Марко 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе маслинске, посла двојицу од ученика својих
1Et cum appropinquarent Jerosolymæ et Bethaniæ ad montem Olivarum, mittit duos ex discipulis suis,
2и рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
2et ait illis: Ite in castellum, quod contra vos est, et statim introëuntes illuc, invenietis pullum ligatum, super quem nemo adhuc hominum sedit: solvite illum, et adducite.
3И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
3Et si quis vobis dixerit: Quid facitis? dicite, quia Domino necessarius est: et continuo illum dimittet huc.
4А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
4Et abeuntes invenerunt pullum ligatum ante januam foris in bivio: et solvunt eum.
5И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
5Et quidam de illic stantibus dicebant illis: Quid facitis solventes pullum?
6А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
6Qui dixerunt eis sicut præceperat illis Jesus, et dimiserunt eis.
7И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
7Et duxerunt pullum ad Jesum: et imponunt illi vestimenta sua, et sedit super eum.
8А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
8Multi autem vestimenta sua straverunt in via: alii autem frondes cædebant de arboribus, et sternebant in via.
9А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
9Et qui præibant, et qui sequebantur, clamabant, dicentes: Hosanna: benedictus qui venit in nomine Domini:
10Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
10benedictum quod venit regnum patris nostri David: hosanna in excelsis.
11И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
11Et introivit Jerosolymam in templum: et circumspectis omnibus, cum jam vespera esset hora, exiit in Bethaniam cum duodecim.
12И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
12Et alia die cum exirent a Bethania, esuriit.
13И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
13Cumque vidisset a longe ficum habentem folia, venit si quid forte inveniret in ea: et cum venisset ad eam, nihil invenit præter folia: non enim erat tempus ficorum.
14И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.
14Et respondens dixit ei: Jam non amplius in æternum ex te fructum quisquam manducet. Et audiebant discipuli ejus.
15И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
15Et veniunt in Jerosolymam. Et cum introisset in templum, cœpit ejicere vendentes et ementes in templo: et mensas numulariorum, et cathedras vendentium columbas evertit:
16И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
16et non sinebat ut quisquam transferret vas per templum:
17И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
17et docebat, dicens eis: Nonne scriptum est: Quia domus mea, domus orationis vocabitur omnibus gentibus? vos autem fecistis eam speluncam latronum.
18И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
18Quo audito principes sacerdotum et scribæ, quærebant quomodo eum perderent: timebant enim eum, quoniam universa turba admirabatur super doctrina ejus.
19И кад би увече изађе напоље из града.
19Et cum vespera facta esset, egrediebatur de civitate.
20И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
20Et cum mane transirent, viderunt ficum aridam factam a radicibus.
21И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
21Et recordatus Petrus, dixit ei: Rabbi, ecce ficus, cui maledixisti, aruit.
22И одговарајући Исус рече им:
22Et respondens Jesus ait illis: Habete fidem Dei.
23Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
23Amen dico vobis, quia quicumque dixerit huic monti: Tollere, et mittere in mare, et non hæsitaverit in corde suo, sed crediderit, quia quodcumque dixerit fiat, fiet ei.
24Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
24Propterea dico vobis, omnia quæcumque orantes petitis, credite quia accipietis, et evenient vobis.
25И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
25Et cum stabitis ad orandum, dimittite si quis habetis adversus aliquem: ut et Pater vester, qui in cælis est, dimittat vobis peccata vestra.
26Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
26Quod si vos non dimiseritis: nec Pater vester, qui in cælis est, dimittet vobis peccata vestra.
27И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
27Et veniunt rursus Jerosolymam. Et cum ambularet in templo, accedunt ad eum summi sacerdotes, et scribæ, et seniores:
28и рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
28et dicunt ei: In qua potestate hæc facis? et quis dedit tibi hanc potestatem ut ista facias?
29А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
29Jesus autem respondens, ait illis: Interrogabo vos et ego unum verbum, et respondete mihi: et dicam vobis in qua potestate hæc faciam.
30Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
30Baptismus Joannis, de cælo erat, an ex hominibus? Respondete mihi.
31И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
31At illi cogitabant secum, dicentes: Si dixerimus: De cælo, dicet: Quare ergo non credidistis ei?
32Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
32Si dixerimus: Ex hominibus, timemus populum: omnes enim habebant Joannem quia vere propheta esset.
33И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
33Et respondentes dicunt Jesu: Nescimus. Et respondens Jesus ait illis: Neque ego dico vobis in qua potestate hæc faciam.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.