Марко 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.
1Now the feast of the pasch, and of the Azymes was after two days; and the chief priests and the scribes sought how they might by some wile lay hold on him, and kill him.
2Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
2But they said: Not on the festival day, lest there should be a tumult among the people.
3И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.
3And when he was in Bethania, in the house of Simon the leper, and was at meat, there came a woman having an alabaster box of ointment of precious spikenard: and breaking the alabaster box, she poured it out upon his head.
4А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?
4Now there were some that had indignation within themselves, and said: Why was this waste of the ointment made?
5Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
5For this ointment might have been sold for more than three hundred pence, and given to the poor. And they murmured against her.
6А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.
6But Jesus said: Let her alone, why do you molest her? She hath wrought a good work upon me.
7Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
7For the poor you have always with you: and whensoever you will, you may do them good: but me you have not always.
8Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.
8She hath done what she could: she is come beforehand to anoint my body for burial.
9Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.
9Amen, I say to you, wheresoever this gospel shall be preached in the whole world, that also which she hath done, shall be told for a memorial of her.
10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
10And Judas Iscariot, one of the twelve, went to the chief priests, to betray him to them.
11А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
11Who hearing it were glad; and they promised him they would give him money. And he sought how he might conveniently betray him.
12И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
12Now on the first day of the unleavened bread, when they sacrificed the pasch, the disciples say to him: Whither wilt thou that we go, and prepare for thee to eat the pasch?
13И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
13And he sendeth two of his disciples, and saith to them: Go ye into the city; and there shall meet you a man carrying a pitcher of water, follow him;
14и где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
14And whithersoever he shall go in, say to the master of the house, The master saith, Where is my refectory, where I may eat the pasch with my disciples?
15И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
15And he will shew you a large dining room furnished; and there prepare ye for us.
16И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
16And his disciples went their way, and came into the city; and they found as he had told them, and they prepared the pasch.
17И кад би увече, дође са дванаесторицом.
17And when evening was come, he cometh with the twelve.
18И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
18And when they were at table and eating, Jesus saith: Amen I say to you, one of you that eateth with me shall betray me.
19А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
19But they began to be sorrowful, and to say to him one by one: Is it I?
20А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
20Who saith to them: One of the twelve, who dippeth with me his hand in the dish.
21Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
21And the Son of man indeed goeth, as it is written of him: but woe to that man by whom the Son of man shall be betrayed. It were better for him, if that man had not been born.
22И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
22And whilst they were eating, Jesus took bread; and blessing, broke, and gave to them, and said: Take ye. This is my body.
23И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
23And having taken the chalice, giving thanks, he gave it to them. And they all drank of it.
24И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
24And he said to them: This is my blood of the new testament, which shall be shed for many.
25Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
25Amen I say to you, that I will drink no more of the fruit of the vine, until that day when I shall drink it new in the kingdom of God.
26И отпојавши хвалу изађоше на гору маслинску.
26And when they had said an hymn, they went forth to the mount of Olives.
27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
27And Jesus saith to them: You will all be scandalized in my regard this night; for it is written, I will strike the shepherd, and the sheep shall be dispersed.
28Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
28But after I shall be risen again, I will go before you into Galilee.
29А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
29But Peter saith to him: Although all shall be scandalized in thee, yet not I.
30И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
30And Jesus saith to him: Amen I say to thee, today, even in this night, before the cock crow twice, thou shall deny me thrice.
31А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
31But he spoke the more vehemently: Although I should die together with thee, I will not deny thee. And in like manner also said they all.
32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
32And they came to a farm called Gethsemani. And he saith to his disciples: Sit you here, while I pray.
33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
33And he taketh Peter and James and John with him; and he began to fear and to be heavy.
34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
34And he saith to them: My soul is sorrowful even unto death; stay you here, and watch.
35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
35And when he was gone forward a little, he fell flat on the ground; and he prayed, that if it might be, the hour might pass from him.
