Марко 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1Ja Nulu wonina wonti tanangu jeribaka jaurali jatala: „Kana kulno wain maru kurana wonti, ja nulu pita terkibana karitjina wonti, ja wain nankani kutu bakuna wonti, ja punga wutju wotina wonti, ja nina marunajinajibanietja worangu worarana wonti, ja wapana wonti worita.
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2Ja nulu najinajibanietja worangu miljaru talkuni mili kulno jinpana wonti, nulu najinajibanietja worangundru maruja tandrandru manijiribananto.
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3Tanali nina patana wonti ja nina nandrana wonti ja mara kala jinpana wonti.
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4Ja nakaldra nulu tanangu mili nguru jinpana wonti; ja nina mangatandra tanali mardali diana wonti, ja nina matja ngirkibana, jinpana wonti.
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5Ja nakaldra nulu kulno nguru jinpana wonti; ja nina tanali nari ngankana wonti, ja marapu morla, tanangundru tanali palpa nandrana wonti, palpa nari ngankana wonti.
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6Nulu windri ngatamura kunakulno ngantjalu morla ngamalkana wonti, ju nulu nina ngadani tanangu jinpana wonti ja jatana wonti: «Tana ngakani ngatamurani warawararila nganai.»
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7Tana maru najinajibanietja ngankamalina wonti: «Naupini maratunkaia; kaparanau, ninaia ngaiana nari nandrananto maratunka nunkani ngaianani nganananto.»
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8Ja tanali nina patana wonti ja nari ngankana wonti, ja nina wain marundru palarani worana wonti.
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9Mina wain maruja kaparali ngankala nganai? Nau wokarala nganai, ja nulu maru najinajibanietja nari ngakala nganai ja wain maru nguruni jinkila nganai.
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10Jura wata ninapini jaura warapanala: «Naupini marda, nina wotinietjali worana wonti, nau marda buru pantjina wonti;
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11Kaparandru nau jenia pantjina wonti, ja ngaianangu milkini ngaruparana pirna nganai.»“
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12Ja tanali wontina wonti nina patala, windri tana kana wolarandru japali nganana wonti, ngangau tanali ngujamana wonti, Nulu tanangundru ninapini jeribaka jaura jatana warai. Ja tanali nina worarana wonti ja wapana wonti.
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13Ja tanali nunkangu Pharisaia palpa ja Herodini mili palpa jinpana wonti, tanali nina patananto jaurani nunkanani.
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14Tana wokarana wonti ja nunkangu jatana wonti: „Ngujangujara jinkinietjajai, ngaiani milkila, jidni morlalu nganai, ja jidni manubaku nganai kanani; ngangau jundru wata kana mudla ngundrai, a‐ai, jundru morlalu Godaia paltundru ngujangujara jinkiai; jenia talku nganai mitaia kaparani kalala jinkila kara, pani kara? Ngaiani jinkinanto kara, wata jinkinanto kara?“
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15Nulu tanana jeljujelju matja ngujamana, Nau tanangu jatana wonti: „Minandru jura ngana wontjai? Padakanau ngakangu kalalaia mardatandra kulno, ngato nina najinanto!“
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16Tanali kulno jinkina wonti. Ja Nau tanangu jatana wonti: „Waninunkani mudla naupini nganai, ja mina jaura dirkalani parai?“ Tana nunkangu jatana wonti: „Mitaia kaparaia.“
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17Ja Jesujeli kalabana wonti ja jatana wonti: „Jinkianau kaparaia poto kaparani ja Godaia poto Godani!“ Ja tana nunkangundru pirna ngaruparana wonti.
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18Ja Sadducaia nunkangu wokarana wonti, tanaia jatai: „Narila wata morla jiritjila nganai“, ja nina jakalkana wonti ja jatana wonti:
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19„Ngujangujara jinkinietjajai, Mosili ngaianingu dakana wonti: «Kana kulnuja neji palinani, ja noa nunkani woraranani, ja kupa pani woraranani, ngatatajeli nunkanali noa nunkani patananto ja nejini nunkanani ngatamura jiritjibananto.»
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20Neji mara wora ja mandru nganana wonti. Ja ngoperalali noa patana wonti, ja nau matja palina, ngatamura pani worarana wonti;
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21Ja mandrulali nana noa patana wonti ja palina wonti; ja parkulali bakana jeruja;
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22Ja nana tanali mara wora ja mandrujeli noa patana wonti, ja ngatamura pani worarana wonti. Pratjaterinani ngadani bakana widla palina wonti.
