Марко 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе маслинске, посла двојицу од ученика својих
1And when they were drawing near to Jerusalem and to Bethania at the mount of Olives, he sendeth two of his disciples,
2и рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
2And saith to them: Go into the village that is over against you, and immediately at your coming in thither, you shall find a colt tied, upon which no man yet hath sat: loose him, and bring him.
3И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
3And if any man shall say to you, What are you doing? say ye that the Lord hath need of him: and immediately he will let him come hither.
4А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
4And going their way, they found the colt tied before the gate without, in the meeting of two ways: and they loose him.
5И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
5And some of them that stood there, said to them: What do you loosing the colt?
6А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
6Who said to them as Jesus had commanded them; and they let him go with them.
7И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
7And they brought the colt to Jesus; and they lay their garments on him, and he sat upon him.
8А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
8And many spread their garments in the way: and others cut down boughs from the trees, and strewed them in the way.
9А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
9And they that went before and they that followed, cried, saying: Hosanna, blessed is he that cometh in the name of the Lord.
10Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
10Blessed be the kingdom of our father David that cometh: Hosanna in the highest.
11И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
11And he entered into Jerusalem, into the temple: and having viewed all things round about, when now the eventide was come, he went out to Bethania with the twelve.
12И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
12And the next day when they came out from Bethania, he was hungry.
13И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
13And when he had seen afar off a fig tree having leaves, he came if perhaps he might find any thing on it. And when he was come to it, he found nothing but leaves. For it was not the time for figs.
14И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.
14And answering he said to it: May no man hereafter eat fruit of thee any more for ever. And his disciples heard it.
15И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
15And they came to Jerusalem. And when he was entered into the temple, he began to cast out them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the moneychangers, and the chairs of them that sold doves.
16И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
16And he suffered not that any man should carry a vessel through the temple;
17И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
17And he taught, saying to them: Is it not written, My house shall be called the house of prayer to all nations? But you have made it a den of thieves.
18И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
18Which when the chief priests and the scribes had heard, they sought how they might destroy him. For they feared him, because the whole multitude was in admiration at his doctrine.
19И кад би увече изађе напоље из града.
19And when evening was come, he went forth out of the city.
20И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
20And when they passed by in the morning they saw the fig tree dried up from the roots.
21И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
21And Peter remembering, said to him: Rabbi, behold the fig tree, which thou didst curse, is withered away.
22И одговарајући Исус рече им:
22And Jesus answering, saith to them: Have the faith of God.
23Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
23Amen I say to you, that whosoever shall say to this mountain, Be thou removed and be cast into the sea, and shall not stagger in his heart, but believe, that whatsoever he saith shall be done; it shall be done unto him.
24Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
24Therefore I say unto you, all things, whatsoever you ask when ye pray, believe that you shall receive; and they shall come unto you.
25И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
25And when you shall stand to pray, forgive, if you have aught against any man; that your Father also, who is in heaven, may forgive you your sins.
26Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
26But if you will not forgive, neither will your Father that is in heaven, forgive you your sins.
27И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
27And they come again to Jerusalem. And when he was walking in the temple, there come to him the chief priests and the scribes and the ancients,
28и рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
28And they say to him: By what authority dost thou these things? and who hath given thee this authority that thou shouldst do these things?
29А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
29And Jesus answering, said to them: I will also ask you one word, and answer you me, and I will tell you by what authority I do these things.
30Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
30The baptism of John, was it from heaven, or from men? Answer me.
31И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
31But they thought with themselves, saying: If we say, From heaven; he will say, Why then did you not believe him?
32Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
32If we say, From men, we fear the people. For all men counted John that he was a prophet indeed.
33И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
33And they answering, say to Jesus: We know not. And Jesus answering, saith to them: Neither do I tell you by what authority I do these things.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.