36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
36And he saith: Abba, Father, all things are possible to thee: remove this chalice from me; but not what I will, but what thou wilt.
37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
37And he cometh, and findeth them sleeping. And he saith to Peter: Simon, sleepest thou? couldst thou not watch one hour?
38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
38Watch ye, and pray that you enter not into temptation. The spirit indeed is willing, but the flesh is weak.
39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
39A going away again, he prayed, saying the same words.
40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
40And when he returned, he found them again asleep, (for their eyes were heavy,) and they knew not what to answer him.
41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
41And he cometh the third time, and saith to them: Sleep ye now, and take your rest. It is enough: the hour is come: behold the Son of man shall be betrayed into the hands of sinners.
42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
42Rise up, let us go. Behold, he that will betray me is at hand.
43И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.
43And while he was yet speaking, cometh Judas Iscariot, one of the twelve: and with him a great multitude with swords and staves, from the chief priests and the scribes and the ancients.
44И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.
44And he that betrayed him, had given them a sign, saying: Whomsoever I shall kiss, that is he; lay hold on him, and lead him away carefully.
45И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.
45And when he was come, immediately going up to him, he saith: Hail, Rabbi; and he kissed him.
46А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.
46But they laid hands on him, and held him.
47А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
47An one of them that stood by, drawing a sword, struck a servant of the chief priest, and cut off his ear.
48И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
48And Jesus answering, said to them: Are you come out as to a robber, with swords and staves to apprehend me?
49а сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
49I was daily with you in the temple teaching, and you did not lay hands on me. But that the scriptures may be fulfilled.
50И оставивши Га, ученици сви побегоше.
50Then his disciples leaving him, all fled away.
51И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.
51And a certain young man followed him, having a linen cloth cast about his naked body; and they laid hold on him.
52А он оставивши платно го побеже од њих.
52But he, casting off the linen cloth, fled from them naked.
53И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.
53And they brought Jesus to the high priest; and all the priests and the scribes and the ancients assembled together.
54И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
54And Peter followed him from afar off, even into the court of the high priest; and he sat with the servants at the fire, and warmed himself.
55А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;
55And the chief priests and all the council sought for evidence against Jesus, that they might put him to death, and found none.
56јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.
56For many bore false witness against him, and their evidences were not agreeing.
57И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:
57And some rising up, bore false witness against him, saying:
58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
58We heard him say, I will destroy this temple made with hands, and within three days I will build another not made with hands.
59И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
59And their witness did not agree.
60И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
60And the high priest rising up in the midst, asked Jesus, saying: Answerest thou nothing to the things that are laid to thy charge by these men?
61А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
61But he held his peace, and answered nothing. Again the high priest asked him, and said to him: Art thou the Christ the Son of the blessed God?
62А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.
62And Jesus said to him: I am. And you shall see the Son of man sitting on the right hand of the power of God, and coming with the clouds of heaven.
63А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?
63Then the high priest rending his garments, saith: What need we any further witnesses?
64Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
64You have heard the blasphemy. What think you? Who all condemned him to be guilty of death.
65И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.
65And some began to spit on him, and to cover his face, and to buffet him, and to say unto him: Prophesy: and the servants struck him with the palms of their hands.
66И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,
66Now when Peter was in the court below, there cometh one of the maidservants of the high priest.
67и видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
67And when she had seen Peter warming himself, looking on him she saith: Thou also wast with Jesus of Nazareth.
68А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.
68But he denied, saying: I neither know nor understand what thou sayest. And he went forth before the court; and the cock crew.
69И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
69And again a maidservant seeing him, began to say to the standers by: This is one of them.
70А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.
70But he denied again. And after a while they that stood by said again to Peter: Surely thou art one of them; for thou art also a Galilean.
71А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.
71But he began to curse and to swear, saying; I know not this man of whom you speak.
72И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
72And immediately the cock crew again. And Peter remembered the word that Jesus had said unto him: Before the cock crow twice, thou shalt thrice deny me. And he began to weep.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.