Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1Исус а ынчепут ярэшь сэ ынвеце пе нород лынгэ маре. Фииндкэ се адунасе фоарте мулт нород ла Ел, С-а суит ши а шезут ынтр-о корабие, пе маре; яр тот нородул стэтя пе цэрм лынгэ маре.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2Апой а ынчепут сэ-й ынвеце мулте лукрурь ын пилде; ши, ын ынвэцэтура пе каре ле-о дэдя, ле спуня:
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3„Аскултаць! Ятэ, семэнэторул а ешит сэ семене.
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4Пе кынд семэна, о парте дин сэмынцэ а кэзут лынгэ друм: ау венит пэсэриле ши ау мынкат-о.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5О алтэ парте а кэзут пе ун лок стынкос, унде н-авя мулт пэмынт: а рэсэрит ындатэ, пентру кэ н-а дат де ун пэмынт адынк,
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6дар, кынд а рэсэрит соареле, с-а пэлит ши, пентру кэ н-авя рэдэчинэ, с-а ускат.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7О алтэ парте а кэзут ынтре спинь: спиний ау крескут, ау ынекат-о ши н-а дат род.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8О алтэ парте а кэзут ын пэмынт бун: а датрод, каре се ынэлца ши крештя; ши ау адус уна трейзечь, алта шайзечь ши алта о сутэ.”
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9Апой а зис: „Чине аре урекь де аузит сэ аудэ.”
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10Кынд а фост сингур, чей че ерау ын журул Луй, ымпреунэ ку чей дойспрезече, Л-ау ынтребат деспре пилде.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11„Воуэ” , ле-а зис Ел, „в-а фост дат сэ куноаштець тайна Ымпэрэцией луй Думнезеу, дар пентру чей чесунт афарэ дин нумэрул востру, тоате лукруриле сунт ынфэцишате ын пилде,
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12пентру ка, мэкар кэ привеск, сэ привяскэ ши сэ ну вадэ ши, мэкар кэ ауд, сэ аудэ ши сэ ну ынцелягэ, ка ну кумва сэ се ынтоаркэ ла Думнезеу ши сэ ли се ерте пэкателе.”
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13Ел ле-а май зис: „Ну ынцелеӂець пилда ачаста? Кум вець ынцелеӂе атунч тоате челелалте пилде?
14Сејач реч сеје.
14Семэнэторулсямэнэ Кувынтул.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15Чей ынфэцишаць прин сэмынца кэзутэ лынгэ друм сунт ачея ын каре есте семэнат Кувынтул, дар, дупэ че л-ау аузит, вине Сатана ындатэ ши я Кувынтул семэнат ын ей.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16Тот аша, чей ынфэцишаць прин сэмынца кэзутэ ын локуриле стынкоасе сунт ачея каре, кынд ауд Кувынтул, ыл примеск ындатэ ку букурие,
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17дар н-ау рэдэчинэ ын ей, чи цин пынэ ла о време ши, кум вине ун неказ сау о пригонире дин причина Кувынтулуй, се ляпэдэ ындатэ де ел.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18Алций сунт чей ынфэцишаць прин сэмынца кэзутэ ынтре спинь; ачештя сунт чей че ауд Кувынтул,
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19дар нэвэлеск ын ей грижиле лумий, ыншелэчунябогэциилор ши пофтеле алтор лукрурь, каре ынякэ Кувынтул ши-л фак астфел неродитор.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20Алций, апой, сунт ынфэцишаць прин сэмынца кэзутэ ын пэмынт бун. Ачештя сунт чей че ауд Кувынтул, ыл примеск ши фак род: унул трейзечь, алтул шайзечь ши алтул о сутэ.”
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21Ел ле-а май зис: „Оаре лумина есте адусэ ка сэ фие пусэ суб баницэ сау суб пат? Ну есте адусэ ка сэ фие пусэ ын сфешник?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22Кэчну есте нимик аскунс каре ну ва фи дескоперит ши нимик тэйнуит каре ну ва еши ла луминэ.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Дакэаре чинева урекь де аузит, сэ аудэ.”
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24Ел ле-а май зис: „Луаць сяма ла че аузиць. Куче мэсурэ вець мэсура, ви се ва мэсура ши ви се ва да ши май мулт.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25Кэч, челуй че аре, и се ва да; дар, де ла чел че н-аре, се ва луа ши че аре.”
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26Ел а май зис: „КуЫмпэрэция луй Думнезеу есте ка атунч кынд арункэ ун ом сэмынца ын пэмынт;
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27фие кэ доарме ноаптя, фие кэ стэ тряз зиуа, сэмынца ынколцеште ши креште фэрэ сэ штие ел кум.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28Пэмынтул родеште сингур: ынтый ун фир верде, апой спик, дупэ ачея грыу деплин ын спик
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29ши, кынд есте копт родул, пунеындатэ сечера ын ел, пентру кэ а венит сечеришул.”
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30Ел а май зис: „Куче вом асемэна Ымпэрэция луй Думнезеу, сау прин че пилдэ о вом ынфэциша?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31Се асямэнэ ку ун грэунте де муштар, каре, кынд есте семэнат ын пэмынт, есте чя май микэ динтре тоате семинцеле де пе пэмынт,
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32дар, дупэ че а фост семэнат, креште ши се фаче май маре декыт тоате зарзаватуриле ши фаче рамурь марь, аша кэ пэсэриле черулуй ышь пот фаче куйбурь ла умбра луй.”
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33Исус ле вестя Кувынтул прин мулте пилде де фелул ачеста, дупэ кум ерау ей ын старе сэ-Л причяпэ.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34Ну ле ворбя делок фэрэ пилдэ, дар, кынд ера сингур ла о парте, лэмуря ученичилор Сэй тоате лукруриле.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35Ын ачеяшь зи, сяра, Исус ле-а зис: „Сэ тречем ын партя чялалтэ.”
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36Дупэ че ау дат друмул нородулуй, ученичий Л-ау луат ын корабия ын каре Се афла ши аша кум ера. Ымпреунэ ку Ел май ерау ши алте корэбий.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37С-а стырнит о маре фуртунэ де вынт, каре арунка валуриле ын корабие, аша кэ май кэ се умпля корабия.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38Ши Ел дормя ла кырмэ, пе кэпэтый. Ученичий Л-ау дештептат ши Й-ау зис: „Ынвэцэторуле, ну-Ць пасэ кэ перим?”
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39Ел С-а скулат, а чертат вынтул ши а зис мэрий: „Тачь! Фэрэ гурэ!” Вынтул а стат ши с-а фэкут о линиште маре.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40Апой ле-а зис: „Пентру че сунтець аша де фрикошь? Тот н-авець крединцэ?”
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41Й-а апукат о маре фрикэ ши зичяу уний кэтре алций: „Чине есте Ачеста де Ыл аскултэ кяр ши вынтул, ши маря?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.