Марко 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
1He arose from there and came into the borders of Judea and beyond the Jordan. Multitudes came together to him again. As he usually did, he was again teaching them.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
2Pharisees came to him testing him, and asked him, “Is it lawful for a man to divorce his wife?”
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
3He answered, “What did Moses command you?”
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
4They said, “Moses allowed a certificate of divorce to be written, and to divorce her.”
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
5But Jesus said to them, “For your hardness of heart, he wrote you this commandment.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
6But from the beginning of the creation, God made them male and female.
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
7For this cause a man will leave his father and mother, and will join to his wife,
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
8and the two will become one flesh, so that they are no longer two, but one flesh.
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
9What therefore God has joined together, let no man separate.”
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
10In the house, his disciples asked him again about the same matter.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
11He said to them, “Whoever divorces his wife and marries another commits adultery against her.
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
12If a woman herself divorces her husband and marries another, she commits adultery.”
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
13They were bringing to him little children, that he should touch them, but the disciples rebuked those who were bringing them.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
14But when Jesus saw it, he was moved with indignation and said to them, “Allow the little children to come to me! Don’t forbid them, for God’s Kingdom belongs to such as these.
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
15Most certainly I tell you, whoever will not receive God’s Kingdom like a little child, he will in no way enter into it.”
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
16He took them in his arms and blessed them, laying his hands on them.
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
17As he was going out into the way, one ran to him, knelt before him, and asked him, “Good Teacher, what shall I do that I may inherit eternal life?”
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
18Jesus said to him, “Why do you call me good? No one is good except one—God.
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
19You know the commandments: ‘Do not murder,’ ‘Do not commit adultery,’ ‘Do not steal,’ ‘Do not give false testimony,’ ‘Do not defraud,’ ‘Honor your father and mother.’”
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
20He said to him, “Teacher, I have observed all these things from my youth.”
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
21Jesus looking at him loved him, and said to him, “One thing you lack. Go, sell whatever you have and give to the poor, and you will have treasure in heaven; and come, follow me, taking up the cross.”
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
22But his face fell at that saying, and he went away sorrowful, for he was one who had great possessions.
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
23Jesus looked around and said to his disciples, “How difficult it is for those who have riches to enter into God’s Kingdom!”
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
24The disciples were amazed at his words. But Jesus answered again, “Children, how hard it is for those who trust in riches to enter into God’s Kingdom!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
25It is easier for a camel to go through a needle’s eye than for a rich man to enter into God’s Kingdom.”
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
26They were exceedingly astonished, saying to him, “Then who can be saved?”
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
27Jesus, looking at them, said, “With men it is impossible, but not with God, for all things are possible with God.”
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
28Peter began to tell him, “Behold, we have left all and have followed you.”
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
29Jesus said, “Most certainly I tell you, there is no one who has left house, or brothers, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or land, for my sake, and for the sake of the Good News,
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
30but he will receive one hundred times more now in this time: houses, brothers, sisters, mothers, children, and land, with persecutions; and in the age to come eternal life.
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
31But many who are first will be last, and the last first.”
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
32They were on the way, going up to Jerusalem; and Jesus was going in front of them, and they were amazed; and those who followed were afraid. He again took the twelve, and began to tell them the things that were going to happen to him.
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
33“Behold, we are going up to Jerusalem. The Son of Man will be delivered to the chief priests and the scribes. They will condemn him to death, and will deliver him to the Gentiles.
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
34They will mock him, spit on him, scourge him, and kill him. On the third day he will rise again.”
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
35James and John, the sons of Zebedee, came near to him, saying, “Teacher, we want you to do for us whatever we will ask.”
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
36He said to them, “What do you want me to do for you?”
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
37They said to him, “Grant to us that we may sit, one at your right hand and one at your left hand, in your glory.”
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
38But Jesus said to them, “You don’t know what you are asking. Are you able to drink the cup that I drink, and to be baptized with the baptism that I am baptized with?”
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
39They said to him, “We are able.” Jesus said to them, “You shall indeed drink the cup that I drink, and you shall be baptized with the baptism that I am baptized with;
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
40but to sit at my right hand and at my left hand is not mine to give, but for whom it has been prepared.”
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
41When the ten heard it, they began to be indignant toward James and John.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
42Jesus summoned them and said to them, “You know that they who are recognized as rulers over the nations lord it over them, and their great ones exercise authority over them.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
43But it shall not be so among you, but whoever wants to become great among you shall be your servant.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
44Whoever of you wants to become first among you shall be bondservant of all.
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
45For the Son of Man also came not to be served but to serve, and to give his life as a ransom for many.”
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
46They came to Jericho. As he went out from Jericho with his disciples and a great multitude, the son of Timaeus, Bartimaeus, a blind beggar, was sitting by the road.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
47When he heard that it was Jesus the Nazarene, he began to cry out and say, “Jesus, you son of David, have mercy on me!”
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
48Many rebuked him, that he should be quiet, but he cried out much more, “You son of David, have mercy on me!”
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
49Jesus stood still and said, “Call him.” They called the blind man, saying to him, “Cheer up! Get up. He is calling you!”
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
50He, casting away his cloak, sprang up, and came to Jesus.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
51Jesus asked him, “What do you want me to do for you?” The blind man said to him, “Rabboni, that I may see again.”
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
52Jesus said to him, “Go your way. Your faith has made you well.” Immediately he received his sight and followed Jesus on the way.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.