Марко 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
1Et inde exsurgens venit in fines Judææ ultra Jordanem: et conveniunt iterum turbæ ad eum: et sicut consueverat, iterum docebat illos.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
2Et accedentes pharisæi interrogabant eum: Si licet viro uxorem dimittere: tentantes eum.
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
3At ille respondens, dixit eis: Quid vobis præcepit Moyses?
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
4Qui dixerunt: Moyses permisit libellum repudii scribere, et dimittere.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
5Quibus respondens Jesus, ait: Ad duritiam cordis vestri scripsit vobis præceptum istud:
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
6ab initio autem creaturæ masculum et feminam fecit eos Deus.
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
7Propter hoc relinquet homo patrem suum et matrem, et adhærebit ad uxorem suam:
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
8et erunt duo in carne una. Itaque jam non sunt duo, sed una caro.
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
9Quod ergo Deus conjunxit, homo non separet.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
10Et in domo iterum discipuli ejus de eodem interrogaverunt eum.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
11Et ait illis: Quicumque dimiserit uxorem suam, et aliam duxerit, adulterium committit super eam.
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
12Et si uxor dimiserit virum suum, et alii nupserit, mœchatur.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
13Et offerebant illi parvulos ut tangeret illos. Discipuli autem comminabantur offerentibus.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
14Quos cum videret Jesus, indigne tulit, et ait illis: Sinite parvulos venire ad me, et ne prohibueritis eos: talium enim est regnum Dei.
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
15Amen dico vobis: Quisquis non receperit regnum Dei velut parvulus, non intrabit in illud.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
16Et complexans eos, et imponens manus super illos, benedicebat eos.
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
17Et cum egressus esset in viam, procurrens quidam genu flexo ante eum, rogabat eum: Magister bone, quid faciam ut vitam æternam percipiam?
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
18Jesus autem dixit ei: Quid me dicis bonum? nemo bonus, nisi unus Deus.
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
19Præcepta nosti: ne adulteres, ne occidas, ne fureris, ne falsum testimonium dixeris, ne fraudum feceris, honora patrem tuum et matrem.
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
20At ille respondens, ait illi: Magister, hæc omnia observavi a juventute mea.
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
21Jesus autem intuitus eum, dilexit eum, et dixit ei: Unum tibi deest: vade, quæcumque habes vende, et da pauperibus, et habebis thesaurum in cælo: et veni, sequere me.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
22Qui contristatus in verbo, abiit mœrens: erat enim habens multas possessiones.
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
23Et circumspiciens Jesus, ait discipulis suis: Quam difficile qui pecunias habent, in regnum Dei introibunt !
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
24Discipuli autem obstupescebant in verbis ejus. At Jesus rursus respondens ait illis: Filioli, quam difficile est, confidentes in pecuniis, in regnum Dei introire !
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
25Facilius est camelum per foramen acus transire, quam divitem intrare in regnum Dei.
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
26Qui magis admirabantur, dicentes ad semetipsos: Et quis potest salvus fieri?
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
27Et intuens illos Jesus, ait: Apud homines impossibile est, sed non apud Deum: omnia enim possibilia sunt apud Deum.
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
28Et cœpit ei Petrus dicere: Ecce nos dimisimus omnia, et secuti sumus te.
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
29Respondens Jesus, ait: Amen dico vobis: Nemo est qui reliquerit domum, aut fratres, aut sorores, aut patrem, aut matrem, aut filios, aut agros propter me et propter Evangelium,
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
30qui non accipiat centies tantum, nunc in tempore hoc: domos, et fratres, et sorores, et matres, et filios, et agros, cum persecutionibus, et in sæculo futuro vitam æternam.
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
31Multi autem erunt primi novissimi, et novissimi primi.
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
32Erant autem in via ascendentes Jerosolymam: et præcedebat illos Jesus, et stupebant: et sequentes timebant. Et assumens iterum duodecim, cœpit illis dicere quæ essent ei eventura.
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
33Quia ecce ascendimus Jerosolymam, et Filius hominis tradetur principibus sacerdotum, et scribis, et senioribus, et damnabunt eum morte, et tradent eum gentibus:
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
34et illudent ei, et conspuent eum, et flagellabunt eum, et interficient eum: et tertia die resurget.
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
35Et accedunt ad eum Jacobus et Joannes filii Zebedæi, dicentes: Magister, volumus ut quodcumque petierimus, facias nobis.
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
36At ille dixit eis: Quid vultis ut faciam vobis?
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
37Et dixerunt: Da nobis ut unus ad dexteram tuam, et alius ad sinistram tuam sedeamus in gloria tua.
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
38Jesus autem ait eis: Nescitis quid petatis: potestis bibere calicem, quem ego bibo, aut baptismo, quo ego baptizor, baptizari?
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
39At illi dixerunt ei: Possumus. Jesus autem ait eis: Calicem quidem, quem ego bibo, bibetis; et baptismo, quo ego baptizor, baptizabimini:
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
40sedere autem ad dexteram meam, vel ad sinistram, non est meum dare vobis, sed quibus paratum est.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
41Et audientes decem, cœperunt indignari de Jacobo et Joanne.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
42Jesus autem vocans eos, ait illis: Scitis quia hi, qui videntur principari gentibus, dominantur eis: et principes eorum potestatem habent ipsorum.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
43Non ita est autem in vobis, sed quicumque voluerit fieri major, erit vester minister:
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
44et quicumque voluerit in vobis primus esse, erit omnium servus.
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
45Nam et Filius hominis non venit ut ministraretur ei, sed ut ministraret, et daret animam suam redemptionem pro multis.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
46Et veniunt Jericho: et proficiscente eo de Jericho, et discipulis ejus, et plurima multitudine, filius Timæi Bartimæus cæcus, sedebat juxta viam mendicans.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
47Qui cum audisset quia Jesus Nazarenus est, cœpit clamare, et dicere: Jesu fili David, miserere mei.
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
48Et comminabantur ei multi ut taceret. At ille multo magis clamabat: Fili David, miserere mei.
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
49Et stans Jesus præcepit illum vocari. Et vocant cæcum, dicentes ei: Animæquior esto: surge, vocat te.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
50Qui projecto vestimento suo exiliens, venit ad eum.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
51Et respondens Jesus dixit illi: Quid tibi vis faciam? Cæcus autem dixit ei: Rabboni, ut videam.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
52Jesus autem ait illi: Vade, fides tua te salvum fecit. Et confestim vidit, et sequebatur eum in via.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.