Марко 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Bible Mutal (Kosraean)
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
1Na Jesus el fahsr liki acn sac ac som nu in facl Judea ac tupalla Infacl Jordan. Ac un mwet puspis sifilpa fahsreni nu yorol, ac el luti nu selos oana ke el oru pacl nukewa.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
2Ac kutu mwet Pharisee elos tuku nu yorol ac srike in srikal ac siyuk sel, “Fahk nu sesr, ku Ma Sap lasr uh lela sie mukul in sisla mutan kial?”
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
3Ac Jesus el topkolos ke sie kusen siyuk, “Ma sap fuka Moses el sot nu suwos?”
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
4Elos topuk ac fahk, “Moses el lela sie mukul in simusla sie pwepu in fahsrelik na el fah supwala mutan kial in som lukel.”
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
5Ac Jesus el fahk nu selos, “Moses el simusla ma sap se ingan nu suwos ke sripen upa in lutiyuk kowos.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
6Tusruktu, ke mutaweyen orekla faclu, ‘God El oralosla mukul ac mutan,’ oana ke Ma Simusla fahk.
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
7‘Pa ingan sripa se oru sie mukul el som liki papa tumal ac nina kial, ac fulyang nu sin mutan kial,
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
8ac eltal ma sefannala.’ Ouinge eltal fah tia sifil ma luo, a ma sefanna.
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
9Ke ma inge, ma God El falsani lela mwet in tia eisalik.”
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
10Ke elos folokla nu in lohm ah, mwet tumal lutlut elos siyuk sel Jesus ke ma inge.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
11Ac el fahk nu selos, “El su sisla mutan kial ac marut nu sin sie pac mutan, el orek kosro lain mutan kial.
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
12In ouiya se pacna inge, sie mutan su sisla mukul tumal ac payuk nu sin sie pac mukul, el orek kosro.”
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
13Kutu mwet uh use tulik natulos nu yurin Jesus tuh elan filiya paol faclos, a mwet tumal lutlut elos kai mwet ah.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
14Ke Jesus el liye, el arulana toasr ac fahk nu sin mwet tumal lutlut, “Lela tulik srisrik ingan in tuku nu yuruk ac nimet ikololosi, tuh Tokosrai lun God ma lalos su ou elos.
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
15Pwayena nga fahk nu suwos, el su tia eis Tokosrai lun God oana sie tulik srisrik, fah koflana ilyak nu loac.”
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
16Na el srukak tulik srisrik uh ac filiya paol fin kais sie selos, ac akinsewowoyelosla.
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
17Ac ke Jesus el mukuiyak in som liki acn sac, sie mwet kasrusr nu yorol ac sikukmutuntei ye mutal ac siyuk sel, “Mwet Luti wo, mea nga ac oru tuh ngan ku in eis moul ma pahtpat?”
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
18Ac Jesus el siyuk sel, “Efu kom ku pangonyu wo? Wangin sie mwet wo sayen God mukena.
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
19Kom etu ma sap: ‘Nik kom akmas, nik kom kosro, nik kom pisrapasr, nik kom orek loh kikiap lain mwet, nik kom kutasrik in kiapu mwet, sunakin papa tomom ac nina kiom.’”
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
20Na mwet sac fahk nu sel, “Mwet Luti, nga liyaung ma inge nukewa in pacl nga fusr me.”
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
21Jesus el lungse el, ac el ngetang suilya ac fahk, “Ma sefanna kom srak fos kac. Fahla ac kukakunla ma lom nukewa ac sang mani kac an nu sin mwet sukasrup, na ac fah oasr mwe kasrup lom inkusrao; na kom fahsru fahsr tukuk.”
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
22Ke mwet sac lohng ma inge, mutal arulana supwarla ac el som lukel ke inse toasr, mweyen el sie mwet na kasrup.
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
23Jesus ngetang nu sin mwet tumal lutlut ac fahk nu selos, “Arulana upa mwet kasrup uh in utyak nu in Tokosrai lun God!”
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
24Mwet tumal lutlut elos arulana lut ke kas inge, ac Jesus el sifilpa fahk, “Tulik nutik, kowos in etu lah ma na upa se in utyak nu in Tokosrai lun God!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
25Ac fisrasr tuh soko camel in fahsr sasla ke mutun soko nilul, liki sie mwet kasrup in ilyak nu in Tokosrai lun God.”
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
26Ke el fahk ma inge, mwet tumal lutlut elos arulana fwefela kac, ac asiyuki inmasrlolos ac fahk, “Fin ouinge, su ac ku in moulla?”
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
27Jesus el ngetang nu selos ac fahk, “Ma inge upa sin mwet uh, tusruktu tia upa sin God; tuh God El ku in oru ma nukewa.”
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
28Na Peter el kasla ac fahk, “Liye, kut filiya ma nukewa ac fahsr tukum.”
