Марко 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1Then Jesus began to speak to them in parables: “A man planted a vineyard. He put a wall around it, dug a wine vat, and built a watchtower. Then he rented it out to some tenants and went away on a journey.
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2At harvest time, he sent a servant to the tenants to collect his share of the fruit of the vineyard.
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3But they seized the servant, beat him, and sent him away empty-handed.
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4Then he sent them another servant, and they struck him over the head and treated him shamefully.
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5He sent still another, and this one they killed. He sent many others; some they beat and others they killed.
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6Finally, having one beloved son, he sent him to them. ‘They will respect my son,’ he said.
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7But the tenants said to one another, ‘This is the heir. Come, let us kill him, and the inheritance will be ours.’
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8So they seized the son, killed him, and threw him out of the vineyard.
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9What then will the owner of the vineyard do? He will come and kill those tenants, and will give the vineyard to others.
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10Have you never read this Scripture: ‘The stone the builders rejected has become the cornerstone.
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11This is from the Lord, and it is marvelous in our eyes’?”
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12At this, the leaders sought to arrest Jesus, for they knew that He had spoken this parable against them. But fearing the crowd, they left Him and went away.
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13Later, they sent some of the Pharisees and Herodians to catch Jesus in His words.
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14“Teacher,” they said, “we know that You are honest and seek favor from no one. Indeed, You are impartial and teach the way of God in accordance with the truth. Is it lawful to pay taxes to Caesar or not? Should we pay them or not?”
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15But Jesus saw through their hypocrisy and said, “Why are you testing Me? Bring Me a denarius to inspect.”
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16So they brought it, and He asked them, “Whose image is this? And whose inscription?” “Caesar’s,” they answered.
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17Then Jesus told them, “Give to Caesar what is Caesar’s, and to God what is God’s.” And they marveled at Him.
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18Then the Sadducees, who say there is no resurrection, came to Jesus and questioned Him:
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19“Teacher, Moses wrote for us that if a man’s brother dies and leaves a wife but no children, the man is to marry his brother’s widow and raise up offspring for him.
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20Now there were seven brothers. The first one married and died, leaving no children.
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21Then the second one married the widow, but he also died and left no children. And the third did likewise.
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22In this way, none of the seven left any children. And last of all, the woman died.
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23In the resurrection, then, whose wife will she be? For all seven were married to her.”
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24Jesus said to them, “Aren’t you mistaken, because you do not know the Scriptures or the power of God?
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25When the dead rise, they will neither marry nor be given in marriage. Instead, they will be like the angels in heaven.
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26But concerning the dead rising, have you not read about the burning bush in the Book of Moses, how God told him, ‘I am the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob’?
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27He is not the God of the dead, but of the living. You are badly mistaken!”
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28Now one of the scribes had come up and heard their debate. Noticing how well Jesus had answered them, he asked Him, “Which commandment is the most important of all?”
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29Jesus replied, “This is the most important: ‘Hear O Israel, the Lord our God, the Lord is One.
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30Love the Lord your God with all your heart and with all your soul and with all your mind and with all your strength.’
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31The second is this: ‘Love your neighbor as yourself.’ No other commandment is greater than these.”
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32“Right, Teacher,” the scribe replied. “You have stated correctly that God is One and there is no other but Him,
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33and to love Him with all your heart and with all your understanding and with all your strength, and to love your neighbor as yourself, which is more important than all burnt offerings and sacrifices.”
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34When Jesus saw that the man had answered wisely, He said, “You are not far from the kingdom of God.” And no one dared to question Him any further.
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35While Jesus was teaching in the temple courts, He asked, “How can the scribes say that the Christ is the Son of David?
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36Speaking by the Holy Spirit, David himself declared: ‘The Lord said to my Lord, “Sit at My right hand until I put Your enemies under Your feet.”’
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37David himself calls Him ‘Lord.’ So how can He be David’s son?” And the large crowd listened to Him with delight.
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38In His teaching Jesus also said, “Watch out for the scribes. They like to walk around in long robes, to receive greetings in the marketplaces,
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39and to have the chief seats in the synagogues and the places of honor at banquets.
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40They defraud widows of their houses, and for a show make lengthy prayers. These men will receive greater condemnation.”
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41As Jesus was sitting opposite the treasury, He watched the crowd putting money into it. And many rich people put in large amounts.
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42Then one poor widow came and put in two small copper coins, which amounted to a small fraction of a denarius.
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43Jesus called His disciples to Him and said, “Truly I tell you, this poor widow has put more than all the others into the treasury.
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44For they all contributed out of their surplus, but she out of her poverty has put in all she had to live on.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.