Марко 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.
1La fête de Pâque et des pains sans levain devait avoir lieu deux jours après. Les principaux sacrificateurs et les scribes cherchaient les moyens d’arrêter Jésus par ruse, et de le faire mourir.
2Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
2Car ils disaient: Que ce ne soit pas pendant la fête, afin qu’il n’y ait pas de tumulte parmi le peuple.
3И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.
3Comme Jésus était à Béthanie, dans la maison de Simon le lépreux, une femme entra, pendant qu’il se trouvait à table. Elle tenait un vase d’albâtre, qui renfermait un parfum de nard pur de grand prix; et, ayant rompu le vase, elle répandit le parfum sur la tête de Jésus.
4А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?
4Quelques-uns exprimèrent entre eux leur indignation: A quoi bon perdre ce parfum?
5Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
5On aurait pu le vendre plus de trois cents deniers, et les donner aux pauvres. Et ils s’irritaient contre cette femme.
6А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.
6Mais Jésus dit: Laissez-la. Pourquoi lui faites-vous de la peine? Elle a fait une bonne action à mon égard;
7Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
7car vous avez toujours les pauvres avec vous, et vous pouvez leur faire du bien quand vous voulez, mais vous ne m’avez pas toujours.
8Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.
8Elle a fait ce qu’elle a pu; elle a d’avance embaumé mon corps pour la sépulture.
9Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.
9Je vous le dis en vérité, partout où la bonne nouvelle sera prêchée, dans le monde entier, on racontera aussi en mémoire de cette femme ce qu’elle a fait.
10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
10Judas Iscariot, l’un des douze, alla vers les principaux sacrificateurs, afin de leur livrer Jésus.
11А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
11Après l’avoir entendu, ils furent dans la joie, et promirent de lui donner de l’argent. Et Judas cherchait une occasion favorable pour le livrer.
12И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
12Le premier jour des pains sans levain, où l’on immolait la Pâque, les disciples de Jésus lui dirent: Où veux-tu que nous allions te préparer la Pâque?
13И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
13Et il envoya deux de ses disciples, et leur dit: Allez à la ville; vous rencontrerez un homme portant une cruche d’eau, suivez-le.
14и где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
14Quelque part qu’il entre, dites au maître de la maison: Le maître dit: Où est le lieu où je mangerai la Pâque avec mes disciples?
15И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
15Et il vous montrera une grande chambre haute, meublée et toute prête: c’est là que vous nous préparerez la Pâque.
16И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
16Les disciples partirent, arrivèrent à la ville, et trouvèrent les choses comme il le leur avait dit; et ils préparèrent la Pâque.
17И кад би увече, дође са дванаесторицом.
17Le soir étant venu, il arriva avec les douze.
18И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
18Pendant qu’ils étaient à table et qu’ils mangeaient, Jésus dit: Je vous le dis en vérité, l’un de vous, qui mange avec moi, me livrera.
19А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
19Ils commencèrent à s’attrister, et à lui dire, l’un après l’autre: Est-ce moi?
20А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
20Il leur répondit: C’est l’un des douze, qui met avec moi la main dans le plat.
21Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
21Le Fils de l’homme s’en va selon ce qui est écrit de lui. Mais malheur à l’homme par qui le Fils de l’homme est livré! Mieux vaudrait pour cet homme qu’il ne fût pas né.
22И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
22Pendant qu’ils mangeaient, Jésus prit du pain; et, après avoir rendu grâces, il le rompit, et le leur donna, en disant: Prenez, ceci est mon corps.
23И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
23Il prit ensuite une coupe; et, après avoir rendu grâces, il la leur donna, et ils en burent tous.
24И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
24Et il leur dit: Ceci est mon sang, le sang de l’alliance, qui est répandu pour plusieurs.
25Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
25Je vous le dis en vérité, je ne boirai plus jamais du fruit de la vigne, jusqu’au jour où je le boirai nouveau dans le royaume de Dieu.
26И отпојавши хвалу изађоше на гору маслинску.
26Après avoir chanté les cantiques, ils se rendirent à la montagne des oliviers.
27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
27Jésus leur dit: Vous serez tous scandalisés; car il est écrit: Je frapperai le berger, et les brebis seront dispersées.
28Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
28Mais, après que je serai ressuscité, je vous précéderai en Galilée.
29А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
29Pierre lui dit: Quand tous seraient scandalisés, je ne serai pas scandalisé.
30И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
30Et Jésus lui dit: Je te le dis en vérité, toi, aujourd’hui, cette nuit même, avant que le coq chante deux fois, tu me renieras trois fois.
31А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
31Mais Pierre reprit plus fortement: Quand il me faudrait mourir avec toi, je ne te renierai pas. Et tous dirent la même chose.
32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
32Ils allèrent ensuite dans un lieu appelé Gethsémané, et Jésus dit à ses disciples: Asseyez-vous ici, pendant que je prierai.
33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
33Il prit avec lui Pierre, Jacques et Jean, et il commença à éprouver de la frayeur et des angoisses.
34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
34Il leur dit: Mon âme est triste jusqu’à la mort; restez ici, et veillez.
35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
35Puis, ayant fait quelques pas en avant, il se jeta contre terre, et pria que, s’il était possible, cette heure s’éloignât de lui.
36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
36Il disait: Abba, Père, toutes choses te sont possibles, éloigne de moi cette coupe! Toutefois, non pas ce que je veux, mais ce que tu veux.