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
29Na Jesus el fahk nu selos, “Aok pwaye, ac nga fahk nu suwos, kutena mwet su filiya lohm sel, ku mwet lel ac mwet lohl, ku papa ac nina kial, ku tulik natul, ku facl sel ke sripuk ac ke sripen Wosasu,
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
30el ac fah eis ma yohk liki na in pacl inge. El ac fah eis pacl siofok yohk liki ke lohm, mwet lel ac mwet lohl, nina kial ac tulik natul, facl sel, ac oayapa mwe keok nu sel. Ac in moul se tok ah, el ac fah eis moul ma pahtpat.
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
31A mwet puspis su meet in pacl inge, elos ac fah tok, ac mwet puspis su tok in pacl inge elos ac fah mau meet.
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
32In pacl se inge Jesus ac mwet tumal lutlut elos fahsr inkanek uh in som nu Jerusalem. Ac Jesus el fahsr meet lukelos, ac elos arulana inse fosrnga, ac mwet ma fahsr tokolos elos sangeng. Na Jesus el sifilpa srela mwet tumal lutlut singoul luo ac fahkak ke ma ac sikyak nu sel.
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
33El fahk nu selos, “Lohng akwoye. Kut ac som nu Jerusalem, yen Wen nutin Mwet el ac fah itukyang nu inpoun mwet tol fulat ac mwet luti Ma Sap uh. Elos ac fah wotela in anwuki el, ac eisalang nu sin mwet pegan,
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
34su ac fah aksruksrukel, anel, srunglul, ac unilya. Na tukun len tolu el fah sifil moulyak.”
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
35Na James ac John, wen natul Zebedee, eltal kalukyang nu yurin Jesus ac fahk nu sel, “Mwet Luti, oasr ma se kut lungse siyuk kom in oru nu sesr.”
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
36Ac Jesus el siyuk seltal, “Mea se?”
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
37Na eltal fahk, “Ke pacl se kom ac muta fin tron wolana in Tokosrai lom, kut lungse wi kom muta, sie lac po layot ac sie lac po lasa sum.”
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
38Ac Jesus el fahk nu seltal, “Komtal tia etu ma komtal siyuk an. Ya komtal ku in nim ke cup in keok su nga ac fah nim kac? Ya komtal ku in baptais ke baptais su nga enenu in baptais kac?”
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
39Eltal topuk, “Kut ku.” Na Jesus el fahk nu seltal, “Pwaye lah komtal ac nim ke cup su nga enenu in nim kac, ac baptais ke ouiyen baptais su nga enenu in baptais kac.
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
40Tuh nga tia ku in fahk lah su ac fah muta lac pouk layot ac lac pouk lasa. God pa ac fah sang acn inge nu sin mwet su El akola nu se.”
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
41Ke mwet tumal lutlut singoul ah lohng ke siyuk se inge, elos arulana kasrkusrak sel James ac John.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
42Ouinge Jesus el pangnoloseni ac fahk nu selos, “Kowos etu lah mwet kol lun mwet pegan uh lungsena sapsap nu fin mwet lalos, ac mwet leum uh elos akkalemye lah ku nukewa oasr selos.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
43Tusruktu tia ouinge inmasrlowos. El su lungse in fulat, el enenu in kulansupu mwet ngia;
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
44ac sie suwos fin lungse in meet inmasrlowos, el enenu in mwet foko lowos nukewa.
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
45Finne Wen nutin Mwet, el tia tuku tuh in kulansupweyuk el; a el tuku in kulansap ac sang moul lal in molela mwet puspis.”
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
46Jesus wi mwet tumal lutlut ac u lulap se elos fahsr sasla in acn Jericho, ac ke elos illa sie mwet kun el muta ngusr pe innek uh. Inel pa Bartimaeus, wen natul Timaeus.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
47Ke el lohng tuh Jesus mwet Nazareth pa ac fahsryak uh, el wowoyak ac fahk, “Jesus, Wen nutin David, pakomutuk!”
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
48Pus sin mwet uh mulat nu sel ac fahk elan misla. A el wowoyak yohk liki meet ac fahk, “Wen nutin David, pakoten nu sik!”
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
49Ac Jesus el tui ac fahk, “Pangnolma.” Ouinge elos pangon mwet kun sac ac fahk nu sel, “Kom in enganak! Tuyak, el pangon kom.”
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
50Na el sisla nuknuk lik lal ac sroak ac tuku nu yurin Jesus.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
51Ac Jesus el siyuk sel, “Mea kom lungse ngan oru nu sum?” Ac mwet kun sac fahk, “Mwet Luti, nga kena ngan ku in sifil liye.”
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
52Ac Jesus el fahk nu sel, “Kom ku in som. Lulalfongi lom akkeyekomla.” In pacl sacna, el ku in liye, ac el fahsr tokol Jesus inkanek uh.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.