Марко 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1He began to speak to them in parables. “A man planted a vineyard, put a hedge around it, dug a pit for the wine press, built a tower, rented it out to a farmer, and went into another country.
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2When it was time, he sent a servant to the farmer to get from the farmer his share of the fruit of the vineyard.
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3They took him, beat him, and sent him away empty.
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4Again, he sent another servant to them; and they threw stones at him, wounded him in the head, and sent him away shamefully treated.
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5Again he sent another, and they killed him, and many others, beating some, and killing some.
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6Therefore still having one, his beloved son, he sent him last to them, saying, ‘They will respect my son.’
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7But those farmers said among themselves, ‘This is the heir. Come, let’s kill him, and the inheritance will be ours.’
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8They took him, killed him, and cast him out of the vineyard.
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9What therefore will the lord of the vineyard do? He will come and destroy the farmers, and will give the vineyard to others.
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10Haven’t you even read this Scripture: ‘The stone which the builders rejected was made the head of the corner.
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11This was from the Lord. It is marvelous in our eyes’?”
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12They tried to seize him, but they feared the multitude; for they perceived that he spoke the parable against them. They left him and went away.
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13They sent some of the Pharisees and the Herodians to him, that they might trap him with words.
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14When they had come, they asked him, “Teacher, we know that you are honest, and don’t defer to anyone; for you aren’t partial to anyone, but truly teach the way of God. Is it lawful to pay taxes to Caesar, or not?
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15Shall we give, or shall we not give?” But he, knowing their hypocrisy, said to them, “Why do you test me? Bring me a denarius, that I may see it.”
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16They brought it. He said to them, “Whose is this image and inscription?” They said to him, “Caesar’s.”
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17Jesus answered them, “Give to Caesar the things that are Caesar’s, and to God the things that are God’s.” They marveled greatly at him.
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18Some Sadducees, who say that there is no resurrection, came to him. They asked him, saying,
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19“Teacher, Moses wrote to us, ‘If a man’s brother dies and leaves a wife behind him, and leaves no children, that his brother should take his wife and raise up offspring for his brother.’
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20There were seven brothers. The first took a wife, and dying left no offspring.
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21The second took her, and died, leaving no children behind him. The third likewise;
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22and the seven took her and left no children. Last of all the woman also died.
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23In the resurrection, when they rise, whose wife will she be of them? For the seven had her as a wife.”
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24Jesus answered them, “Isn’t this because you are mistaken, not knowing the Scriptures nor the power of God?
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25For when they will rise from the dead, they neither marry nor are given in marriage, but are like angels in heaven.
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26But about the dead, that they are raised, haven’t you read in the book of Moses about the Bush, how God spoke to him, saying, ‘I am the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob’?
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27He is not the God of the dead, but of the living. You are therefore badly mistaken.”
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28One of the scribes came and heard them questioning together, and knowing that he had answered them well, asked him, “Which commandment is the greatest of all?”
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29Jesus answered, “The greatest is: ‘Hear, Israel, the Lord our God, the Lord is one.
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30You shall love the Lord your God with all your heart, with all your soul, with all your mind, and with all your strength.’ This is the first commandment.
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31The second is like this: ‘You shall love your neighbor as yourself.’ There is no other commandment greater than these.”
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32The scribe said to him, “Truly, teacher, you have said well that he is one, and there is none other but he;
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33and to love him with all the heart, with all the understanding, all the soul, and with all the strength, and to love his neighbor as himself, is more important than all whole burnt offerings and sacrifices.”
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34When Jesus saw that he answered wisely, he said to him, “You are not far from God’s Kingdom.” No one dared ask him any question after that.
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35Jesus responded, as he taught in the temple, “How is it that the scribes say that the Christ is the son of David?
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36For David himself said in the Holy Spirit, ‘The Lord said to my Lord, “Sit at my right hand, until I make your enemies the footstool of your feet.”’
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37Therefore David himself calls him Lord, so how can he be his son?” The common people heard him gladly.
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38In his teaching he said to them, “Beware of the scribes, who like to walk in long robes, and to get greetings in the marketplaces,
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39and to get the best seats in the synagogues and the best places at feasts,
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40those who devour widows’ houses, and for a pretense make long prayers. These will receive greater condemnation.”
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41Jesus sat down opposite the treasury and saw how the multitude cast money into the treasury. Many who were rich cast in much.
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42A poor widow came and she cast in two small brass coins, which equal a quadrans coin.
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43He called his disciples to himself and said to them, “Most certainly I tell you, this poor widow gave more than all those who are giving into the treasury,
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44for they all gave out of their abundance, but she, out of her poverty, gave all that she had to live on.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.