37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
37Et il vint vers les disciples, qu’il trouva endormis, et il dit à Pierre: Simon, tu dors! Tu n’as pu veiller une heure!
38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
38Veillez et priez, afin que vous ne tombiez pas en tentation; l’esprit est bien disposé, mais la chair est faible.
39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
39Il s’éloigna de nouveau, et fit la même prière.
40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
40Il revint, et les trouva encore endormis; car leurs yeux étaient appesantis. Ils ne surent que lui répondre.
41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
41Il revint pour la troisième fois, et leur dit: Dormez maintenant, et reposez-vous! C’est assez! L’heure est venue; voici, le Fils de l’homme est livré aux mains des pécheurs.
42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
42Levez-vous, allons; voici, celui qui me livre s’approche.
43И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.
43Et aussitôt, comme il parlait encore, arriva Judas l’un des douze, et avec lui une foule armée d’épées et de bâtons, envoyée par les principaux sacrificateurs, par les scribes et par les anciens.
44И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.
44Celui qui le livrait leur avait donné ce signe: Celui que je baiserai, c’est lui; saisissez-le, et emmenez-le sûrement.
45И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.
45Dès qu’il fut arrivé, il s’approcha de Jésus, disant: Rabbi! Et il le baisa.
46А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.
46Alors ces gens mirent la main sur Jésus, et le saisirent.
47А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
47Un de ceux qui étaient là, tirant l’épée, frappa le serviteur du souverain sacrificateur, et lui emporta l’oreille.
48И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
48Jésus, prenant la parole, leur dit: Vous êtes venus, comme après un brigand, avec des épées et des bâtons, pour vous emparer de moi.
49а сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
49J’étais tous les jours parmi vous, enseignant dans le temple, et vous ne m’avez pas saisi. Mais c’est afin que les Écritures soient accomplies.
50И оставивши Га, ученици сви побегоше.
50Alors tous l’abandonnèrent, et prirent la fuite.
51И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.
51Un jeune homme le suivait, n’ayant sur le corps qu’un drap. On se saisit de lui;
52А он оставивши платно го побеже од њих.
52mais il lâcha son vêtement, et se sauva tout nu.
53И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.
53Ils emmenèrent Jésus chez le souverain sacrificateur, où s’assemblèrent tous les principaux sacrificateurs, les anciens et les scribes.
54И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
54Pierre le suivit de loin jusque dans l’intérieur de la cour du souverain sacrificateur; il s’assit avec les serviteurs, et il se chauffait près du feu.
55А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;
55Les principaux sacrificateurs et tout le sanhédrin cherchaient un témoignage contre Jésus, pour le faire mourir, et ils n’en trouvaient point;
56јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.
56car plusieurs rendaient de faux témoignages contre lui, mais les témoignages ne s’accordaient pas.
57И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:
57Quelques-uns se levèrent, et portèrent un faux témoignage contre lui, disant:
58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
58Nous l’avons entendu dire: Je détruirai ce temple fait de main d’homme, et en trois jours j’en bâtirai un autre qui ne sera pas fait de main d’homme.
59И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
59Même sur ce point-là leur témoignage ne s’accordait pas.
60И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
60Alors le souverain sacrificateur, se levant au milieu de l’assemblée, interrogea Jésus, et dit: Ne réponds-tu rien? Qu’est-ce que ces gens déposent contre toi?
61А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
61Jésus garda le silence, et ne répondit rien. Le souverain sacrificateur l’interrogea de nouveau, et lui dit: Es-tu le Christ, le Fils du Dieu béni?
62А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.
62Jésus répondit: Je le suis. Et vous verrez le Fils de l’homme assis à la droite de la puissance de Dieu, et venant sur les nuées du ciel.
63А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?
63Alors le souverain sacrificateur déchira ses vêtements, et dit: Qu’avons-nous encore besoin de témoins?
64Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
64Vous avez entendu le blasphème. Que vous en semble? Tous le condamnèrent comme méritant la mort.
65И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.
65Et quelques-uns se mirent à cracher sur lui, à lui voiler le visage et à le frapper à coups de poing, en lui disant: Devine! Et les serviteurs le reçurent en lui donnant des soufflets.
66И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,
66Pendant que Pierre était en bas dans la cour, il vint une des servantes du souverain sacrificateur.
67и видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
67Voyant Pierre qui se chauffait, elle le regarda, et lui dit: Toi aussi, tu étais avec Jésus de Nazareth.
68А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.
68Il le nia, disant: Je ne sais pas, je ne comprends pas ce que tu veux dire. Puis il sortit pour aller dans le vestibule. Et le coq chanta.
69И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
69La servante, l’ayant vu, se mit de nouveau à dire à ceux qui étaient présents: Celui-ci est de ces gens-là. Et il le nia de nouveau.
70А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.
70Peu après, ceux qui étaient présents dirent encore à Pierre: Certainement tu es de ces gens-là, car tu es Galiléen.
71А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.
71Alors il commença à faire des imprécations et à jurer: Je ne connais pas cet homme dont vous parlez.
72И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
72Aussitôt, pour la seconde fois, le coq chanta. Et Pierre se souvint de la parole que Jésus lui avait dite: Avant que le coq chante deux fois, tu me renieras trois fois. Et en y réfléchissant, il pleurait.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.