Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1Ja nakaldra Nulu wonina wonti panto dirkalani ngujangujara jinkila. Ja kana wolara nunkangu jurborina wonti, ja Nau botani wirina wonti ja ngapani ngamana ngarina wonti, ja kana wolara panto dirkalani ngamana ngarina wonti mitani.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2Ja Nulu tanangu jeribaka jaurali ngujangujara marapu jinkina wonti, ja Nau tanangu ngujangujarali nunkanali jatana wonti:
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3„Ngaranau! Mai, jaupanietja wapana wonti jaupala.
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4Ja jendranguta nulu jaupanani, palpa paltuni purina wonti; ja paia wokarana wonti ja nina tajina wonti.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5Palpa marda paltirani purina wonti, ja wata mita tjanka marapu ngamalkana wonti; ja nurujeli punkana wonti, ngangau mita puta nganana wonti.
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6Ja ditji matja dunkana, nau winjarina wonti; ja ngangau kapara pani nganana wonti, nau mujarina wonti.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7Ja palpa dilkani purina wonti; ja dilka punkana wonti ja nina palimana wonti, ja wata tandra jinkina wonti.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8Ja palpa mita ngumuni purina wonti, ja kuripunkana wonti ja punkana wonti ja tandra punkibana wonti ja mandrana wonti: Kulnujeli 30, kulnujeli 60, kulnujeli 100.
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9Ja Nau tanangu jatana wonti: Warle talpa ngamalkai ngarala, nulu ngaraiatimai!“
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10Ja Nau kulnulu nganana, nina mili marapratjana ja mandrujeli, ja tanali nunkangunto, jakalkana wonti nunkangupini jeribaka jaurandru.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11Ja Nau tanangu jatana wonti: „Jurangu matja jinkina warai, jaura kurukuru Godaia mililandru ngujamananto; tanangu, tana palarani nganai, pratjana jeribaka jaura nganai.
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12Ngangau tanali najinani najinanto ja bulu ngujamananto, ja ngaranani ngarananto ja bulu ngundrananto; ngangau tana wata madlentjandru karitjinanto, tanani madlentji kalingananto.“
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13Ja Nau tanangu jatana wonti: „Ninapini jeribaka jaura jura wata ngujamanani, ja worderu jura jeribaka jaura pratjana ngujamala nganai?
14Сејач реч сеје.
14Iaupanietjali jaura jaupai.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15Tana paltuni tanapini nganai; woderi jaura matja jaupana, ja tanali nina ngarana, nurujeli kutji wokarai ja jaura maniai, nina ngarani tananani matja jaupana.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16Tanangu jeribaka tanapini nganai, tanana marda paltirani matja jaupana; tanali jaura ngarai ja nurujeli murlali nina patai;
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17Ja munta tana kapara pani nganai, a‐ai, tana maraltja nganai; ngadani ketjaketjana ja tirikaripaterina wokaranani jaurandru, tana wolja kalakalarila nganai.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18Ja palpa, tanana dilkani matja jaupana, tanapini nganai, tanali jaura ngarai,
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19Ja nunkangupini mitani manujeli ngundrana, ja poto pirnaia jedibana, ja poto nguruja milkirina tanangu wiriai, ja jaura palimai, ja tandra pani punkibai.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20Ja tanapini nganai, tanana mita ngumuni matja jaupana; tanali jaura ngarai ja patai ja tandra punkibai; kulnujeli 30, kulnujeli 60, ja kulnujeli 100.“
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21Ja Nau tanangu jatana wonti: „Praitji wokarai, nina kokuni ngarinalu kara, turarani pirini ngarinalu kara kurala? Nau wata parai, nina praitjaia potuni kurala?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22Ngangau panila kurirpi nganai, naupini wata tinkari pantjinanto; ja panila kurukuruni pantjina wonti, a‐ai, praitjani wokarananto.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Kulnujeli talpa ngamalkai ngarala, nulu ngaraiatimai!“
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24Ja Nau tanangu jatana wonti: „Najianau, mina jura ngarai: Mina kokujeli jura jinkiai, jenia koko jura nakaldra manina tikala nganai; ja jura ngaranani, tanali jurangu morla jinkila nganai.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25Ngangau warle ngamalkai, nunkangu Nulia jinkila nganai; ja warle wata ngamalkai, nunkangundru Nulia bakana jenia manila nganai, mina nulu ngamalkai.“
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26Ja Nau jatana wonti: „Jeruja Godaia milila nganai, worderu kana kulnujeli paua mitani japai,
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27Ja nau mukaturarai, ja jiritjiai tinkani ja ditjini, ja paua punkai ja wirdiriai; ja nau ko worderu.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28Ngangau mita muntali tandra punkibai, ngopera nindri, ngadani mangatandra, ngadani tandra kantji mangatandrani.
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29Ja tandra talku ngananani, nurujeli nulu kirra jinpai, ngangau kampani ditji wokarana warai.“
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30Ja Nau jatana wonti: „Worangu jeribaka ngaiani Godaia milila kurananto? Mina jeribaka jaurali ngaiani nina jeribaka kurananto kara?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31Tandra wakawaka jeribaka, ninapini mitani matja jaupana, nau morla waka nganai tandra nguja marapuni mitani.
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32Ja nina matja jaupana, nau kuri punkai ja morla pirna pantjiai nindri marapuni, ja nguna pirna dunkalkai, jeruja pungalani nunkanani bakana paia ngaranala ngamai.“
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33Ja jeribaka jaura marapujeli Nulu tanangu jaura kaukaubana wonti, worderu tana ngurunguru nganana wonti ngarala.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34Ja jeribaka jaura panini Nulu tanangu panila kaukaubana wonti; windri pilki Nulu milini nunkanani pratjana mildiri ngankana wonti.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35Ja Nau tanangu, nunkangupini ditjini matja kalkaurarina, jatana wonti: „Ngaiana jerankaria pararananto.“
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36Ja tanali kana wolara worarana wonti ja nina patana wonti worderu Nau botani nganana wonti; ja bakana bota nguru nunkangunto nganana wonti.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37Ja watara pirna wilparina wonti; ja mandikila botani pinpitarana wonti, jeruja nau ngampu ngapali manamiri nganana wonti.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38Ja Nau botani ngadani kukati terkana mukaturarana wonti; ja tanali nina jiritjibana wonti ja nunkangu jatana wonti: „Ngujangujara jinkinietjajai, jenia jnkangu jeribaka nganai ngaiana palinani?“
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39Ja Nau mukandru matja jiritjina, Nulu watara dikidikibana wonti ja ngapani jatana wonti: „Ngapuriau, dalpura nganau!“ Ja watara mudana wonti, ja dalpura pirna nganana wonti.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40Ja Nau tanangu jatana wonti: „Minandru jura jeruja japali nganai? Minandru jura wata morlalu ngundrai?“
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41Ja tana japali pirna pantjina wonti ja ngankamalina wonti: „Worana Naupini nganai, ngangau nunkangu watara ja ngapa pankiai?“
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.