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23Terkakani ditjini, tana matja jiritjina, waninunkani noa tanangundru nani nganala nganai, ngangau mara wora ja mandrujeli nana ngamalkana wonti?“
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24Ja Jesujeli kalabana wonti ja tanangu jatana wonti: „Wata jura jendrangundruja tjautjau ngundranau, ngangau jura jaura worana ja bakana Godaia ngurula wata ngujamai?
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25Ngangau tana narindru matja jiritjina, tanali wata morla noa patai ja noa pantjiai, a‐ai, tana angela jeribaka nganai, tana pariwilpani nganai.
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26Narilandru, tana tepi terkalala nganai, jura wata Mosini dakani jaurani warapana warai, worderu dilka nindrini Godali nunkangu kaukaubana wonti ja jatana wonti: «Ngani Abrahamani Goda ja Isaakani Goda ja Jakobani Goda?»
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27Goda wata naria Goda, a‐ai, tepia; jura tjautjau pirna ngundrai!“
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28Ja jaura jinkinietja kulno nunkangu wokarana wonti, nulu ngarana warai, worderu tana ngankamalina warai, ja nulu ngujamana warai, Nulu tanangu ngumu kalabana warai, nulu nina jekibana wonti: „Mina jirijiribani jaura pratjanaia kapara nganai?“
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29Jesujeli nunkangu kalabana wonti: „jirijiribani jaura pratjanaia kapara naupini nganai: Ngaramai, Israelajai, Kapara Goda ngaianani Kapara kulno nganai;
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30Ja jundru Kapara Goda jinkani ngantjamai ngarali jinkanali, ja mungarali jinkanali, ja manujeli jinkanali, ja ngurungurulali jinkanali warupotujeli. Naupini jirijiribani jauraia ngoperala nganai.
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31Ja nguru nunkangu jeribaka nganai: Ngurala jinkani ngantjamai, jidna munta jeribaka. Morla pirna pudlangu wata jirijiribani jaura kulno parai.“
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32Ja jaura jinkinietja nunkangu jatana wonti: „Ngumu, Ngujangujara jinkinietjajai, jidni morlalu jatana warai, ngangau Kulno nganai, ja wata kulno nguru nganai nunkangu.
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33Ja ninaia ngantjana ngarali ja manujeli ja mungarali ja ngurungurulali warupotujeli, ja ngurala ngantjana munta jeribaka, morla pirna nganai tarani poto ngumuni ja poto ngumu pratjanani.“
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34Ja Jesujeli ngujamana wonti, nulu matja kiri kalabana, Nau nunkangu jatana wonti: „Jidni wata worita nganai Godaia mililani.“ Ja wata kulnujeli wontjana wonti nina morla jekibala.
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35Ja Jesujeli, Godaia pungani ngujangujara jinkinani, kalabana wonti ja jatana wonti: „Worderu jaura jinkinietja jatai, Christus Davidani ngatamura nganai?
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36David munta Jaola kulikirieli jatai: Kapara jatanala Kaparani ngakanani: Ngakangu ngunarani ngamana ngariau, ngato talpala jinkani jinkangu tidnani kuranantulu, tidnaparani piri jeribaka.
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37Davidali muntali nina dikai, Kapara, ja wodajerindru Nau ngatamura nunkani nganai?“ Ja kana wolarali nina murlali ngarana wonti.
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38Ja ngujangujarani nunkanani Nau tanangu jatana wonti: „Jaura jinkinietjandru ngamalkaterianau, tanali ngantjai kati wirdieli wirarina ja jaura murlali jinkimalini pirini,
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39Ja ngamanai piri ngopera jaura pungani, ja ngamani piri ngopera buka pirnani.
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40Tanali mangawaruja pungu tajiai, ja jendralia ngatjina wirdri wondralkai; tanali kalala morla pirna manila nganai.“
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41Ja Jesus mardatandra kokunkari ngamana ngarina wonti, ja Nulu najinajibana wonti worderu kana wolarali mardatandra mordatandra kokuni kurana wonti; ja kana poto pirna marapujeli kurana wonti marapu.
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42Ja mangawaru kulno wangiwangi wokarana wonti ja mardatandra mandru wakawaka kurana wonti, jenia nganai mardatandra mara kulno.
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43Ja Nulu mili nunkani karkana wonti ja tanangu jatana wonti: „Morlalu ngani jurangu jatai: Nandrupini mangawaru wangiwangieli morla mardatandra kokuni kurana warai, tanangu pratjanani.
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44Ngangau tanalia pratjanali tanani poto manamirindru kurana warai; nandrupini nankani ngaljengaljendru pratjana, mina nandruja ngamalkana warai, nankani poto pratjana, kurana warai.“
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.