Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1예수께서 다시 바닷가에서 가르치시니 큰 무리가 모여 들거늘 예수께서 배에 올라 바다에 떠 앉으시고 온 무리는 바다 곁 육지에 있더라
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2이에 예수께서 여러 가지를 비유로 가르치시니 그 가르치시는 중에 저희에게 이르시되
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3`들으라 씨를 뿌리는 자가 뿌리러 나가서
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4뿌릴새 더러는 길 가에 떨어지매 새들이 와서 먹어 버렸고
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5더러는 흙이 얇은 돌밭에 떨어지매 흙이 깊지 아니하므로 곧 싹이 나오나
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6해가 돋은 후에 터져서 뿌리가 없으므로 말랐고
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7더러는 가시떨기에 떨어지매 가시가 자라 기운을 막으므로 결실치 못하였고
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8더러는 좋은 땅에 떨어지매 자라 무성하여 결실하였으니 삼십배와 육십배와 백배가 되었느니라' 하시고
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9또 이르시되 `들을 귀 있는 자는 들으라' 하시니라
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10예수께서 홀로 계실 때에 함께한 사람들이 열 두 제자로 더불어 그 비유를 묻자오니
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11이르시되 `하나님 나라의 비밀을 너희에게는 주었으나 외인에게는 모든 것을 비유로 하나니
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12이는 저희로 보기는 보아도 알지 못하며 듣기는 들어도 깨닫지 못하게 하여 돌이켜 죄 사함을 얻지 못하게 하여 함이니라' 하시고
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13또 가라사대 `너희가 이 비유를 알지 못할진대 어떻게 모든 비유를 알겠느뇨?
14Сејач реч сеје.
14뿌리는 자는 말씀을 뿌리는 것이다
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15말씀이 길가에 뿌리웠다는 것은 이들이니 곧 말씀을 들었을 때에 사단이 즉시 와서 저희에게 뿌리운 말씀을 빼앗는 것이요
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16또 이와 같이 돌밭에 뿌리웠다는 것은 이들이니 곧 말씀을 들을 때에 즉시 기쁨으로 받으나
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17그 속에 뿌리가 없어 잠간 견디다가 말씀을 인하여 환난이나 핍박이 일어나는 때에는 곧 넘어지는 자요
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18또 어떤이는 가시떨기에 뿌리우는 자니 이들은 말씀을 듣되
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19세상의 염려와 재리의 유혹과 기타 욕심이 들어와 말씀을 막아 결실치 못하게 되는 자요
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20좋은 땅에 뿌리웠다는 것은 곧 말씀을 듣고 받아 삼십배와 육십배와 백배의 결실을 하는 자니라'
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21또 저희에게 이르시되 `사람이 등불을 가져오는 것은 말 아래나 평상 아래나 두려함이냐 등경 위에 두려함이 아니냐
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22드러내려 하지 않고는 숨긴 것이 없고 나타내려 하지 않고는 감추인 것이 없느니라
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23들을 귀 있는 자는 들으라'
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24또 가라사대 `너희가 무엇을 듣는가 스스로 삼가라 너희의 헤아리는 그 헤아림으로 너희가 헤아림을 받을것이요 또 더 받으리니
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25있는자는 받을것이요 없는 자는 그 있는 것까지 빼앗기리라'
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26또 가라사대 `하나님의 나라는 사람이 씨를 땅에 뿌림과 같으니
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27저가 밤낮 자고 깨고 하는 중에 씨가 나서 자라되 그 어떻게 된 것을 알지 못하느니라
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28땅이 스스로 열매를 맺되 처음에는 싹이요 다음에는 이삭이요 그 다음에는 이삭에 충실한 곡식이라
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29열매가 익으면 곧 낫을 대나니 이는 추수 때가 이르렀음이니라'
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30또 가라사대 `우리가 하나님의 나라를 어떻게 비하며 또 무슨 비유로 나타낼꼬
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31겨자씨 한 알과 같으니 땅에 심길 때에는 땅 위의 모든 씨보다 작은 것이로되
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32심긴 후에는 자라서 모든 나물보다 커지며 큰 가지를 내니 공중의 새들이 그 그늘에 깃들일 만큼 되느니라'
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33예수께서 이러한 많은 비유로 저희가 알아 들을 수 있는대로 말씀을 가르치시되
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34비유가 아니면 말씀하지 아니 하시고 다만 혼자 계실 때에 그 제자들에게 모든것을 해석하시더라
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35그날 저물 때에 제자들에게 이르시되 `우리가 저편으로 건너가자' 하시니
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36저희가 무리를 떠나 예수를 배에 계신 그대로 모시고 가매 다른 배들도 함께 하더니
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37큰 광풍이 일어나며 물결이 부딪혀 배에 들어와 배에 가득하게 되었더라
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38예수께서는 고물에서 베개를 베시고 주무시더니 제자들이 깨우며 가로되 `선생님이여 우리의 죽게 된것을 돌아보지 아니하시나이까 ?' 하니
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39예수께서 깨어 바람을 꾸짖으시며 바다더러 이르시되 `잠잠하라 ! 고요하라 !' 하시니 바람이 그치고 아주 잔잔하여지더라
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40이에 제자들에게 이르시되 `어찌하여 이렇게 무서워하느냐 ? 너희가 어찌 믿음이 없느냐 ?' 하시니
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41저희가 심히 두려워하여 서로 말하되 `저가 뉘기에 바람과 바다라도 순종하는고' 하였더라
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.