
20Ау венит ын касэ ши с-а адунат дин ноу нородул, аша кэ ну путяу нич мэкар сэ прынзяскэ.
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
21Руделе луй Исус, кынд ау аузит челе че се петречяу, ау венит сэ пунэ мына пе Ел. Кэч зичяу: „Шь-а ешит дин минць.”
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
22Ши кэртурарий, каре се коборысерэ дин Иерусалим, зичяу: „Есте стэпынит де Беелзебул; скоате драчий ку ажуторул домнулуй драчилор.”
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
23Исус й-а кемат ла Ел ши ле-а зис ын пилде: „Кум поате Сатана сэ скоатэ афарэ пе Сатана?
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
24Дакэ о ымпэрэцие есте дезбинатэ ымпотрива ей ынсэшь, ымпэрэция ачея ну поате дэйнуи.
25и ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
25Ши дакэ о касэ есте дезбинатэ ымпотрива ей ынсэшь, каса ачея ну поате дэйнуи.
26и ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
26Тот астфел, дакэ Сатана се рэскоалэ ымпотрива луй ынсушь, есте дезбинат ши ну поате дэйнуи, чи с-а испрэвит ку ел.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
27Нименьну поате сэ интре ын каса унуй ом таре ши сэ-й жефуяскэ господэрия, декыт дакэ а легат май ынтый пе омул ачела таре; нумай атунч ый ва жефуи каса.
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
28Адевэратвэ спун кэ тоате пэкателе ши тоате хулеле пе каре ле вор рости оамений ли се вор ерта,
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
29дар орьчине ва хули ымпотрива Духулуй Сфынт ну ва кэпэта ертаре ын вяк, чи есте виноват де ун пэкат вешник.”
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
30Ачаста, пентру кэ ей зичяу: „Аре ун дух некурат.”
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
31Атунч ау венит мама ши фраций Луй ши, стынд афарэ, ау тримис сэ-Л кеме.
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
32Мулцимя шедя ын журул Луй, кынд Й-ау спус: „Ятэ кэ мама Та ши фраций Тэй сунт афарэ ши Те каутэ.”
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
33Ел а рэспунс: „Чине сунт мама Мя ши фраций Мей?”
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
34Апой, арункынду-Шь привириле песте чей че шедяу ымпрежурул Луй: „Ятэ” , а зис Ел, „мама Мя ши фраций Мей!
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
35Кэч орьчине фаче воя луй Думнезеу, ачела Ымь есте фрате, сорэ ши мамэ.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.