Марко 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
1And rising up from thence, he cometh into the coasts of Judea beyond the Jordan: and the multitudes flock to him again. And as he was accustomed, he taught them again.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
2And the Pharisees coming to him asked him: Is it lawful for a man to put away his wife? tempting him.
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
3But he answering, saith to them: What did Moses command you?
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
4Who said: Moses permitted to write a bill of divorce, and to put her away.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
5To whom Jesus answering, said: Because of the hardness of your heart he wrote you that precept.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
6But from the beginning of the creation, God made them male and female.
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
7For this cause a man shall leave his father and mother; and shall cleave to his wife.
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
8And they two shall be in one flesh. Therefore now they are not two, but one flesh.
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
9What therefore God hath joined together, let not man put asunder.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
10And in the house again his disciples asked him concerning the same thing.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
11And he saith to them: Whosoever shall put away his wife and marry another, committeth adultery against her.
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
12And if the wife shall put away her husband, and be married to another, she committeth adultery.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
13And they brought to him young children, that he might touch them. And the disciples rebuked them that brought them.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
14Whom when Jesus saw, he was much displeased, and saith to them: Suffer the little children to come unto me, and forbid them not; for of such is the kingdom of God.
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
15Amen I say to you, whosoever shall not receive the kingdom of God as a little child, shall not enter into it.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
16And embracing them, and laying his hands upon them, he blessed them.
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
17And when he was gone forth into the way, a certain man running up and kneeling before him, asked him, Good Master, what shall I do that I may receive life everlasting?
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
18And Jesus said to him, Why callest thou me good? None is good but one, that is God.
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
19Thou knowest the commandments: Do not commit adultery, do not kill, do not steal, bear not false witness, do no fraud, honour thy father and mother.
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
20But he answering, said to him: Master, all these things I have observed from my youth.
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
21And Jesus looking on him, loved him, and said to him: One thing is wanting unto thee: go, sell whatsoever thou hast, and give to the poor, and thou shalt have treasure in heaven; and come, follow me.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
22Who being struck sad at that saying, went away sorrowful: for he had great possessions.
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
23And Jesus looking round about, saith to his disciples: How hardly shall they that have riches, enter into the kingdom of God!
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
24And the disciples were astonished at his words. But Jesus again answering, saith to them: Children, how hard is it for them that trust in riches, to enter into the kingdom of God?
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
25It is easier for a camel to pass through the eye of a needle, than for a rich man to enter into the kingdom of God.
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
26Who wondered the more, saying among themselves: Who then can be saved?
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
27And Jesus looking on them, saith: With men it is impossible; but not with God: for all things are possible with God.
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
28And Peter began to say unto him: Behold, we have left all things, and have followed thee.
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
29Jesus answering, said: Amen I say to you, there is no man who hath left house or brethren, or sisters, or father, or mother, or children, or lands, for my sake and for the gospel,
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
30Who shall not receive an hundred times as much, now in this time; houses, and brethren, and sisters, and mothers, and children, and lands, with persecutions: and in the world to come life everlasting.
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
31But many that are first, shall be last: and the last, first.
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
32And they were in the way going up to Jerusalem: and Jesus went before them, and they were astonished; and following were afraid. And taking again the twelve, he began to tell them the things that should befall him.
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
33Saying: Behold we go up to Jerusalem, and the Son of man shall be betrayed to the chief priests, and to the scribes and ancients, and they shall condemn him to death, and shall deliver him to the Gentiles.
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
34And they shall mock him, and spit on him, and scourge him, and kill him: and the third day he shall rise again.
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
35And James and John the sons of Zebedee, come to him, saying: Master, we desire that whatsoever we shall ask, thou wouldst do it for us:
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
36But he said to them: What would you that I should do for you?
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
37And they said: Grant to us, that we may sit, one on thy right hand, and the other on thy left hand, in thy glory.
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
38And Jesus said to them: You know not what you ask. Can you drink of the chalice that I drink of: or be baptized with the baptism wherewith I am baptized?
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
39But they said to him: We can. And Jesus saith to them: You shall indeed drink of the chalice that I drink of: and with the baptism wherewith I am baptized, you shall be baptized.
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
40But to sit on my right hand, or on my left, is not mine to give to you, but to them for whom it is prepared.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
41And the ten hearing it, began to be much displeased at James and John.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
42But Jesus calling them, saith to them: You know that they who seem to rule over the Gentiles, lord it over them: and their princes have power over them.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
43But it is not so among you: but whosoever will be greater, shall be your minister.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
44And whosoever will be first among you, shall be the servant of all.
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
45For the Son of man also is not come to be ministered unto, but to minister, and to give his life a redemption for many.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
46And they came to Jericho: and as he went out of Jericho, with his disciples, and a very great multitude, Bartimeus the blind man, the son of Timeus, sat by the way side begging.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
47Who when he had heard, that it was Jesus of Nazareth, began to cry out, and to say: Jesus son of David, have mercy on me.
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
48And many rebuked him, that he might hold his peace; but he cried a great deal the more: Son of David, have mercy on me.
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
49And Jesus, standing still, commanded him to be called. And they call the blind man, saying to him: Be of better comfort: arise, he calleth thee.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
50Who casting off his garment leaped up, and came to him.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
51And Jesus answering, said to him: What wilt thou that I should do to thee? And the blind man said to him: Rabboni, that I may see.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
52And Jesus saith to him: Go thy way, thy faith hath made thee whole. And immediately he saw, and followed him in the way.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.