Марко 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
1Jésus entra de nouveau dans la synagogue. Il s’y trouvait un homme qui avait la main sèche.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
2Ils observaient Jésus, pour voir s’il le guérirait le jour du sabbat: c’était afin de pouvoir l’accuser.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
3Et Jésus dit à l’homme qui avait la main sèche: Lève-toi, là au milieu.
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
4Puis il leur dit: Est-il permis, le jour du sabbat, de faire du bien ou de faire du mal, de sauver une personne ou de la tuer? Mais ils gardèrent le silence.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
5Alors, promenant ses regards sur eux avec indignation, et en même temps affligé de l’endurcissement de leur cœur, il dit à l’homme: Étends ta main. Il l’étendit, et sa main fut guérie.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
6Les pharisiens sortirent, et aussitôt ils se consultèrent avec les hérodiens sur les moyens de le faire périr.
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
7Jésus se retira vers la mer avec ses disciples. Une grande multitude le suivit de la Galilée;
8и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
8et de la Judée, et de Jérusalem, et de l’Idumée, et d’au-delà du Jourdain, et des environs de Tyr et de Sidon, une grande multitude, apprenant tout ce qu’il faisait, vint à lui.
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
9Il chargea ses disciples de tenir toujours à sa disposition une petite barque, afin de ne pas être pressé par la foule.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
10Car, comme il guérissait beaucoup de gens, tous ceux qui avaient des maladies se jetaient sur lui pour le toucher.
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
11Les esprits impurs, quand ils le voyaient, se prosternaient devant lui, et s’écriaient: Tu es le Fils de Dieu.
12И много им прећаше да Га не прокажу.
12Mais il leur recommandait très sévèrement de ne pas le faire connaître.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
13Il monta ensuite sur la montagne; il appela ceux qu’il voulut, et ils vinrent auprès de lui.
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
14Il en établit douze, pour les avoir avec lui,
15и да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
15et pour les envoyer prêcher avec le pouvoir de chasser les démons.
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
16Voici les douze qu’il établit: Simon, qu’il nomma Pierre;
17и Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
17Jacques, fils de Zébédée, et Jean, frère de Jacques, auxquels il donna le nom de Boanergès, qui signifie fils du tonnerre;
18и Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
18André; Philippe; Barthélemy; Matthieu; Thomas; Jacques, fils d’Alphée; Thaddée; Simon le Cananite;
19и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
19et Judas Iscariot, celui qui livra Jésus.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
20Ils se rendirent à la maison, et la foule s’assembla de nouveau, en sorte qu’ils ne pouvaient pas même prendre leur repas.
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
21Les parents de Jésus, ayant appris ce qui se passait, vinrent pour se saisir de lui; car ils disaient: Il est hors de sens.
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
22Et les scribes, qui étaient descendus de Jérusalem, dirent: Il est possédé de Béelzébul; c’est par le prince des démons qu’il chasse les démons.
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
23Jésus les appela, et leur dit sous forme de paraboles: Comment Satan peut-il chasser Satan?
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
24Si un royaume est divisé contre lui-même, ce royaume ne peut subsister;
25и ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
25et si une maison est divisée contre elle-même, cette maison ne peut subsister.
26и ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
26Si donc Satan se révolte contre lui-même, il est divisé, et il ne peut subsister, mais c’en est fait de lui.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
27Personne ne peut entrer dans la maison d’un homme fort et piller ses biens, sans avoir auparavant lié cet homme fort; alors il pillera sa maison.
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
28Je vous le dis en vérité, tous les péchés seront pardonnés aux fils des hommes, et les blasphèmes qu’ils auront proférés;
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
29mais quiconque blasphémera contre le Saint-Esprit n’obtiendra jamais de pardon: il est coupable d’un péché éternel.
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
30Jésus parla ainsi parce qu’ils disaient: Il est possédé d’un esprit impur.
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
31Survinrent sa mère et ses frères, qui, se tenant dehors, l’envoyèrent appeler.
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
32La foule était assise autour de lui, et on lui dit: Voici, ta mère et tes frères sont dehors et te demandent.
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
33Et il répondit: Qui est ma mère, et qui sont mes frères?
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
34Puis, jetant les regards sur ceux qui étaient assis tout autour de lui: Voici, dit-il, ma mère et mes frères.
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
35Car, quiconque fait la volonté de Dieu, celui-là est mon frère, ma sœur, et ma mère.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.