Марко 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.
1Et egressus inde, abiit in patriam suam: et sequebantur eum discipuli sui:
2И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
2et facto sabbato cœpit in synagoga docere: et multi audientes admirabantur in doctrina ejus, dicentes: Unde huic hæc omnia? et quæ est sapientia, quæ data est illi, et virtutes tales, quæ per manus ejus efficiuntur?
3Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.
3Nonne hic est faber, filius Mariæ, frater Jacobi, et Joseph, et Judæ, et Simonis? nonne et sorores ejus hic nobiscum sunt? Et scandalizabantur in illo.
4А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.
4Et dicebat illis Jesus: Quia non est propheta sine honore nisi in patria sua, et in domo sua, et in cognatione sua.
5И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
5Et non poterat ibi virtutem ullam facere, nisi paucos infirmos impositis manibus curavit:
6И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.
6et mirabatur propter incredulitatem eorum, et circuibat castella in circuitu docens.
7И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
7Et vocavit duodecim: et cœpit eos mittere binos, et dabat illis potestatem spirituum immundorum.
8И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;
8Et præcepit eis ne quid tollerent in via, nisi virgam tantum: non peram, non panem, neque in zona æs,
9него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.
9sed calceatos sandaliis, et ne induerentur duabus tunicis.
10И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.
10Et dicebat eis: Quocumque introieritis in domum, illic manete donec exeatis inde:
11И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.
11et quicumque non receperint vos, nec audierint vos, exeuntes inde, excutite pulverem de pedibus vestris in testimonium illis.
12И отишавши проповедаху да се треба кајати;
12Et exeuntes prædicabant ut pœnitentiam agerent:
13и ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.
13et dæmonia multa ejiciebant, et ungebant oleo multos ægros, et sanabant.
14И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.
14Et audivit rex Herodes (manifestum enim factum est nomen ejus), et dicebat: Quia Joannes Baptista resurrexit a mortuis: et propterea virtutes operantur in illo.
15Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.
15Alii autem dicebant: Quia Elias est; alii vero dicebant: Quia propheta est, quasi unus ex prophetis.
16А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
16Quo audito Herodes ait: Quem ego decollavi Joannem, hic a mortuis resurrexit.
17Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.
17Ipse enim Herodes misit, ac tenuit Joannem, et vinxit eum in carcere propter Herodiadem uxorem Philippi fratris sui, quia duxerat eam.
18Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.
18Dicebat enim Joannes Herodi: Non licet tibi habere uxorem fratris tui.
19А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
19Herodias autem insidiabatur illi: et volebat occidere eum, nec poterat.
20Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
20Herodes enim metuebat Joannem, sciens eum virum justum et sanctum: et custodiebat eum, et audito eo multa faciebat, et libenter eum audiebat.
21И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.
21Et cum dies opportunus accidisset, Herodes natalis sui cœnam fecit principibus, et tribunis, et primis Galilææ:
22И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
22cumque introisset filia ipsius Herodiadis, et saltasset, et placuisset Herodi, simulque recumbentibus, rex ait puellæ: Pete a me quod vis, et dabo tibi:
23И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.
23et juravit illi: Quia quidquid petieris dabo tibi, licet dimidium regni mei.
24А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.
24Quæ cum exisset, dixit matri suæ: Quid petam? At illa dixit: Caput Joannis Baptistæ.
25И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.
25Cumque introisset statim cum festinatione ad regem, petivit dicens: Volo ut protinus des mihi in disco caput Joannis Baptistæ.
26И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.
26Et contristatus est rex: propter jusjurandum, et propter simul discumbentes, noluit eam contristare:
27И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
27sed misso spiculatore præcepit afferri caput ejus in disco. Et decollavit eum in carcere,
28А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.
28et attulit caput ejus in disco: et dedit illud puellæ, et puella dedit matri suæ.
29И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.
29Quo audito, discipuli ejus venerunt, et tulerunt corpus ejus: et posuerunt illud in monumento.
30И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
30Et convenientes Apostoli ad Jesum, renuntiaverunt ei omnia quæ egerant, et docuerant.
31И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
31Et ait illis: Venite seorsum in desertum locum, et requiescite pusillum. Erant enim qui veniebant et redibant multi: et nec spatium manducandi habebant.
32И одоше на лађи у пусто место сами.
32Et ascendentes in navim, abierunt in desertum locum seorsum.
33И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
33Et viderunt eos abeuntes, et cognoverunt multi: et pedestres de omnibus civitatibus concurrerunt illuc, et prævenerunt eos.
34И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
34Et exiens vidit turbam multam Jesus: et misertus est super eos, quia erant sicut oves non habentes pastorem, et cœpit docere multa.
35И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
35Et cum jam hora multa fieret, accesserunt discipuli ejus, dicentes: Desertus est locus hic, et jam hora præteriit:
36отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
36dimitte illos, ut euntes in proximas villas et vicos, emant sibi cibos, quos manducent.
37А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
37Et respondens ait illis: Date illis vos manducare. Et dixerunt ei: Euntes emamus ducentis denariis panes, et dabimus illis manducare.
38А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
38Et dicit eis: Quot panes habetis? ite, et videte. Et cum cognovissent, dicunt: Quinque, et duos pisces.
39И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
39Et præcepit illis ut accumbere facerent omnes secundum contubernia super viride fœnum.
40И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
40Et discubuerunt in partes per centenos et quinquagenos.
41И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
41Et acceptis quinque panibus et duobus pisces, intuens in cælum, benedixit, et fregit panes, et dedit discipulis suis, ut ponerent ante eos: et duos pisces divisit omnibus.
42И једоше сви, и наситише се.
42Et manducaverunt omnes, et saturati sunt.
43И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
43Et sustulerunt reliquias, fragmentorum duodecim cophinos plenos, et de piscibus.
44А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
44Erant autem qui manducaverunt quinque millia virorum.
45И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
45Et statim coëgit discipulos suos ascendere navim, ut præcederent eum trans fretum ad Bethsaidam, dum ipse dimitteret populum.
46И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
46Et cum dimisisset eos, abiit in montem orare.
47И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.
47Et cum sero esset, erat navis in medio mari et ipse solus in terra.
48И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
48Et videns eos laborantes in remigando (erat enim ventus contrarius eis) et circa quartam vigiliam noctis venit ad eos ambulans supra mare: et volebat præterire eos.
49А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
49At illi ut viderunt eum ambulantem supra mare, putaverunt phantasma esse, et exclamaverunt.
50јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
50Omnes enim viderunt eum, et conturbati sunt. Et statim locutus est cum eis, et dixit eis: Confidite, ego sum: nolite timere.
51И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
51Et ascendit ad illos in navim, et cessavit ventus. Et plus magis intra se stupebant:
52Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
52non enim intellexerunt de panibus: erat enim cor eorum obcæcatum.
53И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
53Et cum transfretassent, venerunt in terram Genesareth, et applicuerunt.
54И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.
54Cumque egressi essent de navi, continuo cognoverunt eum:
55И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.
55et percurrentes universam regionem illam, cœperunt in grabatis eos, qui se male habebant, circumferre, ubi audiebant eum esse.
56И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.
56Et quocumque introibat, in vicos, vel in villas aut civitates, in plateis ponebant infirmos, et deprecabantur eum, ut vel fimbriam vestimenti ejus tangerent, et quotquot tangebant eum, salvi fiebant.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.