Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1耶稣又在海边教训人。有许多人到他那里聚集，他只得上船坐下。船在海里，众人都靠近海，站在岸上。
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2耶稣就用比喻教训他们许多道理。在教训之间，对他们说：
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3「你们听啊！有一个撒种的出去撒种。
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4撒的时候，有落在路旁的，飞鸟来吃尽了；
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5有落在土浅石头地上的，土既不深，发苗最快，
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6日头出来一晒，因为没有根，就枯干了；
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7有落在荆棘里的，荆棘长起来，把它挤住了，就不结实；
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8又有落在好土里的，就发生长大，结实有三十倍的，有六十倍的，有一百倍的」；
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9又说：「有耳可听的，就应当听！」
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10无人的时候，跟随耶稣的人和十二个门徒问他这比喻的意思。
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11耶稣对他们说：「 神国的奥秘只叫你们知道，若是对外人讲，凡事就用比喻，
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12叫他们 看是看见，却不晓得； 听是听见，却不明白； 恐怕他们回转过来，就得赦免。」
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13又对他们说：「你们不明白这比喻吗？这样怎能明白一切的比喻呢？
14Сејач реч сеје.
14撒种之人所撒的就是道。
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15那撒在路旁的，就是人听了道，撒但立刻来，把撒在他心里的道夺了去。
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16那撒在石头地上的，就是人听了道，立刻欢喜领受，
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17但他心里没有根，不过是暂时的，及至为道遭了患难，或是受了逼迫，立刻就跌倒了。
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18还有那撒在荆棘里的，就是人听了道，
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19后来有世上的思虑、钱财的迷惑，和别样的私欲进来，把道挤住了，就不能结实。
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20那撒在好地上的，就是人听道，又领受，并且结实，有三十倍的，有六十倍的，有一百倍的。」
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21耶稣又对他们说：「人拿灯来，岂是要放在斗底下，床底下，不放在灯台上吗？
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22因为掩藏的事，没有不显出来的；隐瞒的事，没有不露出来的。
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23有耳可听的，就应当听！」
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24又说：「你们所听的要留心。你们用什么量器量给人，也必用什么量器量给你们，并且要多给你们。
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25因为有的，还要给他；没有的，连他所有的也要夺去。」
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26又说：「 神的国如同人把种撒在地上。
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27黑夜睡觉，白日起来，这种就发芽渐长，那人却不晓得如何这样。
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28地生五谷是出于自然的：先发苗，后长穗，再后穗上结成饱满的子粒；
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29谷既熟了，就用镰刀去割，因为收成的时候到了。」
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30又说：「 神的国，我们可用什么比较呢？可用什么比喻表明呢？
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31好像一粒芥菜种，种在地里的时候，虽比地上的百种都小，
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32但种上以后，就长起来，比各样的菜都大，又长出大枝来，甚至天上的飞鸟可以宿在它的荫下。」
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33耶稣用许多这样的比喻，照他们所能听的，对他们讲道。
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34若不用比喻，就不对他们讲；没有人的时候，就把一切的道讲给门徒听。
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35当那天晚上，耶稣对门徒说：「我们渡到那边去吧。」
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36门徒离开众人，耶稣仍在船上，他们就把他一同带去；也有别的船和他同行。
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37忽然起了暴风，波浪打入船内，甚至船要满了水。
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38耶稣在船尾上，枕着枕头睡觉。门徒叫醒了他，说：「夫子！我们丧命，你不顾吗？」
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39耶稣醒了，斥责风，向海说：「住了吧！静了吧！」风就止住，大大地平静了。
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40耶稣对他们说：「为什么胆怯？你们还没有信心吗？」
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41他们就大大地惧怕，彼此说：「这到底是谁，连风和海也听从他了。」
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.